Igre 
Detaljno svedočenje Lalića o Belivuku: Šta smo do sada čuli o zločinima najkrvoločnijeg klana u Srbiji
Komentari09/11/2022
-20:04
Na suđenju grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koja se tereti za sedam ubistava, trgovinu drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmicu i silovanje, ove nedelje je prvi put govorio okrivljeni saradnik Srđan Lalić koji je u julu sklopio sporazum o saradnji sa tužilaštvom i nagodio se na kaznu od 18 godina zatvora. Iz njegovog svedočenja proizilazi da je broj žrtava daleko veći od sedam kolliko se klanu stavlja na teret optužnicama.
Tokom dva dana višesatnih izlaganja izneo je monstruozne detalje o više ubistava i mučenja koje su izvršili pripadnici ove kriminalne grupe, a najviše pažnje javnosti izazvale su tvrdnje tokom jučerašnjeg svedočenja da su pripadnici kriminalne grupe planirali i ubistvo predsednika Srbije.
"U januaru 2021. Marko Miljković i Veljko Belivuk su išli kod Radoja Zvicera povodom rođenja njegovog deteta. Pošto su od dela crnogorskih službi, koje su pod kontrolom kavčana, dobili informaciju da se sprema njihovo ubistvo, na aerodromu su se pojavili kao živi mamac, kako bi se pohapsili neki škaljarci. Dok su boravili tamo, a i posle, sa oduševljenjem su govorili kako su ih vozili u naoružanim konvojima, kako deo službe stoji iza njih, kako bi to trebalo uspostaviti i ovde u Srbiji", rekao je tada Lalić.
Zvicer je, kako je dodao, obezbedio oko pet miliona evra i pomoć dela tih službi koje su za svrgavanje političkih strukturi u Srbiji, da se dovede neko podoban, ko bi radio u interesu klana.
"U tu svrhu su već i bila sprovođenja neka delovanja preko društvenih mreža, ispisivanje parola. Najveću pepreku su videli u predsedniku. Bilo je dogovoreno da prvi veći protesti budu uz velike nemire, a sve u cilju pritiska na vladajuću strukturu. Bilo reči i oko atentata na predsednika. Bilo je reči o postavljanju eksplozivnih naprava na javnim površinama", naveo je Lalić.
Screenshot
Na ove tvrdnje Lalića, danas je reagovao i presednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naveo da zaista postoje potvrde o planiranom napadu na njega kao i da službe znaju ko je sve trebalo da učestvuje u izvršenju tog napada, te najavio da će se o tome pojaviti novi podaci.
"Pojaviće se novi podaci, mi sad imamo nove pakete skinute sa telefona. Oni počinju da govore i o ubistvu ili napadu na mene. Sada imamo potvrde i znamo sve o tome ko je u tim pričama učestvovao i ko je trebalo da učestvuje u izvršenju i u prvom i u kasnijim pokušajima", rekao je Vučić.
Povezane vesti
On je uz to naglasio da službe Republike Srbije nisu mogle da izmišljaju operativne podatke, kao i da postoje novi podaci o planiranim akcijama.
Detaljna svedočenja o ubistvu Mitića, Kapetana, Vukićevića, Spahića i Hodžića
Lalić je ped sudom izneo i brojne detalje vezane za delovanje ovog klana. On je detaljno govorio i o ubistvu Nikole Mitića za čiju otmicu i ubistvo se terete Belivuk i Miljković. Ispričao je da je otmici prethodilo to što su u grupi saznali da ih pripadnici "škaljarskog klana" prate i planiraju njihovu likvidaciju, a da je Mitić bio jedan od onih koji su pratili Belivuka i Miljkovića.
Kako je Lalić objasnio, Mitića su prvo odveli u "bazu", odnosno u prostorije stadiona FK Partizan, gde su ga tukli, te da je tada Mitić priznao da radi za Lazara Vukićevića, kojega su takođe, kasnije ubili pripadnici ovog klana. Opisao je način na koji je Mitić mučen i ubijen, kao i to da su nakon ubistva uništili telo, "kao i svaki put pre i posle toga" tako što su ga, rekao je, samleli u mašini, a potom prosuli u reku, dok su lične stvari spaljivali.
Što se ubistva Crnogorca Mileta Radulovića zvanog "Kapetan" tiče, Lalić je rekao da su ga pripadnici grupe Belivuka i Miljkovića "držali više od dva meseca" u životu.
Ispričao je da je preko Radulovićevog kriptovanog telefona, istog dana namamljen Lazar Vukićević. Lalić je detaljno objasnio na koji način su Vukićevića mučili, kao i da je on preminuo usled tog mučenja.
Inače, kada su oteli Radulovića, Belivuk i Miljković su, prema rečima Lalića, ubili Adisa Spahića i Damira Hodžića iz Berana, a njih je kuću u Crnoj Gori namamio čovek kojeg su zvali "Zemo", koji se infiltritao u "škaljarski klan" dok je radio za "kavčane".
Kako su mediji ranije prenosili, Spahić i Hodžić su ubijeni 14. oktobra 2020. godine u Crnoj Gori. Belivuk i Miljković su se nekoliko dana nakon toga, rekao je Lalić, vratili u Srbiju.
Povezane vesti
Ljepoju namamili u Ritopek, pa ubili
Lalić je u Specijalnom sudu u Beogradu govorio o tome da je ubijeni Milan Ljepoja učestvovao u pokušaju ubistva navodnog vođe kavačkog klana Radoja Zvicera u Ukrajini kao i u drugim ubistvima pripadnika dva zaraćena crnogorska kriminalna klana i da ga je zbog toga Belivukova grupa "likvidirala".
Govoreći o ubistvu Ljepoje, objasnio je da je otkriveno da se radi o osobi sa nadimkom "Zvonce" na Skaj aplikaciji, i da je Marko Miljković pokušao da ga identifikuje, i kad je to uspeo, onda ga je kontaktirao, obećavao da će mu pokloniti blindirani automobil, i tražio da mu pošalje kopiju lične karte, kako bi mu dao ovlašćenje.
Detaljno je opisao kako su ga savladali i uneli u kuću u Ritopeku.
Povezane vesti
"Uneli smo ga u skrivenu prostoriju, skinuli mu garderobu, ostao je u donjem vešu. Brzo je shvatio u kakvoj je situaciji. Nije tučen, možda je dobio nekoliko udaraca, levo oko mu je bilo zatvoreno, usta natečena. Postavili smo ga na metalnu stolicu, počelo je ispitivanje, vrlo brzo je dao šifru od Skaja. Priznao je odmah svoje učešće u pokušaju ubistva Zvicera u Ukrajini, iz finansijske pobude", naveo je Lalić.
Takođe je do detalja opisao način ubistva i to da su se tela rešili na isti način kao i u oszalim slučajevima.
MUP
Lalić je rekao da je Miloš Peruničić takođe ubijen po nalogu ovog klana u Marbelji, a izvršioci su bili Nemanja Simić zvani Simke i Duško kojeg je Lalić opisao kao "izrazito visokog momka".
Kriminalna grupa po uzoru na kartel, vođe poznati dvojac - Belivuk i Miljković
Prema rečima Lalića, kriminalna grupa je 2019. godine ojačala, dobila formu po strukturi kartela posle izlaska Belivuka i Miljkovića iz zatvora, oni su bili vođe, a najbliži su im bili braća Miloš i Marko Budimir, finansirala se od trgovine drogom i obezbeđenja noćnih klubova, gde su takođe prodavali narkotike.
Lalić je opširno pričao i o pronađenom oružju, naglašavajući da je u kući u Ritopeku bilo puno komada naoružanja, "držalo se dosta oružja za rat".
On je naveo da su mitraljez, snajper i 10 pištolja "glok" uzeti na prevaru od suprostavljenog crnogorskog škaljarskog klana, a da su automatske puške i drugo naoružanje kupljeni preko Miljkovićevog prijatelja iz Hrvatske, mlađeg momka, i preuzeti u jednoj vikendici u Vojvodini.
Sve oružje, objasnio je, nije direktno stizalo u kuću, nego ga je Draganić preuzimao na jednoj njivi, pa naknadno unošeno, a potom je, uz korišćenje hirurških maski i rukavica, pomno čišćeno i sa njega uklanjani DNK tragovi.
Lalić je pričao i o ubistvima o kojima ima saznanja, posredna ili neposredna, o otmicama koje su radili, prebijanjima navijača u kojima je učestvovao ali, kako tvrdi, nikom nije naneo teže telesne povrede.
Lalić je naveo i da se grupa finansirala prodajom droge i obezbeđivanjem klubova, kao i da su uglavnom trgovali kokainom, marihuanom i u poslednje vreme spidom. Dodao je da je njemu Zvicer u jednom trenutku poklonio kilogram kokaina, kao i da je on redovno sarađivao sa Zvicerom kada je u pitanju transport droge.
Ko je Srđan Lalić, visokopozicioniran pripadnik klana?
Lalić, inače visokopozicioniran u hijerarhiji klana, svoje svedočenje bi trebalo da nastavi sutra. U drugoj po redu optužnici koja je podignuta protiv kriminalne grupe on zauzima četvrto mesto. Navodi se i da je po zanimanju je IT stručnjak, kao i da je završio fakultet.
U dokumentu stoji da je optuženi izjavio da zarađuje od bitkoina na berzi, kao i da su mu mesečna primanja oko 1.300 evra. Do tada se, prema navodima iz optužnice, protiv njega nije vodio ni jedan postupak za bilo koje krivično delo, a u pritvoru se nalazi od 6. februara prošle godine.
U prvi mah nakon hapšenja, s obzirom na njegovo obrazovanje, mediji su spekulisali da je njegov zadatak bio nabavka i održavanje kriptovanih telefona sa aplikacijom Skaj, a putem koje su pripadnici ovog klana kumunicirali i razmenjivali fotografije. Nakon objavljivanja fotografija od kojih su neke i priložene u optužnici bilo je jasno da je njegova uloga u klanu bila veća.
Laliću se prema prvoj optužnici na teret stavlja da je bio saučesnik u pet ubistava, kao i udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Optužnicom mu se takođe stavlja na teret i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, kao i otmica. Za ova krivična dela pretila mu maksimalna kazna, odnosno doživotni zatvor.
MUP Srbije
Takođe Lalićevo ime se našlo i u drugoj optužnici protv Belivukove grupe i to kao saučesnika u otmici i ubistvu Nikole Mitića (33). To bi bila šesta žrtva za čiju smrt su prikupljeni dokazi. Kako tvrdi tužilac pored fizičkog maltretiranja Mitića, Lalić se pozabavio i brisanjem video-zapisa sa stadiona, na kojima je bio zabeležen ulazak žrtve u njihovu "bazu".
Podsetimo, Belivuku i njegovom klanu se na teret stavlja sedam ubistava, trgovina drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje. Sud je u junu potvrdio novu optužnicu, drugu po redu, kojom se terete za ubistvo Nikole Mitića u avgustu 2020. godine i Gorana Mihajlovića u aprilu 2019. godine.
U okviru prve optužnice na teret im se stavljaju ubistva Milana Ljepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića Goksija, Zdravka Radojevića i Lazara Vukićevića. Belivuk i pripadnici njegove kriminalne grupe uhapšeni su 4. februara 2021. godine, a pripremno ročište počelo je 13. juna ove godine, iz četvrtog puta.
U januaru je pokrenuta još jedna istraga protiv Belivuka, Miljkovića i Ivanovskog kao i njihovih žena i Belivukove tašte zbog sumnje da su prali novac koji potče od kriminalnih aktivnosti ove grupe. Takođe, i tužilaštvo u Crnoj Gori takođe vodi istragu protiv Belivuka i Miljkovića zbog dva ubistva i jedne otmice u Crnoj Gori.
Šta podrazumeva status svedok-okrivljeni?
Institucija svedoka saradnika u Zakonu o krivičnom postupku više ne postoji jer ona izmenama Zakonika o krivičnom postupku 2013. godine promenjena i sada se naziva "svedok okrivljeni".
Zamenik šefa katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu prof. Vanja Bajović objašnjava za Euronews Srbja da to znači da je svedok i dalje na optužnici, da se njemu sudi kao i njegovim saradnicima, ali i da može da ispregovara za manju sankciju.
"To vam je nekadašnja insitucija svedoka saradnika. To je lice koje pristaje da svedoči, koje je okrivljeno za krivično delo, ali zbog određenih prvililegija sarađuje u postupku. Glavna prvilegija je smanjenje kazne. U tom smislu, za razliku od okrivljenog, ovaj svedok polaže zakletvu i dužan je da govori istinu. Sa druge strane, može da odgovara za davanje lažnih iskaza. Isto tako da se svedočenje pokaže kao lažno ili da prećuti neke od okolnosti u okviru kojih je bio dužan da svedoči, tužilaštvo i sud mogu da mu oduzmu statsu okrivljenog saradnika i u tom smislu dobija status kao i svaki drugi okrivljeni", navodi prof. Bajović.
Ona objašnajva da po zakonu, pravo na ovaj status ne može da dobije organizator kriminalne grupe ili lice koje je osuđeno na maksimalnu kaznu zatvora koje podrazumevaju doživotni zatvor ili 30 do 40 godina zatvora.
"Status može da se dobije na inicijativu samog okrivljenog koji pre nego što mu se taj status dodeli, podnosi tužilaštvu poseban pisan podnesak u kojem on navodi šta će imati da kaže u konkretnom slučaju. Može da se desi da petnaestorica okrivljenih ponudi sebe u tom smislu, a onda tužilaštvo na osnovu tog njihovog preliminarnog pisanog iskaza koji su dali procenjuje čiji je iskaz relevantan i kome može da se da, a konačnu odluku sud", kaže ona.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Dodaje da se onda, kada okrivljeni uđe u proceduru dobijanja ovog statusa se sve reguliše posebnim sproazumom o svedočenju.
"Okrivljeni se tim sporazumom obavezuje da govori istinu i da ništa ne prećuti. Ujedno se upozorava da će mu se taj status oduzeti u slučaju da prekrši svoje obećanje. Takođe, sporazumom se precizira i kazna koja će mu se izreći nakon datog svedočenja. Ta blaža kazna je i prednost za okrivljenog, svojevremeno je on čak mogao i da se oslobodi od kazne što je bio slučaj sa Ljubišom Buhom Čumetom koji je bio nekadašnji svedok saradnik u slučaju protiv Zemuskog klana, ali je ta mogućnost sada promenjena pa se samo daje blaža kazna koja je u skladu sa zakonskim okvirima" objašnjava prof. Bajović.
Što se negativne strane ovog sporazuma tiče, ona navodi da je glavni strah okrivljenog saradnika od ostalih članova klana.
"Tu uvek postoji eventualna omazda pripadnika klana, jer uvek postoji rizik kako će i kada da reaguju oni koji nisu u tom sistemu", dodaje.
Zbog toga, dodaje prof. Bajović ovakvom svedoku se nudi još jedan tretman koji podrazumeva njegovu zaštitu, ali kako navodi on nije nužan, već se oni dobrovoljno odlučuju za njega.
"Okrivlejni saradnik ima mogućnost da uđe u poseban tretpan koji se zove zaštita svedoka. Ona se ne porazumeva uz status svedoka okrivljenog. To je regulisano Zakonom o zaštiti učesnika u krivičnom postupku i po pravilu oni se drže fizički odvojeno od ostalih okrivljenih, a mere koje taj zakon predviđa su: fizička zaštita, promena lične karte i dokumenata, promena pebivališta u slučaju da je okrivljeni na slobodi ili po okončanju postupka jer može da se desi da ne služi kaznu u našem zatvoru. Krajnja mera može da bude promena idendititeta", objašnajva ona.
Kako dodaje, praksa je da ukoliko svedok okrivljeni nema status zaštićenog svedoka, a nalazi se u pritvoru, ne bude u direktnom fizičkom kontaktu sa istim okrivljenima u istom slučaju.
"U praksi, okrivljeni nisu u obavezi da prihvate tu zaštitu već je to na njima. Po pravilima o izvršenju kazne, okrivljeni u jednom istom predmetu ne treba da budu u pritvorskim ćelijama zajedno. To su vam neka kriminološka pravila. Ja verujem da Belivuk i Miljković ili bilo koji drugi pripadnik ovog klana nisu zajedno, niti idu u šetnju u isto vreme da se ne bi dogovarali oko odbrane", rekla je.
Komentari (0)