Tehnološko mapiranje u Evropi: Šta Srbiji donosi proizvodnja humanoidnih robota i transfer tehnologije iz Kine

Srbija će od jula postati prva zemlja u Evropi koja će proizvoditi humanoidne robote, što je tokom posete Narodnoj Republici Kini najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O tome u kojim će se oblastima ovi roboti primenjivati, kako izgleda proces njihove proizvodnje i obuke, kao i da li bi njihova upotreba u privredi mogla da pospeši ekonomski razvoj bez izazivanja masovnih otkaza, za Euronews Srbija govorili su prof. dr Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije.

Profesor Kosta Jovanović je ukazao na izuzetno visoke ekonomske projekcije i potencijal koji sa sobom donosi razvoj ove grane industrije.

"Ja bih voleo da se za početak dotaknem ekonomskog aspekta i uopšte budućnosti poslova. Dakle, po nekim relevantnim izvorima, kao što je, na primer, Goldman Sachs, daje se projekcija da će tržište humanoidnih robota 2035. godine biti na nivou od 38 milijardi dolara, što je negde gotovo polovina BDP-a Srbije. Ili Svetski ekonomski forum, koji ide i malo dalje u tim projekcijama, da će do 2040. godine biti milijardu humanoidnih robota među nama. Kada govorimo o poslovima, ove tehnologije će uticati na način da će se stvoriti 170 miliona novih radnih mesta, dok će 92 miliona biti ugašeno ili potpuno promenjeno. To dovoljno govori o tom potencijalu i aspektu“, istakao je Jovanović.

Euronews

On objašnjava da danas humanoidni roboti izazivaju velika očekivanja zbog demografskih promena i nedostatka ljudstva u oblastima kao što su logistika, usluge i industrija.

"Humanoidni roboti po svojoj morfologiji, koja potpuno oponaša ljudsku, imaju mogućnost da ljude potpuno zamene, odnosno da nadomeste njihov nedostatak u određenim oblastima. Međutim, tu se sad otvara jako puno drugih pitanja, kao što su, na primer, pravne regulative njihove primene i tako dalje. Ono gde zapravo danas svedočimo pravim primenama humanoidnih robota i dalje su nekakve eksperimentalne primene. Mercedes je prošle godine objavio da je krenuo sa korišćenjem tri humanoidna robota u svom pogonu, ali to su i dalje više nekakvi počeci i promotivne aktivnosti nego što oni zaista služe na tim proizvodnim linijama“, dodao je Jovanović.

Domaći inženjerski kadar kao ključni resurs

Kao ključni resurs za realizaciju ovakvih projekata, Jovanović izdvaja stručni inženjerski potencijal koji Srbija poseduje i naglašava da su naši stručnjaci već visoko prepoznati na globalnom nivou.

"Što se tiče stručnog inženjerskog kadra i potencijala, to je zapravo naš najveći resurs, zato što u zemljama u razvoju, kao što je Srbija, naša najbolja deca upisuju tehničke inženjerske nauke. Oni su svesni da po završetku takvih fakulteta imaju mnoštvo mogućnosti i da će njihovo tržište rada biti globalno. Kada govorimo konkretno o razvojnim i istraživačkim temama, naši ljudi su tu i te kako prepoznati. Jedan veliki evropski projekat, 'Citadels', koji se realizuje u saradnji devet evropskih zemalja i 10 partnera, koordinira baš naš Elektrotehnički fakultet, a on se bavi razvojem kadrova u oblasti robotike, veštačke inteligencije, proširene realnosti i saradnje akademije i privrede", naveo je profesor.

Transfer tehnologije i istorijska šansa za Srbiju

Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju PKS naglašava važnost najavljene investicije i ističe da iza automatizacije i dalje stoji čovek.

"Najvažnije je da je najavljena ta vrsta investicije. Mislim da će, osim što će na samoj proizvodnji robota doći do zapošljavanja ljudi – a ja uvek volim da podsetim: nemojte misliti da ako pričamo o robotima da će roboti da proizvode robote, niti unapređenje veštačke inteligencije radi veštačka inteligencija, to još uvek dominantno rade ljudi – doći do zapošljavanja, a ono što je Srbiji najvrednije je transfer znanja i tehnologije kojom, verujem, mi u potpunosti ne vladamo. Kina je, uz Sjedinjene Američke Države, apsolutni lider u tehnološkom progresu u 21. veku i tu nema zbora“, rekao je Mastilović.

Euronews

On povlači paralelu sa ranijim globalnim ekonomskim tokovima i vidi priliku za pozicioniranje Srbije na evropskom kontinentu.

"Mislim da je ovo nama prilika da budemo ono što je Kina bila nekad 1990-ih godina, kada su Sjedinjene Američke Države svojim investicijama transferisale tehnologiju i praktično znanje. Kineski inženjeri su kroz više decenija to znanje usvojili, danas nastupaju samostalno i direktno konkurišu. Srbiji je šansa da kroz ovakav tip investicija popuni višedecenijsku rupu gde smo neke faze tehnološkog razvoja prespavali. Ovo su krupni koraci koji nam omogućavaju da uhvatimo korak. Ako uzmemo u obzir da Evropa generalno nije predvodnik ovih tehnologija, onda bismo se mi na svom kontinentu mogli, pogotovo ako odlučimo da se specijalizujemo, čak i nametnuti kao specifičan lider – ne u smislu masovnosti, ali možda u smislu specijalizacije. Humanoidni roboti su svakako jedna od dobrih šansi i na mnogo načina će uticati na privredu, od samog dizajna i razvoja do drugih aspekata koji sa tim dolaze“, objašnjava Mastilović.

Kada je reč o konkretnoj primeni u industrijskim procesima, Mastilović smatra da će se klasična automatizacija i dalje primarno odvijati bez humanoidnih robota, ali da oni donose promenu pravila igre u drugim sektorima.

Euronews

"Gde će se primenjivati humanoidni roboti, u principu, zavisi od poslovnog i proizvodnog procesa. Ako pričam o industrijskim granama, mislim da će ta automatizacija i robotizacija u većini slučajeva prolaziti bez humanoidnih robota, na drugačije načine automatizacije proizvodnih linija, tako da u tom smislu ne želim da precenjujem njihovu primenu. Ono što predstavlja potencijalnu tačku promene pravila igre jeste to što oni potencijalno šire broj zanimanja koja bi mogla u perspektivi biti ugrožena, a koja su sa samom veštačkom inteligencijom, bez humanoidnog robota, bila nedodirljiva", istakao je on.

Tehnološko mapiranje Srbije i decentralizacija znanja

Mastilović naglašava da domaće tržište rada mora da prođe kroz neminovnu transformaciju i da se prilagodi novim okolnostima.

"Stalno upozoravam i ponavljam da nema razloga da se brinemo za evoluciju tržišta rada pod uslovom da na vreme prepoznamo koje su nove veštine i znanja potrebni u 21. veku, da prihvatimo da ćemo morati da se prekvalifikujemo i da je to neminovnost. Kada živite u vreme ubrzane transformacije svega oko sebe, prosto ne možete reći: 'Ja ću čekati penziju na ovom radnom mestu.' Nikakve garancije za to nema. Srbija se tehnološki mapira kao zemlja koja će da ovlada tom tehnologijom“, rekao je on.

Kao ključni benefit ove saradnje, Mastilović vidi gotova rešenja i mogućnost ravnomernog razvoja zemlje.

"Ono što je nama važno u ovoj investiciji jeste to što ćemo mi dobiti jedan koncept koji je u Kini već razvijen i gotov. Dobićemo mogućnost da ga repliciramo i da uradimo transfer znanja u Srbiju, za šta bi nam, da smo morali sami da razvijamo, verovatno trebale decenije s obzirom na polaznu tačku iz koje dolazimo. Mi se sa Kinom ne konkurišemo, ali ako gledamo zemlje regije, pa čak i Evrope koja je generalno konzervativna prema novim tehnologijama u odnosu na igrače tog ranga kao što su SAD i Kina, onda zaista imamo tu vrstu šanse“, zaključio je Mastilović.

Kompletno gostovanje Koste Jovanovića i Aleksandra Mastilovića pogledajte u snimku na početku teksta.