Mere Vlade Srbije od legalizacije, preko povoljnih kredita do smanjena marži: Kada da očekujemo prve rezultate?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi zakon koji će omogućiti legalizaciju više od 4,5 miliona nelegalnih objekata u zemlji, čime se, kako kaže, uređuje tržište nekretnina. Prema najavama, novi zakon propisuje jednostavnu proceduru prijave uz minimalne troškove, a iz nadležnog ministarstva poručuju da je nacrt završen i da je plan da se on nađe na dnevnom redu vlade u petak.

Donošenje zakona, "Konačno svoj na svome", uvodi pojednostavljenu proceduru legalizacije nepokretnosti koja podrazumeva elektronsku prijavu uz jedan dokument i trajanje postupka 60 dana, predstavio je predsednik Srbije.

Iz ministarstva građevinarstva kažu da je cilj da faktički vlasnici nepokretnosti postanu stvarni, kao i da država reši imovinskopravne odnose koje decenijama čekaju rešenje.

"Nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju od dana stupanja na snagu ovog zakona, na način da se ex lege, što znači po sili zakona takvi objekti upisuju u korist Republike Srbije, a o daljoj sudbini takvih objekata, da li će biti rušeni ili iskorišćeni za neko opšte dobro, za neki vrtić, za neku školu, zavisi od odluke vlade", istakla je Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva.

Ovo nije prvi put da država pokušava da ozakoni nelegalne objekte i pronađe zakonsko rešenje za problem divlje gradnje, a procene o uspehu nove regulative su različite.

TANJUG/Vlada Republike Srbije/Zoran Nikolić

Deo stručnjaka smatra da će on zavisiti od opredeljenih resursa i očekuju da digitalizacija postupka svede mogućnost za zloupotrebu na minimum.

"Trideset godina postoje pokušaji da se to uradi, mislim da je sada namera ozbiljna, rezultati će se videti u zavisnosti od resursa koje država opredeli za to i naravno sredstava za ovaj postupak", rekao je Nenad Đorđević iz Klaster nekretnina.

Ipak, iz Građanskog demokratskog foruma tvrde da je država godinama podsticala divlju gradnju i da su zakoni o legalizaciji često služili produžavanju problema, kao i da je samo u Beogradu broj podnetih zahteva za legalizaciju skoro petostruko povećan u poslednjih 15 godina.

Sumnjaju u uspeh nove regulative i skraćenu proceduru.

"Zvuči jako loše i demagoški i populistički kada se kaže jedan papir i ti si rešio problem. Ne može jedan papir, mora neko da dokaže gde je zidao, da dokaže da je to njegovo vlasništvo - zemlja na kojoj je zidao. To prvo ne zahteva samo jedan papir, nego zahteva više papira. Videćemo kako će katastar da reaguje i kako će katastar da radi", kaže Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma.

Prema najavama, cene za podnošenje prijava će varirati u različitim zonama, a maksimalna će iznositi u selima stotinu evra, dok u najskupljim gradskim zonama do hiljadu.

Takođe, olakšice se neće odnositi na objekte koji su građeni na tuđem zemljištu, ni na one u zaštićenim područjima za koje se najavljuje da će pripasti državi.

Lukić: Imamo jednu celu "vankatastarsku" Srbiju sa 4,8 miliona nelegalnih objekata

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić kaže da će najavljeni zakon o legalizaciji objekata dovesti do jednokratnog prirasta ličnog bogatstva ogromnog broja ljudi u kratkom periodu, što nije zabeleženo u prethodnim decenijama. Ističe da je država pravila grešku što se ovaj problem raširio i što su novi privatni objekti ostajali neevidentirani, pa smo tako došli do neverovatnih 4,8 miliona nelegalnih objekata.

"Nešto je po ovom pitanju moralo u nekom trenutku da se uradi, jer zapravo iz godine u godinu akumulirala se količina tih nezakonitih objekata i ja mislim da su dva razloga zašto se država odlučila za ovo. Jedan razlog jeste da konačno podvuče crtu i da prizna neko stvarno stanje, a drugi razlog jeste zapravo što o zakonjenju objekata vi automatski postajete obveznici poreza na imovinu, na nekretnine i naravno država će po tom osnovu ostvarivati buduće prilive", kaže Lukić.

Lukić je uporedio obim problema, istakavši da još jedna "nelegalizovana" Srbija postoji pored one koja ima legalizovane objekte.

"Broj objekata koji se spominje, poslednji podaci koje imamo 4,8 miliona, jeste zapravo vrlo fascinantan. Možemo da kažemo da mi jednu Srbiju ovoliku kolika je sa brojem stanovnika danas, možemo da smestimo u tu vankatastarsku ili vanzemljišno-knjižnu Srbiju, pored ove zvanične Srbije koju imamo u katastru i u zemljišnim knjigama, što je naravno slučaj bez presedana", objašnjava Lukić.

Euronews Srbija

Lukić je upozorio na poteškoće pri implementaciji ovog zakona.

"Krupan je zalogaj, svaki nosilac vlasti želi da reši taj problem, imaju najbolje namere, a onda kada krenete u implementaciju, realizaciju, suočavate se sa problemima. Recimo u ovom novom programu koji se predlaže, novom zakonu koji će biti, predviđa se da samo ako ste gradili na sopstvenoj imovini, odnosno na sopstvenom zemljištu, vi možete da se registrujete kao vlasnik. U startu će popriličan broj objekata biti u situaciji da ste kupili zemlju, da nikada niste sproveli prenos zemlje na sebe i da ste gradili nešto na toj zemlji od nekoga ste otkupili, tako da pojavljuje se problem", rekao je Lukić.

On je istakao i to da "novi početak" ne počinje za par meseci.

"Rekao bih da je to endemski problem ne samo u ovoj situaciji, nego i celog društva. Ako imate neka dugovanja prema državi po osnovu poreza, uglavnom ih ne plaćamo. Oseća čovek neku vrstu nepravde i uvek se nadamo da možemo sa novim početkom da popravimo stvari, ali za novi početak su potrebne godine i godine. Novi početak ne dolazi za par meseci", kaže Lukić.

Povezane mere: Krediti i ograničenje marži

Lukić je analizirao uticaj povoljnih kredita sa kamatama od 7,5 odsto i ograničenja trgovačkih marži na 20 odsto, predviđajući poboljšanje života građana i nižu inflaciju.

"Ova nova regulativa na 7,5 odsto koja spušta kamatnu stopu na te kredite je za 40 odsto pad kamatnih stopa. Ja očekujem da te mere koje su donesene neće baš u prvom mesecu da daju efekte, odnosno u septembru, ali i u oktobru, pogotovo novembru, trebalo bi da osetimo neki skok, odnosno da vidimo neki prirast tih kredita koji je rezultat ovih mera", rekao je Lukić.

profimedia

On je upozorio na reakcije banaka, tj. njihovih vlasnika, koji ipak u svakom programu očekuju i neki profit.

"Banke zaista dobro stoje u pogledu ostvarenih profita u poslednje dve do tri godine i tu se našlo prostora da se banke na neki način uključe u neku društvenu misiju i da jedan deo tog profita vrate nazad građanima. No, kao i svaka kompanija koja odgovara svojim vlasnicima, mora da vodi računa o tome kakav će profit na kraju da odbaci za svoje akcionare i pokušaće da nađu alternativno rešenje", objašnjava Lukić.

Za marže, Lukić predviđa nižu inflaciju koja će biti direktan uticaj smanjena.

"Trinaestog oktobra imaćemo podatke za mesec septembar i moći ćemo da kažemo da li je ta inflacija 4,7, kako je bilo po poslednjim merilima, ili je ona niža. Ja lično očekujem da će ona biti niža. Ukupno, to će sigurno uticati na suzbijanje godišnje inflacije", kaže Lukić.