Društvo

Kuda vode migrantske rute do Srbije i dalje? Stručnjaci kažu da sve zavisi od pozicije jedne zemlje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/08/2021

-

07:09

Kuda vode migrantske rute do Srbije i dalje? Stručnjaci kažu da sve zavisi od pozicije jedne zemlje
Kuda vode migrantske rute do Srbije i dalje? Stručnjaci kažu da sve zavisi od pozicije jedne zemlje - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što su posle 20 godina, vlast u Avganistanu ponovo preuzeli talibani, na potezu od azijskih zemalja, pa sve do zapada Evrope raste bojazan da će situacija u toj zemlji uticati i na priliv migranata na ovaj kontinent. Na toj ruti migranata nalazi se i Srbija, a stručnjaci su saglasni da se može očekivati povećan priliv Avganistanaca, ali da masovnog i naglog dolaska verovatno neće biti.

Vladimir Petronijević, izvršni direktor "Grupe 484" za Euronews Srbija kaže da kao rezultat ovakve situacije u Avganistanu svakako može da se očekuje veći priliv migranata, te da ostaje da vidimo da li se može očekivati i nova migrantska kriza u Evropi.

I komesar za izbeglice i migracije u Srbiji Vladimir Cucić kaže da je rešavanje krize u Avganistanu nešto što će potrajati. Ipak, na pitanje da li će to da ima nekakvu posebnu posledicu za Srbiju kaže da neće, s obzirom na to da već više od 30 odsto onih koji prolaze kroz Srbiju dolazi sa područja Avganistana.

Prema rečima Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u ovom trenutku sve zavisi od pozicije Turske, koja već prima izbeglice iz Avganistana i samo od njene političke volje zavisi kako će se migracije dalje odvijati.

Ruta preko Irana, Grčke, Srbije, pa dalje

Da li Evropi preti nova migrantska kriza? To je nešto što će se tek videti, kaže Petronijević, s obzirom na to da su se neke okolnosti promenile u odnosu na 2015. i 2016. godinu, pre svega oko dobrodošlice izbeglica i migranata u Evropu.

"Ono što sasvim sigurno možemo očekivati u situaciji povećanog priliva iz Avganistana, to su tenzije na granicama koje se mogu dešavati zbog tog masovnog i naglog eventualnog dolaska", navodi on.

Euronews Srbija

Za Srbiju je, kako kaže, važno da pratimo tu situaciju koja se događa u zemljama u neposrednoj blizini Avganistana, pre svega u Turskoj koja je prema nekim informacijama juče pojačala svoje vojno prisustvo na granici sa Iranom. Iran je, inače na delu te rute - najveći broj izbeglica iz Avganistana na Zapadni Balkan dolazi preko Irana i Turske i dalje prema Grčkoj.

"Put najčešće ide preko Grčke i preko Severne Makedonije, prema Srbiji i dalje prema zemljama Zapadnog Balkana ili zemljama šengenskog prostora i ruta traje nekoliko meseci i uslovljena je pre svega brzinom kretanja koja su vezana i za krijumčarske lance", navodi on.

Cucić navodi da se u ovom momentu ne može dogoditi nešto značajno, jer ruta izlaska ne vodi prema tradicionalnom prostoru Iranu i Turskoj.

"On je u ovm momentu usmeren na Indiju i usmeren je prema bivšim sovjetskim republikama, ali to ne znači da i u nekom roku nećemo imati pre svega avganistansku populaciju kao dominantnu kao nekog ko prolazi kroz Srbiju", napominje on.

Euronews Srbija

Da ovo ne može biti nagli i masovni potres za Evropu i, između ostalog, našu zemlju, smatra Đurović koji naglašava da posle ovakve smene vlasti i dolaska radikalnog islama, svari samo mogu da se pogoršaju.

"Ne verujem da će to biti nagli i masovni potres za Evropu, između ostalog našu zemlju. Pre svega tu su zemlje Iran, Turska. Suštinski ova kriza ne počinje i ne završava se u nekoliko meseci. Suočivaćemo se sa tim posledicama, ta kriza će trajati verovatno veoma dugo. Da li ćemo biti pogođeni, zavisi od pozicije Turske koja već prima već Avganistance i samo od njene političke volje zavisi kako će dalje migracija da se odvija", dodaje Đurović.

Na piranje da li je Evropska unija u stanju da prihvata nove migrante, Cucić kaže da "veruje da EU u ovom momentu zna da do naglog priliva ne može da dođe".

Zajednička izjava bez potpisa Srbije

Srbija se nije priključila zajedničkoj izjavi više desetina zemalja o bezbednom napuštanju i prijemu stranaca i državljana Avganistana. Cucić, u vezi sa tim, navodi da Srbija nije dala nikakvu saglasnost i da ne veruje da će do toga i doći.

Đurović napominje da su te izjave deklarativnog karaktera i da se u praksi odnos prema migrantima nije promenio.

"Mnoge zemlje to rade verovatno iz samog osećaja odgovornosti, u praksi se odnos prema izbeglicama nije promenio i duž Balkana on je veoma težak. Grade ograde, ljudi se pušbekuju, mali je broj ljudi koji su dobili azil", kaže Đurović.

Petronijević, sa druge strane, navodi da nije poznato ni šta su tačno SAD dogovorile o prihvatu migranata sa nekoliko zemalja.

"U ovom trenutku ne znamo u kom statusu ti ljudi dolaze, kakva će biti njihova prava, koliko će oni tamo ostati. Istovremeno kakav je pristup pravima za vreme boravka. Ono što je za nas važno jeste da Srbija prati ono što su međunarodna kretanja na tom polju i da budu u direktnoj komunikaciji i sa međunarodnom zajednicom i sa međunarodnim organizacijama uz punu saradnju sa vladama Zapadnog Balkana", napomenuo je on.

Avganistanci u Srbiji

Prema procenama Komeserijata za izbeglice, u prihvatnim i azilnim centrima u Srbiji boravi 3.886 migranata, a od tog broja su 30 odsto migranti iz Avganistana. Procenjuje se da na ulici ima još oko 1.000 migranata, među kojima su sigurno i Avganistanci. 

Cucić navodi da Avganistanci u Srbiji borave relativno kratko, s obzirom na to da je reč o mladićima i da je njihova dijaspora u Evropi već organizovala njihov prihvat. Kada je reč o problemima - kaže da ih nema.

Euronews Srbija

"Skoro pa nikakvih problema nemamo sa njima generalno kao populacijom, u njihovom kodeksu je da krađa nije nešto što je dobro, da uznemiravanje drugih nije nešto što je dobro, tako da gde god da smo imali Avganistance, nismo imali nekakv poseban problem", rekao je on.

Đurović takođe kaže da je avganistanska populacija dominantna i da se, osim u kampovima mnogi nalaze na otvorenom. 

"Oni jako teško pristupaju sistemima azila, posle nekog vremena pokušavaju da napuste zemlju. Ne možemo da govorimo da Srbija ima sistemski prisup rešavanju ovoga", napominje Đurović.

Komentari (0)

Srbija