NATO nije još primio tužbe podnete u Višem sudu u Beogradu

U proteklih 15 meseci Višem sudu u Beogradu dostavljene su tri tužbe protiv NATO kojima se traži naknada štete za policajca i dvojicu rezervista koji su 1999. godine bili na Kosovu i Metohiji, nakon čega su oboleli od kancera, kao posledice bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom. NATO, međutim, još nije primio ni prvu tužbu podnetu 19. januara 2021. godine, pa suđenje ne može da počne.

Zbog toga punomoćnik tužilaca, niški advokat Srđan Aleksić, kaže za Tanjug da će od suda tražiti da primeni Zakon o parničnom postupku i dostavi NATO-u tužbe - bilo putem dostavljača, našeg diplomatskog predstavništva u Briselu ili da tužbe okači na oglasnu tablu suda (kako bi se u zakonskom roku smatrale uručenim drugoj strani).

"Onda će moći da zakaže ročište i da krenemo sa izvođenjem dokaza, jer smo ovako onemogućeni da vučemo dalje poteze", rekao je Aleksić, uoči 23. godišnjice početka NATO agresije na SRJ.

On je ukazao da su u pripremi dve nove tužbe protiv NATO i najavljuje da će svakog meseca nastaviti da podnosi nove tužbe.

Takođe, rekao je da njegova kancelarija u narednom periodu namerava da tuži NATO i u ime Nišlija koji su bombardovani (zabranjenim) kasetnim bombama, kao i zbog pričinjene štete vlasnicima firmi, lokala, objekata uništenih u bombardovanju.

Sa Aleksićem u advokatskom timu po tužbama protiv NATO učestvuje italijanski advokat Anđelo Tartalja koji je dobio 253 pravosnažne presude protiv Ministarstva odbrane Italije, po tužbama koje je zastupao u ime italijanskih vojnika, obolelih od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na KIM u vreme NATO bombardivanja.

Po uzoru na Italiju, tužbama se od beogradskog suda traži da dosudi odštetu na račun NATO od oko 100.000 evra zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom. Uz tužbe podnet je i predlog za medijaciju, odnosno mirno rešenje sudskog spora. Kancelariji Aleksić se do sada obratilo oko 3.000 ljudi potencijalnih klijenata, koji žele da traže odštetu od NATO po ovom osnovu, a među njima ima Albanaca sa KIM i juga Srbije.

Pored ljudi koji su lično bili na teritoriji otrovanoj osiromašenim uranijum, pravo na oštetu imaju i njihovi naslednici, jer su mnogi već preminuli od kancera.