Marinović: Nadam se da će na narednom skupštinskom zasedanju izglasati izmenu Zakona

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović pozvao je nadležne da u prvom narednom redovnom oktobarskom zasedanju izglasaju Predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Marinović je rekao novinarima uoči konferencije povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna da je on bio član radne grupe koja je krajem 2024. godine usaglasila predlog izmena i dopuna tog zakona.

"Pozivam ovim putem nadležne da u prvom narednom redovnom oktobarskom zasedanju izglasa i da na taj način napravimo prvi, ali najvažniji korak ka sprečavanju ove sistemske zloupotrebe i ka rešavanju problema i ka vraćanju prava njegovoj svrsi", naveo je poverenik.

Istakao je da će institucija poverenika nastaviti da svaki put kada prepozna zloupotrebu, reaguje tako što će da donosi rešenja kojima će odbijati žalbe i kojima neće dosuđivati troškove zastupanja, odnosno troškove žalbe.

Marinović je naveo da je pozitivan rezultat izmena zakona iz 2021. godine, koji je u primeni od 2022. godine, da je tada otklonjen najvažniji problem a to je ćutanje uprave.

"Najveći problem, koji istovremeno bio i najčešći razlog za podnošenje žalbe povereniku je bio što na vaš zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, organ vlasti kome ste podneli zahtev uopšte nije reagovao u zakonom propisanom roku, nije dao do znanja da je primio zahtev i nije bilo kako odlučio. Dakle, ne govorimo o davanju informacije, nego o postupanju po zahtevu, koje može biti i odbijanje zahteva", precizirao je Marinović.

Naglasio je da je procenat žalbi koji je dolazio instituciji poverenika u to vreme, pre izmena zakona, u odnosu na sve žalbe koje smo po tom osnovu dobijali po osnovu slobodnog pristupa informacijama je bio negde oko 75 do 80 odsto.

"Napravili smo tada izmenu zakona, dali povereniku mogućnost da izdaje prekršeni nalog odgovornim licima u organima vlasti u svakom tom slučaju. I mi to radimo. Do sad smo izdali više od 800 prekršenih naloga, podneli smo više od 100 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organima vlasti. Na taj način smo postali punjači budžeta, što je manje bitno, ali nije zanemarljivo. I ono što je najvažnije, taj procenat žalbi zbog ćutanja smo smanjili na nekih 35 do 40 odsto u okviru svih žalbi", naveo je Marinović.

Prema njegovim rečima, do 2022. godine prosečan broj žalbi koje je institucija poverenika dobijala na godišnjem nivou bila je između 3.600 i 3.800, dok je baš 2022. godine bilo više od 9.000 žalbi a 2023. godine više od čak 15.000 žalbi.

"Prošle godine je bilo 7.500 žalbi, neko bi rekao to je lepo, to je prepolovljeno, ali nije zbog toga što smo umesto žalbi dobili još 7.500 tužbi protiv povrednika za one ranije rešene žalbe, pa je to opet oko 15.000 predmeta", objasnio je.

Poverenik je naveo da tri do četiri puta broj predmeta u pristupu informacijama od javnog značaja po žalbama ili tužbama protiv povrednika je povećan u ove tri godine.

Ocenio je da je razlog tome to što je u izmeni zakona iz 2021. godine jedna loša izmena, na sugestiju EU, da se obrišemo član 13 koji je govorio o zloupotrebi prava.

"I mi od tog trenutka nemamo zloupotrebu prava kao takvu propisanu u našem zakonu, dok u državama članicama Evropske unije u njihovim propisima ona jeste propisana. I onda je logično da kod njih nema zloupotrebe, a da je kod nas buknula. Nije bilo razloga za brisanje", istakao je Marinović.

Dodao je da već treću godinu zaredom "svetlu sliku ostvarenja prava javnosti da zna" prilično pomračuje zloupotreba tog prava.

"Zloupotreba je sistemska i koja je na delu još od 2022. godine. Činimo sve, već dugo vremena, to predugo traje, iznureni smo, kad kažem mi, svi organi i vlasti koji su na udaru ove zloupotrebe", rekao je Marinović.

Naglasio je da na udaru nisu ministarstva, niti vlada, kao ni republička javna preduzeća, već oni organi vlasti koji su najslabiji, u ekonomskom, organizacionom, tehničkom i personalnom smislu a koji su najbrojniji.

"Više od 4.000 mesnih zajednica u Srbiji, od kojih je ogroman broj mesnih zajednica, seoskih mesnih zajednica, više od 1.500 obrazovnih ustanova, škola, vrtića, fakulteta i tako dalje, centri za socijalni rad, domovi zdravlja, ustanove kulture, muzeji, biblioteke i sl. Dakle, oni koji su masovni i od kojih je neko procenio da može da iskoristi zloupotrebu zakona i da ga iskoristi u svrhu za koju on nije donet, a to je za lično bogaćenje", rekao je poverenik.

Istakao je da to u velikoj meri guši ostvarenje prava svih onih koji bi koristili zakon u svrhu koju je donet - ostvarenja prava javnosti da zna.

Marinović je istakao da građani treba ukoliko žele da dobiju informaciju od javnog značaja - recimo u posedu neke škole, gradske uprave ili ministarstva, da se obrate neposredno tom organu vlasti za koje smatraju da ima tu informaciju.

"Ukoliko izostane odgovor ili budu nezadovoljni odgovorom, onda tek sledi žalba po vredniku i onda mi ulazimo u priču, ostvarujemo našu ulogu kao drugostepeni organ. Ovo kažem zbog toga što, eto, nekako se pogodilo u poslednje vreme da se ponovo nama obraćaju i kažu treba mi izvod iz katastra, pribavite mi potvrdu ili izvod iz matične knjige i tako dalje", rekao je Marinović.