Kako da se zaštitite od požara tokom leta: Najčešće greške koje ljudi prave - jedna vas može koštati milion dinara
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Veliki požar u tržnom centru "Enjub" na Novom Beogradu, u kojem je izgorelo oko 60 lokala, ponovo je skrenuo pažnju na pitanje koliko su objekti i domaćinstva zaista bezbedni u letnjim mesecima. Iako se zvaničan uzrok "buktinje" u Bloku 70 još uvek utvrđuje, prema prvim informacijama sumnja se na probleme sa električnim instalacijama - što je ujedno i jedan od najčešćih uzroka požara i u stambenim i u poslovnim objektima.
Letnji period, visoke temperature i pojačano korišćenje električnih uređaja dodatno povećavaju rizik, a stručnjaci upozoravaju da se u većini slučajeva požari ne dešavaju “iznenada”, već kao posledica niza propusta i nepažnje koji se ponavljaju godinama.
Ljudski faktor i dalje najčešći uzrok požara
Inspektor Vatrogasno-spasilačke jedinice Ranko Pavlović istakao je ranije da se najveći broj požara u domaćinstvima i dalje može dovesti u vezu sa ljudskim faktorom i lošim navikama.
Dmitry Molchanov / Alamy / Profimedia
"Najčešći uzroci požara su nepravilno i neadekvatno održavanje dimnjaka, nepravilna upotreba peći na čvrsto gorivo, držanje lako zapaljivih materijala u blizini grejnih tela... Takođe, veliki problem je preopterećenje električne instalacije i korišćenje neispravnih električnih uređaja“, navodi Pavlović u jednom od gostovanja na Euronews Srbija.
On naglašava da je prevencija ključna i da građani često potcenjuju osnovne mere zaštite.
"Prvo i osnovno treba da zaštitimo sebe, svoju porodicu i komšije. Električne instalacije ne smeju da se preopterećuju, uređaji moraju biti ispravni, a dimnjaci se moraju redovno čistiti. Lako zapaljiv materijal ne treba držati blizu izvora toplote. Prilikom napuštanja objekta potrebno je isključiti električne uređaje. Takođe, deca i nepokretna lica nikada ne smeju ostati bez nadzora", dodaje Pavlović.
Apel MUP-a: Oprez tokom letnjih meseci i stroga zabrana paljenja vatre
Ministarstvo unutrašnjih poslova više puta je apelovalo na građane da budu maksimalno oprezni tokom letnjeg perioda, kada visoke temperature i suša znatno povećavaju rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom prostoru.
Povezane vesti
Iz MUP-a upozoravaju da je strogo zabranjeno paljenje strnjike, trave i otpada na otvorenom, posebno u uslovima pojačane suše i vetra, jer se vatra u takvim situacijama može proširiti u vrlo kratkom vremenu i izazvati velike materijalne štete, ali i ugroziti ljudske živote.
Takođe se apeluje na građane da ne lože vatru u blizini šuma i poljoprivrednih površina, kao i da ne bacaju opuške iz vozila ili na mestima gde postoji suva vegetacija.
"Građani treba da budu svesni da i najmanja nepažnja može dovesti do velikih požara. U letnjim mesecima apelujemo na maksimalan oprez i poštovanje propisa", poručuju iz MUP-a u svojim ranijim upozorenjima.
U slučaju uočenog dima ili vatre, građani se pozivaju da odmah obaveste vatrogasno-spasilačke jedinice na broj 193.
MUP Srbije
Požari u porastu: Klimatske promene i ljudska nepažnja
Sve češće se govori o tome da požari više nisu samo sezonski problem, već rastući globalni rizik. Stefan Karajanković iz Instituta za razvoj i inovacije u ranijem intervjuu za Euronews Srbija upozorio je da podaci pokazuju zabrinjavajući trend rasta opožarenih površina u Srbiji i svetu.
"Prošla godina je bila druga najgora po opožarenim površinama sa oko 31.000 hektara u Srbiji. Najgora ikada bila je 2024. godina sa 43.000 hektara. Kada to uporedimo sa 2023. godinom, kada je bilo nešto ispod 3.000 hektara, vidimo ogroman skok", navodi Karajanković.
Povezane vesti
Naveo je da prosečna opožarena površina raste višestruko u odnosu na prethodnu deceniju, što ocenjuje kao alarmantan signal.
Cavan Images, Cavan Images / Alamy / Profimedia
"To je alarmantan podatak koji mora da upali crvenu lampicu i institucijama i građanima", kaže on.
Na globalnom nivou, problem je još izraženiji - milioni hektara svake godine nestaju u vatri, a štete se mere stotinama milijardi dolara.
"U periodu od marta 2024. do februara 2025. požari su zahvatili oko 3,7 miliona kvadratnih kilometara. Ako znamo da je površina Indije oko 3,3 miliona kvadratnih kilometara, jasno je koliki je to obim", objašnjava Karajanković.
On dodaje da su klimatske promene stvorile uslove u kojima se požari brže šire i teže kontrolišu.
"Imamo rekordne temperature i idealne uslove za požare. Većinu požara izazivaju ljudi, čak 90 odsto slučajeva. Dodatni problem su poljoprivredne aktivnosti i paljenje strnjike, zbog čega požari postaju većeg obima i šire se mnogo brže", ističe on.
Karajanković upozorava da se sezona požara više ne može posmatrati samo kroz jul i avgust.
"Kod nas su jul i avgust najkritičniji, ali imamo i mart i april, kao i septembar i oktobar zbog poljoprivrednih aktivnosti. To su praktično tri požarne sezone u jednoj godini", kaže on.
On posebno ukazuje na činjenicu da su mnogi požari posledica svakodnevnih, naizgled bezazlenih postupaka: "Neko baci pikavac, neko zapali roštilj gde ne treba i svi doprinosimo povećanju rizika, dok klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju", navodi Karajanković.
MMKPHOTOGRAPHY / Alamy / Profimedia
Paljenje vatre u prirodi i svakodnevne greške
O ljudskom faktoru govorio je i potpredsednik dobrovoljnog vatrogasnog društva "Matica" Hasib Babić, koji ističe da se isti obrasci ponašanja ponavljaju i u kućama i u prirodi.
"I u zatvorenim i otvorenim prostorima uzroci su ljudska nepažnja ili totalna neodgovornost pojedinaca - bilo u kući, na poslu ili u prirodi", kaže Babić.
On podseća da se vatra u prirodi sme paliti samo na mestima koja su za to predviđena, uz stroga pravila: "200 metara od šume ne sme nikakva vatra da se pali", upozorava on.
Babić posebno ističe opasne svakodnevne navike koje ljudi potcenjuju.
"Ljudi ne znaju ni da promene bocu za plin. Neko uzme upaljač da proveri curenje - to je kao da proveravate benzin u rezervoaru upaljačem“, navodi on.
Zabrane i kazne
- Fizička lica - od 10.000 do 50.000 dinara za paljenje trave, strnjike, smeća ili vatre na otvorenom na nedozvoljen način
- Pravna lica (firme, zakupci, vlasnici objekata) - od 300.000 do 1.000.000 dinara
- U slučaju da požar izazove veću materijalnu štetu ili ugrozi ljude - može se pokrenuti i krivični postupak, gde su kazne znatno ozbiljnije (uključujući zatvor, u zavisnosti od posledica)
Kako se bliži sezona godišnjih odmora, stručnjaci apeluju da se domovi ne ostavljaju bez osnovnih mera zaštite.
"Isključiti sve što je na struju - bojler, televizor, uređaje. Ostaje samo frižider. Ako je prazan, može se isključiti i on", savetuje Babić.
On upozorava i na praksu korišćenja noćne tarife za rad uređaja: "Ljudi ostavljaju veš mašine i sudomašine da rade noću. To može da izazove ozbiljan požar", dodaje on.
Stručnjaci su saglasni da je najveći deo požara moguće sprečiti, ali da je ključni problem i dalje -ljudski faktor. Letnji period samo dodatno pojačava rizik, dok nepažnja, loše navike i nepoštovanje osnovnih pravila bezbednosti često dovode do velikih materijalnih i ekoloških posledica.
Komentari (0)