Nova pravila za vozače: Automobili će prepoznavati kada gledate u telefon ili skrećete pogled sa puta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Jedna osoba je poginula, a 16 je povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Kotor-Nikšić, u mestu Lipci. Najteže je povređen desetogodišnji dečak koji je nakon reanimacije prebačen u Klinički centar Crne Gore u Podgorici, gde se nalazi u kritičnom stanju.
Udes se, podsetimo, dogodio juče posle 13 časova, kada je kombi kod Kotora iznenada sleteo sa puta. Iz Specijalne bolnice "Vaso Ćuković" u Risnu saopšteno je da je ustanova dobila hitan poziv između 14 i 15 časova, nakon čega je upućeno bolničko vozilo i svi povređeni su prevezeni na zbrinjavanje. Dvadesetjednogodišnja devojka podlegla je teškim telesnim povredama zadobijenim u nesreći. Iz Kliničkog centra Crne Gore prethodno je saopšteno da nema novih informacija za javnost, s obzirom na to da se podaci o zdravstvenom stanju maloletnog pacijenta daju najbližoj porodici.
U bolnici u Risnu trenutno se nalazi 14 povređenih osoba, dok je jedna osoba upućena u bolnicu u Kotoru zbog izolovane hirurške povrede. Ostalih 14 pacijenata je kompletno dijagnostički obrađeno i zadržano na lečenju u risanskoj bolnici. Pet pacijenata primljeno je na odeljenje intenzivne terapije, sedam na odeljenje ortopedije, dok su dva pacijenta smeštena na odeljenje neurohirurgije. Devet pacijenata ima teške telesne povrede, dok pet osoba ima lakše povrede. Prema poslednjim informacijama, svi su stabilnog opšteg stanja i nisu životno ugroženi.
Prema preliminarnim informacijama policije, sumnja se da su uzrok nesreće mogli biti premor i pospanost 68-godišnjeg vozača kombija. Vozač će naknadno dati izjavu u državnom tužilaštvu.
Prema navodima Uprave policije Crne Gore, do nesreće je došlo kada je minibus, koji se kretao iz pravca Nikšića, ostvario kontakt sa kamenom kosinom pored puta, nakon čega je došlo do prevrtanja vozila.
Euronews
Ambasada Srbije u Podgorici i konzulat u Herceg Novom u stalnom su kontaktu sa nadležnim institucijama i porodicama povređenih, kako bi im obezbedili neophodnu pomoć.
O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije.
Povezane vesti
"Kada se dese ovakve teške saobraćajne nezgode, onda nas to opominje da moramo da istražujemo i da vidimo šta su to uticajni faktori i šta je sve to doprinelo nastanku nezgode i da vidimo šta su ključne pouke i ključne poruke kako se to u budućnosti ne bi dešavalo", rekao je Ilić.
Istakao je da će istraga pokazati da li je umor zaista bio uzrok nesreće, naglašavajući da su trenutne informacije samo preliminarne pretpostavke.
Govoreći o problemu umora vozača tokom letnjih meseci, Ilić je podsetio da Agencija za bezbednost saobraćaja već sprovodi kampanje sa ciljem podizanja svesti vozača o rizicima dugih putovanja.
"Agencija za bezbednost saobraćaja u proteklom periodu je upravo sprovodila kampanju, zajedno sa našim partnerima, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Putevima Srbije, Turističkom organizacijom, društveno odgovornim kompanijama, upravo na ovu temu, s obzirom na to da u toku leta imamo veći broj vožnji i kilometara upravo u ovim dugim putovanjima, a pokazalo se da u tom periodu upravo je jedan od dominantnijih uticajnih faktora zapravo umor", rekao je savetnik direktora Agencije.
Kako je naveo, vozači bi trebalo da prave redovne pauze kako bi smanjili rizik od nesreća izazvanih padom koncentracije.
Euronews
"Važno je da pošaljemo i sada ključnu poruku - na svaka dva sata neophodno je praviti pauzu, najmanje 15 minuta, kako bi organizam mogao da izdrži. Takođe, planiranje putovanja mora da počne pre samog putovanja, u smislu da se isplanira kada će se odmoriti, gde će se odmoriti. Na svakih otprilike 200 kilometara to treba činiti", poručio je Ilić.
Na pitanje da li putna infrastruktura prati preporuke o obaveznim pauzama, Ilić je rekao da Srbija ima veliki broj mesta na kojima vozači mogu da se odmore.
Povezane vesti
"Da, u saradnji sa Putevima Srbije, kroz njihove interaktivne portale. Šalju se ključne poruke, a to je samo jedan od vidova. Sa druge strane, naša putna infrastruktura zaista ima veliki broj odmorišta i svakako imamo i veliki broj benzinskih stanica gde putnici mogu da odmore", rekao je on.
Dodao je da Srbija u ovom segmentu ima razvijeniju mrežu odmorišta nego pojedine zemlje u regionu: "To je veći broj takvih mesta nego što je to, na primer, u Grčkoj".
Novi sistemi u automobilima prate pažnju vozača
Govoreći o novom sistemu koji se uvodi u Evropskoj uniji, Ilić je istakao da je reč o važnom koraku u povećanju bezbednosti na putevima.
"U Evropskoj uniji u 2025. godini procenili su da je poginulo oko 19.500 ljudi. Takođe, negde su njihove procene da od 10 do 30 procenata uticajni faktor ima upravo odvraćanje pažnje, odnosno distrakcija", rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, cilj Evropske unije je da se broj stradalih u saobraćaju značajno smanji u narednim decenijama.
"Njihov strateški cilj je da do 2030. se prepolovi broj poginulih u Evropskoj uniji, a do 2050. godine bude nula poginulih. U Srbiji se sa tim strateškim ciljevima usaglašavamo i u našoj strategiji takođe imamo isti takav cilj", rekao je Ilić.
On je objasnio da savremeni sistemi u vozilima nisu zamena za vozača, već pomoć koja treba da smanji mogućnost greške.
"Savremeni sistemi se uvode na takav način da pomažu vozaču, opominju i zapravo smanjuju rizik upravo takvog uzroka nastanka usled distrakcije", naveo je.
Ilić je ukazao i na razliku između sistema za detekciju umora i sistema za praćenje odvraćanja pažnje.
Jedan sistem je za detekciju umora i taj sistem je uveden još 2022. za nove tipove vozila koje moraju da se homologuju u Evropskoj uniji, a 2024. godine uveden je kao obavezan sistem koji mora da se uvodi u svako novo proizvedeno vozilo.
"Sistem o kome sada pričamo detektuje odvraćanje pažnje, odnosno skretanje pažnje. Najčešće, je to zbog telefona, a svakako i zbog drugih interaktivnih uređaja u vozilu“, dodao je Ilić.
Kako je naveo, od 27. jula 2026. godine ovaj sistem biće obavezan za sva nova vozila proizvedena na teritoriji Evropske unije.
Sistemi upozoravaju vozača, ali svest ostaje ključna
Na pitanje da li postoji opasnost da se vozači previše oslone na tehnologiju, Ilić je rekao da iskustva i istraživanja pokazuju da ovi sistemi doprinose većoj bezbednosti.
„Iskustveno se pokazal kroz istraživanja, eksperimente i vreme, da ovi uređaji pomažu vozaču u krajnjem rezultatu, da se smanjuje broj kritičnih situacija i smanjuje se broj grešaka vozača", rekao je.
On je naglasio da je važno da vozači razumeju svrhu novih tehnologija.
"Ono što je ključno za nas na teritoriji Srbije, a to je da svi proizvođači, odnosno i prodavci, ali isto tako i serviseri, i svakako mi u institucijama koje se bavimo bezbednošću saobraćaja, moramo da skrećemo pažnju, odnosno da podižemo svest ljudima koliko su važni ovi sistemi i da ih doživljavaju na takav način da pomažu", rekao je Ilić.
Kako je dodao, nedovoljno razumevanje tehnologije može dovesti do pogrešnog odnosa prema sistemima bezbednosti.
"Kada se naviknemo na savremene sisteme, veštačku inteligenciju, određene algoritme, uređaje na vozilu, moramo shvatiti da ćemo biti bezbedniji. Svakako moramo biti kompatibilniji, ponašanje vozača kompatibilno u vezi sa ovim porukama koje dobijamo, i tada će ti uređaji imati svoju zaista funkciju za koju su i predviđeni", rekao je Ilić.
Euronews
Telefon, hrana, razgovor - sve može odvući pažnju
Govoreći o tome šta novi sistem može da prepozna, Ilić je objasnio da uređaji prate ponašanje vozača pomoću kamera, senzora i algoritama.
"Ovaj sistem koji detektuje odvraćanje pažnje, na osnovu informacija koje smo uspeli da prikupimo na zvaničnim sajtovima Evropske unije, a to je da će da postoji određena kamera i određeni senzori koji prate ponašanje vozača", rekao je.
Kako je objasnio, sistem reaguje kada vozač duže vreme ne usmerava pogled tamo gde je potrebno.
"Algoritmi su takvi da na određenoj kilometraži, brzini vožnje, u zavisnosti od sekunda, određenog broja sekunda, kada vozač skrene pažnju u odnosu na vidno polje koje treba da mu bude usmereno da bi video sve informacije u saobraćaju, taj uređaj signalizira na nekoliko načina, a to je zvučno, zatim i taktilno, sa određenim informacijama", objasnio je Ilić.
Dodao je da postoji mogućnost pojačavanja upozorenja ukoliko vozač ne reaguje: "Ključno je da odvraćanje pažnje može da bude mobilni telefon, može da bude sagovornik, može da bude hrana, može da bude pertla, može da bude bilo šta što fokus očiju sklanja sa zapravo dela puta koji vozač treba da gleda".
Kada će ovakvi sistemi biti obavezni u Srbiji?
Ilić je rekao da će i vozila koja budu ulazila na tržište Srbije uskoro biti opremljena ovakvim sistemima.
"Svako novo proizvedeno vozilo od 7. jula 2026. godine, koje uđe u Republiku Srbiju, će imati takve uređaje", rekao je.
On je dodao da je obnova voznog parka jedan od važnih koraka ka većoj bezbednosti na putevima.
"Kroz Agenciju za bezbednost saobraćaja sa drugim ministarstvima podstičemo, i Vlada sprovodi određene mere za motivaciju ljudi za obnovu voznog parka. Dakle, što su savremenija vozila, to su opremljenija sa ovim uređajima, i očekujemo da budemo i mi bezbedniji na našim putevima, kao što je to u Evropskoj uniji", zaključio je Ilić.
Komentari (0)