Voće, slatkiši i veliki tanjiri: Kako pogrešne navike hrane insulinsku rezistenciju?

Sve veći broj mladih, posebno žena, suočava se sa insulinskom rezistencijom – poremećajem metabolizma koji često prolazi ispod radara, dok ne ostavi ozbiljnije posledice. Iako mnogi ne osećaju klasične simptome, endokrinolozi beleže porast slučajeva povišenog insulina, a nutricionistkinja Branka Mitrović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je pravilna ishrana ključni saveznik u prevenciji i ublažavanju ovog stanja. 

Mitrović koja ima dugogodišnje iskustvo u radu sa ovim pacijentima, ističe da se greške u ishrani često ponavljaju i da ih je moguće ispraviti – uz znanje, ali i uz malo discipline.

"Žene unose manje proteina i podložnije su stresu, što značajno utiče na izbor hrane. Kada smo pod konstantnim stresom, skače kortizol (hormon stresa), mozak šalje šećere u krv da bismo funkcionisali, i zatim sledi potreba za slatkišima“, objašnjava Mitrović. 

Dodaje da pogrešan izbor i preskakanje obroka dodatno pogoršavaju stanje. 

"Insulin tada počne prekomerno da se luči, a prvi simptomi mogu biti padovi šećera“, kaže ona.

Kod žena insulinska rezistencija može da izazove i ginekološke probleme, uključujući poremećaje ciklusa i policistične jajnike. Mitrović navodi da to treba ozbiljno shvatiti, jer se često povezuje i sa otežanim ostvarivanjem potomstva.

Dijagnoza traje kratko – ali mnogo govori

Kako objašnjava za dijagnostikovanje insulinske rezistencije neophodna je laboratorijska analiza. 

"Test podrazumeva unos 75 grama glukoze, nakon čega se šećer i insulin mere na svakih pola sata, tokom dva sata. Ta dinamika nam govori kako organizam reaguje i pomaže da se ishrana individualno prilagodi“, kaže Mitrović. 

Kada ljudi dobiju jasnu dijagnozu, lakše prepoznaju simptome i motivisano pristupaju promeni navika.

Takođe, kako dodaje, jedna od čestih grešaka je izbor obroka koji podiže šećer u krvi, posebno ujutru. 

"Mi biramo ugljene hidrate ujutru, a to više ne važi. Jutarnji obrok treba da podigne dopamin – dakle, ne musli, već nešto proteinsko. Uveče, radi smirivanja hormona stresa, mogu se uneti žitarice – pa čak i malo slatkiša“, navodi.

Voće je, kako kaže, i dalje poželjno u svakodnevnoj ishrani, ali je ključ u količini. 

Unsplash

"Možemo ga jesti i uveče, ali ne pola kilograma. Tri jagode su sasvim dovoljne. Naš problem je što nemamo meru – sve se svelo na prevelike porcije“, navodi ona.

Mitrović takođe ističe da odnos prema hrani često oblikuju porodične navike, koje se teško menjaju.

"Ljubav se pokazuje kroz pun tanjir, mame i bake nas teraju da sve pojedemo, i to ostaje obrazac. Kasnije i sami sebe nagrađujemo hranom", kaže.

Takođe, dodaje i da prekomerni obroci utiču i na kapacitet želuca. 

"Naš želudac je veličine pesnice. Ako jedemo više, on se širi. Ako jedemo manje, on se vraća u normalu. Ispravna ishrana počinje u glavi“, podseća Mitrović.

Restorani i preterane porcije

Trend povećanja porcija nije zaobišao ni restorane. Zbog toga, kaže ona, treba biti oprezan i kakav je obrok koji nam drugi spremaju. Ona savetuje da je ključno da se i količinski restoranska hrana prilagodi potrebama, i da nije potrebno uvek pojesti sve iz tanjira.

"Statistički podaci pokazuju da su porcije u poslednjih deset godina duplirane. Nekada je meso u porciji 450, pa i 650 grama – to je preterano“, kaže ona.

Kada je reč o suplementima, ona kaže da je do nedavno bila oprezna, ali priznaje da se okolnosti menjaju. 

"Zagađenje, stres, nedostatak fizičke aktivnosti – sve to utiče na naše potrebe. Osnovni suplementi mogu biti korisni, ali ništa dugotrajno ili u velikim količinama“, poručuje.

Ona navodi da je u balansiranoj ishrani zapravo sve dozvoljeno – u malim količinama.