Kašalj i pune čekaonice: Koji virusi kruže Srbijom i zašto su posete bolnicama već zabranjene?

Zbog povećanog broja respiratornih infekcija, stomačnih virusa i alergijskih reakcija, u kliničkim centrima u Kragujevcu i Nišu već početkom oktobra zabranjene su posete pacijentima – mesecima ranije nego što je to uobičajeno. Čekaonice su pune, a epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Euronews Srbija da se među virusima koji trenutno kruže nalazi i COVID-19, čije blaže varijante i dalje izazivaju sistemske probleme kod osetljivih grupa.

Iako se građanima može učiniti da je ovakav intenzitet virusa neobičan za ovo doba godine, Radovanović kaže da trenutna situacija nije ništa neuobičajeno.

"Ne, neuobičajena nije, a posebno nije dramatična. Ovo je period godine kada su učestale infekcije gornjih disajnih organa. Počela je školska godina, zahladnelo je, i to automatski vuče porast respiratornih infekcija – rinovirusa i sličnih“, objašnjava Radovanović.

Međutim, ono što današnju jesen razlikuje od one pre deset ili dvadeset godina jeste prisustvo virusa COVID-19 – koji je, iako značajno oslabljen, i dalje prisutan u populaciji.

"Mi ne znamo koliko ga tačno ima, zato što se kod nas ne radi rutinska virološka dijagnostika. Ali znamo da tamo gde se radi, određeni procenat osoba sa simptomima poput gušobolje, kašlja i temperature, bude pozitivan na COVID-19“, navodi Radovanović.

COVID nije nestao – samo smo mi postali otporniji

Kako objašnjava, veliki broj ljudi u Srbiji uveliko je preležao COVID ili primio makar jednu dozu vakcine, što je značajno promenilo prirodu bolesti i njen uticaj na većinu građana.

"Za ogroman procenat populacije, kovid je sada sasvim druga bolest. Nije se virus toliko izmenio, koliko smo se mi izmenili – imamo antitela, imamo imunitet, makar delimičan“, kaže Radovanović.

Ipak, Radovanović upozorava da ne treba olako shvatiti infekciju, jer COVID ostaje sistemska bolest sa mogućim dugotrajnim posledicama, kao što su postkovid sindromi.

Unspash

"To je ona malaksalost koja se može razvlačiti mesecima, ili moždana magla - kad ne možete da se setite imena poznanika kog godinama znate. Dakle, bolje je izbeći bolest kad god je to moguće“, savetuje on.

Radovanović kaže da je uprkos tome što situacija nije alarmantna, važno odgovorno ponašanje građana u periodima kada su simptomi izraženi.

"Ako čovek kašlje, treba da ostane kod kuće. Problem je što se virus širi čak i pre nego što osetimo simptome. Najzarazniji smo prvi dan, dva, tri bolesti. Zato bi idealno bilo ostati kod kuće bar dok traje temperatura, a još pet dana posle toga – uz nošenje maske“, ističe Radovanović.

Alergije i virusi – dvostruki teret za organizam

Zdravstveni sistem trenutno ne opterećuju samo virusi, već i snažne alergijske reakcije, naročito na ambroziju, koja u nekim delovima Srbije traje još od jula.

"To su dve nesreće koje dođu zajedno. Ljudi već imaju problema sa alergijama, a ako se na to nadoveže i respiratorna infekcija – naravno da se osećaju znatno lošije“, objašnjava Radovanović.

Iako ne postoji direktna predispozicija da alergije pogoršaju virusne infekcije, kombinovani efekat može biti izuzetno neprijatan, naročito kod hroničnih bolesnika i dece.

Prema rečima Radovanovića najugroženiji ostaju stariji od 65 godina, posebno oni iznad 75, kao i mala deca. Za sada nema podataka o značajnijem povećanju hospitalizacija, niti prisustvu gripa, čija se sezona očekuje tek krajem decembra.

profimedia

Varijante COVID-a koje trenutno cirkulišu, kao što su "mimbusi" i "kratus", nisu opasnije od prethodnih, ali izazivaju nešto drugačiju kliničku sliku.

"Gušobolja je izraženija nego ranije. To je ono što se češće prijavljuje u ordinacijama. Ostali simptomi su slični, i nije učestaliji odlazak u bolnicu nego ranije“, kaže Radovanović.

On još jednom napominje da epidemiološka slika u Srbiji nije alarmantna, ali jeste znak da treba biti oprezan - i solidaran. Navodi i da nošenje maski, ostanak kod kuće tokom bolesti, i odgovorno ponašanje u kolektivima - sve su to osnovni koraci ka zaštiti najugroženijih.