Udruživanje poljoprivrednika u Srbiji: Zadruge kao odgovor na krizu i izazove tržišta

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2025. za Međunarodnu godinu zadruga, koja se obeležava pod sloganom "Zadruge grade bolji svet". Time se naglasak za razvoj stavlja na kooperaciju i saradnju, umesto na konkurenciju. Domaći zadrugari kažu da se u Srbiji na ovaj vid udruživanja još gleda sa predrasudama. 

Dragan Civrić je posao u prestonici zamenio povratkom u rodni kraj – u ivanjičkom selu Kusići. U neformalnoj zadruzi sa svojim komšijama već 30 godina uspešno sarađuje, a njegov poslovni put služi kao primer da i selo može da bude mesto velikih uspeha.  

"Sećam se zadrugarstva odlično i tada je, na primer, ključni proizvod u ovim prostorima bila proizvodnja krompira i ti si imao samo zadrugu gde si mogao to da prodaš i zaista da naplatiš to u dinamici kako to određuje zadruga. Sad, zahvaljujući stvaranju više, potencijalno manjih zadruga, stvara se momenat konkurencije. Dođe se u poziciju da ovi poljoprivredni proizvođači sada brže dođu do svog novca nego ako bi to bio samo jedan kreator u toj poslovnoj politici", kaže on.  

Kako dodaje, u razvijenom Ivanjičkom kraju glavne kulture su malina i krompir, pa udruživanje, otkup proizvoda i ova vrsta podrške od neprocenjivog su značaja. 

"To se sad ovde posebno odrazilo i kad se pitaju o malinarstvu, jer na Kušićima, kao što postojimo, mi firma nismo jedini u tom otkupu, ali to je dobro jer konkurencija tražnje definiše mogućnost da ne može biti dugog roka plaćanja proizvoda koji se otkupljuju od poljoprivrednih proizvođača, a time im se omogući i kvalitetniji način života", kaže Civrić.  

Da dogovor kuću gradi, pokazalo se na primeru ovih ljudi, birajući kojim će se poslom baviti posle povratka u rodni kraj, Dragan Arsović kaže za Euronews Srbija da je izabrao upravo ono što je najviše bilo potrebno njegovim komšijama.  

"Sastanemo se i nekad u prolazu, nekad ovako, obično on napravi neki sastanak sa proizvođačima. Dogovorimo se o snabdevanju đubrivom, veštačkom, ovime, onime, svačemu, pomalo obavezno dogovor kuću gradi", kaže on. 

Ovo potvrđuje i Boro Vidaković koji kaže da je međusobna saradnja ključna za svačiji uspeh. 

"Kad god mi šta zatreba, nikad nije bilo da nemaju ili da ne može. Uvek izađu u susret", kaže on. 

Sa njim se slaže i proizvođač Srećko Aleksić koji naglašava da zapravo jedni bez drugih ne mogu da sarađuju.  

"Poljoprivrednim proizvođačima je najbitniji taj odnos u otkupu i saradnji. A posebna zahvalnost svih građana je ta benzinska pumpa koju posedujemo da ne bismo mogli dalje za snabdevanje goriva koja nam je svakodnevno potrebna", dodaje.  

Iako udruživanje i saradnja imaju niz prednosti, čini se da su u prethodnih decenija mnogi bili okrenuti samo sebi, dok je saradnja skrajnuta. U poslednje vreme to polako počinje da se menja, što potvrđuje i sve veći broj zadruga u Srbiji.