Srbija dve godine posle masovnih ubistava - da li smo nešto naučili: "Decu moramo učiti empatiji"
Komentari05/05/2025
-18:17
U naš obrazovni sistem moramo da uvedemo predmete kroz koje će deca učiti empatiju, sećati se svojih drugova i govoriti o njihovim vrlinama, izjavila je za Euronews Srbija Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije, povodom godišnjice masovnih ubistava u školi "Vladislav Ribnikar" i u selima Dubona i Malo Orašje.
"Dva masovna ubistva u dva dana, 3. i 4. maja, tragedije su koje Srbija nije zapamtila. I ono što je još veća tragedija jeste to što su žrtve bile mlade osobe, deca. Pitanje je: da li smo nešto naučili i da li se dovoljno sećamo tih mladih ljudi? Imam utisak da su ta pitanja ostala otvorena", kaže Nikolić u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Prema njenim rečima, sećanje ne sme biti vezano samo za godišnjice, već treba da bude aktivno tokom cele godine.
"Tokom proteklog vikenda, građani i deca su se sećali vrlina dece koja su stradala u školi. To je primer prakse koju treba da negujemo".
Euronews Srbija
Nikolić ističe da je ključni problem u tome što u Srbiji i dalje ne postoji organizovana i sveobuhvatna sistemska podrška žrtvama.
"Porodice ubijenih i ranjenih i dalje se suočavaju sa ozbiljnim problemima – od zdravstvenih i psiholoških do egzistencijalnih. Ljudi koji su ranjeni, kao i članovi porodica, i dalje nemaju dovoljno podrške", upozorava ona.
"Nama nedostaje mapiranje potreba žrtava i institucionalna i vaninstitucionalna akcija koja bi mogla da odgovori na te potrebe. To je nešto na čemu moramo ozbiljno da radimo", kaže Nikolić i dodaje da su žrtve često prepuštene same sebi, naročito u manjim sredinama.
Povezane vesti
Kako pružiti dugoročnu podršku?
"Svaka porodica ima različite potrebe. Prvi korak je da ih prepoznamo i dokumentujemo, da bismo zatim mogli da reagujemo. Podrška se ne završava medicinskom pomoći i psihološkim savetovanjem — mnogima je potrebna i pomoć u komunikaciji sa institucijama, rehabilitaciji, školovanju dece...", kaže Nikolić.
Ona ističe da je podrška u Beogradu organizovanija nego u manjim sredinama, poput sela kod Mladenovca, Dubone i Malog Orašja, gde se žrtve oslanjaju uglavnom na pojedince i volontere.
"Potrebno je razviti jasan sistem odgovora u kriznim situacijama. Svi — od škola do lokalnih službi — moraju znati šta im je uloga i kako da pomognu. Žrtve nisu samo direktno pogođeni – to su i deca koja su svedočila zločinima, nastavnici, roditelji...", navodi ona.
Važnost otvorenog razgovora i prevencije
"Imam potrebu da više pričam. I mislim da svi moramo da pričamo — i u porodici, i sa prijateljima, i u školi. Ako vidimo da se nešto dešava, da nešto nije u redu, ne smemo da ćutimo i očekujemo da će neko drugi reagovati. Možda se tragedije ne bi desile da su se neki signali na vreme prepoznali i podelili", kaže Nikolić.
Nikolić podseća da se masovna ubistva u Srbiji dešavaju već decenijama, iako je o njima govoreno mnogo manje.
"Od 2002. do 2023. godine u Srbiji je u više masovnih ubistava stradalo 47 osoba. Ova dva poslednja su nas najviše pogodila jer su se dogodila u školskom okruženju, među decom. Ali ne smemo da zaboravimo ni prethodne žrtve. Pokrenuli smo inicijativu da se svakog 3. i 4. maja sećamo svih njih".
Euronews Srbija
Ona smatra da bi mnoge tragedije bile izbegnute da je društvo ranije reagovalo.
Povezane vesti
"Kod porodičnog nasilja, na primer, komšije i prijatelji često znaju da postoji rizik. Ali izostaje reakcija. To mora da se promeni".
Apeluje na medije da pažljivije izveštavaju i štite dostojanstvo žrtava.
"Mediji imaju ogromnu moć — i veliku odgovornost. Nažalost, često se fokus stavi na počinioce, jer to ‘prodaje priču’. Žrtve ostanu u senci, a ponekad se i njihova privatnost naruši. Ne smemo dozvoliti da porodice saznaju detalje tragedija iz novina. Žrtvama treba verovati, treba ih saslušati, ali i omogućiti im da kroz sistem prođu sa dostojanstvom", poručila je Nikolić.
Kompletno gostovanje Jasmine Nikolić pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)