Manastir u Albaniji u kojem su sahranjena četiri srpska kralja: Značajno istorijsko mesto o kojem malo znamo

Albanija je prepuna tragova srpske istorije, svedoka postojanja Srba i nekadašnje srpske države na tim prostorima. Toponimi, tvrđave, manastiri, crkve, posebno u blizini jadranske i jonske obale, govore o srpskoj, ali i zajedničkoj istoriji Srba i Albanaca.

Reporterka Euronews Srbija bila je u selu Širđ, nadomak Skadra. Ono se vekovima ponosi hrišćanskim manastirom Svetih Sergija i Vakha, u čast kojih se kod Srba slavi Srđevdan. 

Legenda kaže da je podignut u šestom veku. Ono što je sigurno, Pop Dukljanin je u Ljetopisu zapisao, da se u ovom manastiru, čije je zidove i oltar odnela Bojana, nalaze četiri srpska kralja koji su u jedanaestom i dvanaestom veku bili gospodari Skadra. Mihajlo, Bodin, Vladimir i Dobrosav Vojislavljević, sahranjeni su u ovom manastiru koji je obnovila srpska kraljica Jelena Anžujska. 

"Potvrđeno je da je crkva upravo iz ovih godina, zahvaljujući natpisu koji je nosila na ulaznoj porti. Na jednom od njenih tremova upisana je godina i Jelenina posveta, dakle 1290. godina. Takođe, postoji i drugi natpis koji govori o njenoj restauraciji od strane Jeleninog sina Uroša II Milutina, iz 1313. godine", ističe arheolog Helidon Sokoli. 

Euronews

Mnogi su pisali o Crkvu u Širđu, kako manastir zovu meštani. O njoj je pisao i Sima Igumanov Jastrebov, tvrdeći da je njen  živopis čisto srpski, kao i to da su svi svetitelji naslikani u potpuno istoj odeći "kao i u pećanskom, dečanskom i  gračaničkom manastiru".

"Reč je o manastiru veoma velikih razmera, njegova dužna doseže i do 20 metara, a širina i do 16 metara. Karakteristika je da je oblika bazilike, sa tri broda, sa velikim brojem fresaka, čije fragmente imamo i danas očuvane u unutrašnjem delu maltera i fasade koji je vidljiv i dan danas na jednom od stubova koji još uvek stoji", navodi Sokoli. 

Danas je od crkve ostao samo deo zida, deo freskopisa i natpis u tiranskom muzeju: "Seti se, o Bože, sluškinje tvoje Helene, kraljice Srbije, Duklje, Albanije, Huma, Dalmacije i primorske pokrajine, koja je opet izgradila ovu crkvu".

Euronews

"Postoje mnogobrojne inovativne digitalne metode, koje mogu stvoriti potpunu sliku i kako je crkva izgledala u geoprostornom dizajnu. Puna planimetrija može pokazati posetiocu kako je cela građevina izgledala u svom zlatnom dobu", kaže arheolog. 

Posle mnogo vekova  se vodi polemika da li je crkva pravoslavna ili katolička, pripada li Albancima ili Srbima. Kada se pogleda kako trenutno izgleda, čini se da je ničija.