Društvo

Panik tasteri u automobilima spasu 2.500 ljudi godišnje u EU - problem implementacije u Srbiji

Komentari
Panik tasteri u automobilima spasu 2.500 ljudi godišnje u EU - problem implementacije u Srbiji
profimedia - Copyright profimedia

Autor: Tanjug

29/11/2025

-

19:26

veličina teksta

Aa Aa

Član Radne grupe za izradu nacionalne strategije i akcionog plana za bezbednost saobraćaja Velimir Jeremić izjavio je da je sistem eCall, poznatiji kao panik tasteri, deo obavezne opreme za sve vozila koje se prodaju na tržištu Evropske unije od 1. aprila 2018. godine i da on u EU spasava 2.500 života godišnje, a da je problem primene takvog sistema u Srbiji to što ne postoji Nacionalni kol centar koji bi takve pozive primao.

"Taj sistem je deo obavezne opreme u svakom vozilu od 2018. i to nije stvar da li je neko vozilo vrhunske klase, skupo ili ne. Taj sistem na godišnjem nivou u EU spasi oko 2.500 života", naglasio je Jeremić.

Kako je rekao, rad na sistemu eCall je počeo još 1999, a 2015. u Sloveniji prvi put krenuo i sastoji se od nekoliko elemenata obaveznih koji moraju da postoje da bi taj sistem radio.

"Prvi je da ga imate u samom vozilu, drugi je podrška koja se tiče telekom provajdera vezano za stabilnost signala, treći je služba Nacionalnpg kol centra koja će te pozive primati i usaglašene procedure po broju 112 nalik američkom 911 koja će usaglašeno intervenisati po nekim ustaljenim procedurama", objasnio je Jeremić za Tanjug.

Govoreći o nedavnoj nesreći u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kada se panik taster oglasio, ali policija nije uspela tri dana da nađe tela dve nastradale osobe, Jeremić je naglasio je da, na žalost, kod nas to ne funkcioniše tako jer sistem još nije usaglašen, nije implementiran i ne postoje procedure.

On je objasnio da taj sistema radi tako što, kada senzori u vozilu detektuju određenu situaciju koju oni tumače kao sudar, na primer, ispucale aktivirane bezbednosne jastuke ili druge parametre, šalje se putem GPS poruka u kol centar minimalni podatak, u kome se nalazi vreme indikovanog udesa, detektuje lokaciju i detektuje pravac u kome se vozilo kretalo, što je jako bitno kada je u pitanju autoput, da li je nastao događaj u pravcu Niša ili od Niša ka Beogradu.

Poruka ne sme da sadrži podatke vezane za zaštitu poverljivosti podataka, lične podatke.

Jeremić ističe da je bitno, naročito kod električnih automobila, da se šalje VIN broj, odnosno broj šasije koji je jako bitan koliko za unesrećene, toliko i za one koji pružaju pomoć.

"Oni, na osnovu tog VIN broja, moraju da utvrde koje je vozilo u pitanju. Svako vozilo ima svoju tzv. rescue card koja podrazumeva određenu proceduru za bezbedno postupanje u slučaju saobraćajne nezgode. To je jako bitno kod elektrovozila gde spasilačke službe moraju unapred da budu pripremljene, da znaju kako da deaktiviraju električni napon, baterije, od ostatka vozila. Ta vozila ne mogu da se seku kome padne na pamet", objasnio je Jeremić.

Dodao je da postoji obaveza da se izvrši povratna potvrda iz kol centra, ako je moguće, da bi se utvrdilo koliki je broj osoba u vozilu, kakve su povrede i slično.

Jeremić je naveo da su zakonodavci u EU ostavili dodatnu mogućnost koja se primenjuje kod nas, a to je ukoliko ne postoji nacionalni centar, postoji mogućnost da postoji posrednik.

"Tako da veći broj prodavaca, odnosno dilera automobila, u takvim regionima pravi lokalni ili regionalni call centar. Pa onda taj regionalni kol centar se javlja na taj poziv i onda vrši preusmeravanje u slučaju saobraćajne nezgode", naveo je Jeremić.

Dodao je da ne može da kaže da li je tako bilo i u slučaju nesreće u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, i da će to pokazati izveštaji.

Jeremić je samo konstatovao da je ono što se tamo desilo skoro neverovatno.

"Telekom provajderi moraju da obezbede stabilan signal, a u Ovčar banji je jako loš signal. Zaista je savršena oluja. Način na koji je ova saobraćajna nezgoda se desila i položaj tog vozila, kako je ono skliznulo u taj betonski segment, to je zaista jedan u milion. To je praktično neverovatno", ocenio je Jeremić.

Što se tiče regionalnih kol centara, Jeremić ističe da je to slobodna volja prodavaca automobila.

"Oni, u želji da pomognu i da kompenzuju taj nedostatak u određenim zemljam, formiraju da, recimo za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, bude kol centar možda u Mađarskoj ili u Hrvatskoj ili možda i kod nas. Svakako na taj način oni pomažu ili da kažemo kompenzuju taj nedostatak", istakao je Jeremić.

Najveći problem kod nas je što, kako je rekao, ne postoji regulativa.

"Prvo i osnovno vi morate da imate regulativu, a to nije jednostavno. Neophodno je usaglasiti zakonsku regulativu nekoliko službi koje su totalno odvojene. To je problem nove mobilnosti. Nova mobilnost koju mi sada imamo, koja podrazumeva e-konektiviti, znači povezanost. Morate da uključite Ministarstvo zdravlja, Prvu pomoć, MUP, Službu za spašavanje, vatrogasce, a svi oni imaju svoje procedure. Znači to su sve neke stvari koje treba zakonski prvo usaglasiti, pa, onda, na osnovu toga procedure", naglasio je Jeremić.

On je naveo i da pojedini proizvođači mobilnih telefona daju mogućnost opcije aktiviranja panik tastera i oni deluju slično onima u automobilima.

"Detektuje određeni stresni događaj i na osnovu toga izbace obaveštenje korisniku telefona i traži potvrdu, da pošalje poruku, odnosno da se stopira dalje slanje te poruke. U zemljama gde je implementiran taj sistem, šalje se SMS poruka i ide po tom sistemu brojeva 112 ili 911 koji je u Americi", rekao je Jeremić.

Naglasio je da je bilo veliki broj problema sa tim sistemom, na primer na skijalištima, gde su ljudi zaboravljali da deaktiviraju sistem, a padali su skijajući se ili vozeći snovbord, a slično je bilo i Diznilendu i luna parkovi, kada su se vozili rolerkosterima koji su izazivali masovnu aktivaciju sistema.

Jeremić je pozvao motocikliste da počnu da nabavljaju erbeg prsluke koji imaju panik tastere.

"Oni više nisu tako preskupi. Zaista bih pozvao moje prijatelje motoriste da ne shvataju to kao dodatni trošak, nego kao ulaganje u sopstvenu bezbednost", rekao je Jeremić.

Naveo je da smo pre par godina imali slučaj da je sletao s puta na jugu Srbije i da par dana nisu mogli da ga nađu.

"Srećom je preživeo. Imali smo čak i u Beogradu, kod Makiša, da je jedan naš skuterista sletao sa nadvožnjaka pored pružnog dela, da je dva dana stajao, niko mu nije prišao. Srećom, bilo je letnje vreme, pa je neko šetao, pa su ga ljudi čuli, videli i spasili", rekao je Jeremić.

On je istakao nova mobilnost podrazumeva novu tehnologiju i novu regulativu, da se u EU uvodi sve više takvih sistema, da se donose nova pravila i da Srbija treba da počne da se usaglašava sa njima, jer će vozila koja budu ulazila u EU biti tehnički neispravna.

Komentari (0)

Srbija