Nasleđena loša navika ili stereotip: "Epidemija" lažnih bolovanja - ima li leka za njih
Komentari08/07/2025
-21:09
Zbog velikog broja lažnih bolovanja koje su prijavili strani poslodavci, a naročito u letnjim mesecima, Ministarstvo zdravlja predložilo je da vlasnici kompanija Ministarstvu privrede dostave podatke o zaposlenima za koje smatraju da su na sumnjivom bolovanju, a da ih zatim to Ministarstvo prosledi Ministarstvu zdravlja, koje preko direktora domova zdravlja proverava sumnjiva bolovanja. Ministar Zlatibor Lončar je to predložio kao prelazno rešenje do uvođenja elektronskog sistema u kojem će se voditi bolovanja.
Dok u Uniji poslodavaca Srbije kažu da su lažna bolovanja loša navika još iz samoupravnog perioda kada je bila drugačija situacija u privredi i pozdravljaju preduzimanje ozbiljnijih mera da se taj problem suzbije, u Savezu samostalnih sindikata Beograda naglašavaju da nema epidemije lažnih bolovanja i da su takvi navodi stereotipi iz prethodnih vremena, kao i da već postoje zakonski mehanizmi za proveru.
Lončar je rekao da je u Srbiji veliki problem otvaranja bolovanja kada dođe sezona radova i da ljudi koji rade u fabrikama ili preduzećima otvaraju bolovanje i odlaze da rade na imanja, navodeći da te fabrike i ljudi koji vode te fabrike trpe.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da je u samoupravnom periodu uglavnom bilo viškova zaposlenih u firmama, da se u jeku poljoprivrednih radova odvoji deo ljudi koji idu u polje, a s jedne strane, kada tih radova nema, zaposleni su u fabrikama.
"Ta navika je ostala. Nekada je bilo dovoljno i onih izvršilaca u samim selima koji su bili van radnog odnosa. Međutim, sada imamo situaciju da jednostavno poslodavci zapošljavaju baš potpuno tačan broj onih neophodnih izvršilaca, tako da praktično kada oni odu, onda više nema ko da radi po onoj tehnologiji po kojoj se u toj firmi radi", navodi Atanacković.
Da u praksi nema relevantnih podataka o lažnim bolovanjima, niti statistika govori da je to tako kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović.
"Mi smo u Evropi među pet zemalja gde radnici idu najmanje na bolovanje. Znači, to su Rumunija, Bugarska, Grčka, Poljska i mi. U mnogim drugim zemljama duplo više ljudi odlazi na bolovanje", rekao je on za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Da se do lažnih bolovanja lako dolazi smatraju poslodavci.
"Praktično se dosta jednostavno dolazi nekad direktno kroz poznanstvo sa lekarom. I sami lekari su kod toga relativno opterećeni jer praktično ako se neko žali na neki simptom, nije siguran lekar tog momenta da li je to sad zaista realno ili ne. Onda se uglavnom otvara bolovanje pa se šalje na neku dalju pretragu i slično. Međutim, činjenica je da je neophodno da se ovome stane na put", rekao je Atanacković.
On dodaje da je veliko iznenađenje među nekim stranim investitorima, jer uglavnom gotovo da nema zemlje u kojoj se tako masovno i lako ide na bolovanje kada su razlozi potpuno očigledni da nisu zdravstveni nego su neki sasvim drugi.
Koliki su problem lažna bolovanja?
Prema njegovim rečima, poslodavce je izuzetno obradovala vest da se nešto preduzelo u smislu ozbiljnijih mera da se lažna bolovanja suzbiju.
"Mi godinama tražimo neka rešenja, tražimo da se država ozbiljnije angažuje po tom pitanju, zato što su zaista štete velike. Mi, s druge strane, razumemo i potrebu tih ljudi da sada nadoknade i da povećaju svoje prihode, jer uglavnom se radi o velikom broju ljudi koji su negde na minimalnoj zaradi, na nešto većoj od minimalne, a dnevnice berača i tako vanredno angažovanih ljudi su značajno veće nego što ovi koji idu na lažna bolovanja mogu da zarade u tim fabrikama", rekao je Atanacković.
Todorović kaže da radnici manje uzimaju bolovanja zbog velikih odbitaka od zarade, naglašavajući da nijedan statistički podatak ne potkrepljuje navode o masovnosti lažnih bolovanja, osim činjenice da po statistici u januaru i julu najviše ljudi odlazi na bolovanje.
Roman Lacheev / Alamy / Profimedia
"U januaru nema nikakvih sezonskih poslova, nema poljoprivrednih radova. Prosto, ljudi u Srbiji ne odlaze mnogo na bolovanja, velika su umanjenja. Nama 50 odsto zaposlenih je do medijalne zarade, to je 84.000. Kada takav čovek ode na bolovanje, njemu se plata umanjuje od 20.000 do 30.000. I kako će on preživeti za 50.000", naveo je Todorović.
Povezane vesti
Radnik koji prima minimalac, on taj minimalac prima i ako otvori bolovanje, dok ostali radnici primaju 65 odsto od plate.
Todorović navodi da je grupacija radnika koja prima minimalac mala i minimalnu zaradu prema poslednjim pokazateljima Ministarstva finansija prima oko 90.000 zaposlenih.
"Ali to nije ta grupacija definitivno. Posebno što u ovim stranim kompanijama imamo situaciju da su uvezani i bonusi. Znači, radnik koji odlazi na bolovanje u toku godine i nema redovnost na poslu, neće dobiti ni bonuse. Tako da to nije umanjenje samo od ovih 30 odsto, nego značajno je veće. I šta sad, koliko on može da zaradi, hipotetički, ako bi otišao negde", rekao je Todorović.
Atanacković navodi da je potpuno očigledno da ako u jednoj firmi nekoliko procenata radnika
bude na bolovanju, to je normalna pojava.
"A onda u jednom periodu odjednom to se poveća na 20 ili više odsto, onda je očigledno da je to zloupotreba, da to nije u redu. Moglo bi se možda nešto uraditi da ne budu to lažna bolovanja, nego neki slobodni dan ili slično koji bi možda poslodavac mogao na neki način da isplati ili slično. Ali da on može da se reorganizuje, da to ne bude kao što se dešava praktično jedan udarac u kome on ne može da se snađe", rekao je on.
Prema njegovim rečima, lažna bolovanja su veliki problem i velika šteta za sve uključujući one koji ne idu na lažna bolovanja, a koji su u toj situaciji opterećeni poslom.
"Ako odu ljudi koji su tehnološki gledano na nekim mestima koja su vrlo važna za rad ostalih, onda oni ostali ostanu obezglavljeni, oni ostanu u situaciji da ne mogu da jednostavno sprovedu to što se inače tradicionalno sprovodi", objašnjava Atanacković.
Da se predloženim merama šalje još jedna loša poruka smatra Todorović.
"Mi ne verujemo radnicima, ne verujemo lekarima, kriminalizujemo jedne i druge. Lekari rade svoj posao. Ja sam siguran da sad izađemo na ulicu, da zaustavimo prvih 10 ljudi starijih od 50 godina, 50 odsto njih mogu sutra da otvore bolovanje. Video sam jednog čoveka koji nosi masku i prehlađen je i on je sigurno mogao da dobije bolovanje. Da li bi to bilo lažno bolovanje?", naveo je Todorović.
On je rekao da nema epidemije lažnih bolovanja, ali da ima nekih slučajeva kada se to dešava.
"Ne mogu da tvrdim, niti želim da budem isključiv, ali da je epidemija i da je toga previše za ovakvu priču, ne, to ne stoji", dodaje on.
Todorović navodi da su najave da u slučaju ustanova u kojima je država poslodavac postoji mogućnost formiranja dve komisije kada se posumnja u ispravnost bolovanja u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i kršenje prava.
"U sudskim postupcima će sigurno padati te odluke i mi ćemo se boriti protiv toga. Radnik ima pravo da ode na bolovanje kad je bolestan i ne treba da se usteže da razmišlja da li će ga neko uhoditi, dolaziti mu u kuću ili slično. Prosto postoji ta pravna procedura. Ono kako su sudovi presuđivali u dosadašnjim situacijama, znamo kako Zakon definiše to i ovo je negde jedna iluzorna priča koja prosto ne korespondira sa realnošću", smatra Todorović.
On kaže da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti predvideo kako se proveravaju bolovanja.
"Poslodavac može da pošalje radnika na kontrolni pregled i on je obavezan da se odazove. Postoji i prigovor RFZO koji ima prvostepenu i drugostepenu komisiju gde to može da utvrdi. Ovo je sad nešto neverovatno. Pravićemo neke dve komisije koje će uhoditi čoveka kući, odlaziti u dom zdravlja ili gde već. Meni se čini da ministar zdravlja kao da se kandiduje za ministra policije. Ovo prosto nije u domenu zdravstvene zaštite", navodi Todorović.
On kaže da misli da je zahtev poslodavaca da se skrati period bolovanja na teret poslodavca.
"I mislim da je ovo cela priča i njihova ideja da se to skrati, da se recimo prepolovi, da 15 dana bude na teret poslodavca, a 15 dana da pređe na državu kao i ono preko 30. Prosto to pomeranje granice, mislim da je to cilj ovih priča", rekao je Todorović.
Komentari (0)