Totalno je nebitno odakle je i kako nastao roštilj. Gledajući na televizijama, influensere i ostale koji idu širom Srbije i pokazuju lokalne varijante roštilja, mogu da kažem sa velikom sigurnošću da je najbolji roštilj, ipak, uz Južnu Moravu, do sela Draževac, eventualno do Ražnja. Od Vranja naovamo. Pljeskavica i ćevapi, kao sinonim za roštilj, osnova su i preduslov kakav je roštilj u kafani. Ako su oni dobri, vešalice, karei, kobasice i ostalo prolaze sigurno. Kao neko ko je rođen u Nišu, i živim već šestu deceniju u njemu, navikao sam se na specifičan ukus roštilja koji ne zavisi od mesa.
U Sremskoj ulici u Nišu, postoji ćevabdžinica koje se sećam od kad znam za sebe. Kad mi keva ili neko da pare za pljeskavicu, u vreme kada nisam još ni osnovnu pošao, bio sam srećan, ne toliko zbog pljeskavice, nju su i kući spremali, nego zbog tog njenog ukusa, ćevapdžijskog. Od istog mesa su je pravili i kući i u ćevabdžinici. Tajna je u žaru na kojoj se peče roštilj.
To sam sasvim slučajno čuo od čoveka kome je roštilj posao. I kad sam razmislio, ima logike. Žar je južnomoravska tajna. Tu vrstu žara ima i Svrljig na Timoku, i to je to. Glupo bi bilo da otkrijem tajnu, koju mi je čovek rekao u poverenju. Mala tajna, žar. Al' ukusna.
Pre nekog vremena u Beogradu sam u jednom restoranu jeo roštilj. Beograđanima oko mene sam rekao samo jednu rečenicu. Vi ste 242 od dobrog roštilja. Mogao bi neko od muzičara da uradi nesto kao 442 do Beograda, samo da se zove 242 do roštilja.
Zašto? Pa zato što je jedna japanska televizija sredinom devedesetih bila po Nišu da snima, fikser je bio Slobodan Lesi Stojčić, producent u RTS-u, Nišlija, vlasnik tada čuvenog Fast radila. Završili Japanci snimanje, 'aj na klopu, roštilj, naravno, gde, kod Joce i Nene. Pojeli sav roštilj iz ovala, tad daske nisu postojale, Lesi čeka da mu konobar donese račun, onako dosađujući se, a i da istera merak, uzeo hleb i počeo da macka po ovalu preostalu moču iz pojedenog roštilja.
Pitaju Japanci šta je to, šta to fisker radi hlebom po masnom ovalu, prevodilac prevede Lesiju, šta da im kaže? Kaži im da je ovo specijalitet kuće i da se zove Srpski harakiri, kako ćeš da im prevedeš "topkam po oval moču"? Probali i Japanci i oduševili se. Dođu posle nekoliko godina, ali ovog puta da snimaju u Beogradu. Fikser iz Beograda, sačekao ih na aerodromu, do hotela u vožnji ih pita gde žele na ručak. Kod Joce i Nene.
Uzalud im je objašnjavano da je to 242 km od Beograda, ali ne, rekao direktor da obavezno idu u kafanu Joca i Nena i da naruče specijalitet kuće Srpski harakiri. Direktor je bio u ekipi koja je snimala u Nišu, pa avanzovao u međuvremenu na mesto direktora. Ko sme da ne posluša direktora.
Dođu u Jocu i Nenu, naruči fikser specijalitet kuće Srpski harakiri, konobari ne znaju, prvi put čuju, zovu Jocu, Nenu, niko ne zna. Seti se fikser da im je Lesi bio prošli put fikser, pozove ga i pita šta je to kod Joce i Nene specijalitet Srpski harakiri. Oval prazan kad pojedeš sav roštilj i ono što je masno u njemu to neka mackaju.
Te večeri su ovali donošeni sa drugih stolova da bi se jeo Srpski harakiri.
242 od Beograda.
*Autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav
Komentari (0)