Papagaji, zmije i kameleoni napakovani u gepek sa čarapama i flašama: Krijumčarenje životinja unosna grana kriminala

Poslednjih godina, na listi krijumčarene robe, sve popularnije mesto zauzimaju egzotične životinje. Prema proceni Interpola, godišnja vrednost ilegalne trgovine životinjama na globalnom nivou iznosi između osam i deset milijardi dolara.

Iako je Srbija za krijumčare životinja uglavnom tranzitna zemlja, ima i onih koji to rade za domaće potrebe. Preko ove teritorije najčešće se krijumčare ptice, gušteri i razne vrste zmija.

"Što se tiče ptica, to su obično ptice pevačice koje se iznose u Italiju, tamo predstavljaju gastronomski specijalitet. Tu su naravno i kameleoni, bilo je i raža. Mi smo skoro baš imali zaplenu kornjača koje su puštene u prirodu i imali smo mladunče afričkog lava", kaže kapetan MUP Aida Gogalić.

MUP je u februaru formirao posebnu jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala  kako bi pojačao kontrolu, jer krijumčari se dovijaju na različite načine i  često ih je teško otkriti. 

"Oni koriste fabričke šupljine na motornom vozilu. Prave posebne kaveze, kutije, torbe koje skladište u prtljažniku automobila. Ali smo imali jedan slučaj gde smo pronašli kavez koji je smešten na prednjem delu automobila, tačnije, ispod haube, ispod poklopca motora. Počinioci ovih krivičnih dela takođe smeštaju životinje i kriju ih po svom telu tako što kamufliraju iste sa garderobom koju koriste ili sa selotejp trakama", dodaje Gogalić.

"Godišnje se zbrine od 300 do 400 vrsta"

"Na godišnjem nivou, broj životinja koje krijumčari pokušavaju da prenesu preko granice ili drugih nadzornih tačaka se manifestuje kroz izveštaje zoo vrtova, koji su jedini oblik prihvata pri zaplenama i drugim vidovima suzbijanja krijumčarenja. Te brojke su od 300 do 400 različitih vrsta godišnje", kaže za Euronews Srbija Vladimir Jacović iz ministarstva za zaštitu životne sredine.

"Različiti su motivi krijumčarskih grupa, ali je najveći broj zaista malih kućnih ljubimaca, reptila", dodaje on.

Jacović naglašava da se retko događaju pokušaji šverca krupnijih životinja, ali da u tim slučajevima krijumčari pokušavaju kontejnerskim transportom da ih prebace "kroz neke ilegalne ili polulegalne uvoze i sistemima gde nemamo mogućnost stopostotne kontrole graničnog prometa".

Zakonska osnova za kaznenu politiku, ističe on, nalazi se u Zakonu o zaštiti prirode, i pored Inspekcije za zaštitu životne sredine postoje drugi organi koji se mogu baviti sprečavanjem krijumčarenja životinja.

"U pitanju su kaznene odredbe koje imaju novčanu kaznu i to je na nivou suma koje se razlikuju u zavisnosti od prekršaja koje počinjavaju fizička, pravna lica ili organizacije", kaže Jacović.

Uslovi držanja često koštaju životinje zdravlja

Sudbina životinja koje policija ne uspe da otkrije, često je tragična. Uslovi transporta i držanja, ali i namere krijumčara i kupaca, često koštaju životinje zdravlja i života.

"Kada se životinje krijumčare, vi imate 250 papagaja napakovanih u čarape, flaše, gepek automobila... od toga 50 odsto životinja ugine od žeđi, gladi, ili od stresa. Jako veliki procenat životinja umire u tom transportu, jer su to maksimalno neadekvatni i nehumani uslovi. I tek mali procenat od toga preživi, tu je jako velika šteta pre svega za prirodu", kaže biolog beogradskog zoo vrta Kristijan Ovari.

Životinje koje imaju sreće da ih policija otkrije, imaju i velike šanse da se vrate u svoja prirodna staništa.

"One se zbrinjavaju obično smeštajem u zoološke vrtove. Inače, rekla bih samo da kada se radi o nekim domaćim vrstama, ukoliko stručno lice proceni da su takve životinje spremne, one se vraćaju u svoje prirodno stanište", naglašava Gogalić.

Krijumčarenje životinja četvrta je najunosnija grana organizovanog kriminala, odmah iza trgovine ljudima, oružjem i drogom. Primera radi, jedna zmija na crnom tržištu košta nekoliko stotina evra, dok je za krupnije životinje poput tigrova ili lavova neophodno izdvojiti do nekoliko desetina hiljada evra.