Niz teških autobuskih nesreća ponovo otvorio pitanje bezbednosti putničkog prevoza u Srbiji

Niz teških saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali autobusi, tri poginula kod Sremske Mitrovice i jedna žrtva kod Čačka, ponovo je otvorio pitanje bezbednosti putničkog prevoza u Srbiji. Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da je sistemsko zanemarivanje zakonskih obaveza, minimalne kazne i manjak inspekcijskih kontrola stvorio okruženje u kome se profit često stavlja ispred bezbednosti.

Navode i da je posebno problematično to što ne postoji mehanizam oduzimanja licence prevoznicima uprkos učestalim prekršajima, a profesionalnu vožnju često obavljaju ili vozači bez adekvatne obuke ili ljudi u poznoj dobi.

Saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija kaže da su ovim slučajevima sada ključne institucije. Za to, dodaje, treba i određeno vreme kako bi se došlo do preciznih podataka.

"U ovom slučaju policija koja pravi uviđaj, ona će snimiti to što treba, da utvrdi materijalne dokaze, da to prosledi tužilaštvu. Tužilaštvo tada angažuje veštake da sve te materijalne dokaze koje je policija skupila pretvori u jednu logičnu priču tražeći uzroke zašto je nastala nezgoda. I to je jedini ispravan put", objašnajva on.

TANJUG/ OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE

Kaže da pretpostavki ima mnogo - od brzine brzine 120 kilometara, do krivine, do životne dobi vozača. Međutim, dodaje, to su sve stvari koje tek treba da se utvrde i zvanično.

Na pitanje koliko je u ovakvim nezgodama faktor je čovek, a koliko je faktor tehničko pitanje, saobraćajni inženjer Ivan Branković kaže da najpre u ovom konretnim slučajevima veštačenje može da da tačan odgovor.

"Pod pretpostavkom da mnoge stvari o kojima se pisalo jesu tačne, kao što je na primer ta brzina od 120 kilometara, moram da postavim pitanje ukoliko je taj vozač, primer radi, bio sklon takvim prekršajima i prekoračenjima brzine, šta je prevoznik u tom slučaju preduzeo. Ukoliko imate u ovom slučaju prekoračenje brzine, malo je verovatno da se to dogodilo baš i samo tada i prvi put. Pretpostavljam da se radi o nekom ponašanju, ne govorim da kažem, o konkretnom slučaju, nego i inače i iskustva, u radu sa vozačima", smatra Branković.

Kako prevoznici tretiraju svoje radnike?

Kaže da je njegovo iskustvo, ali i iskustvo njegovih kolega, pokazalo da Uprava saobraćajne policije jako dobro radi svoj posao. Njihov posao se, kaže odnosi i na rad vozača i prevoznika. On naglašava da pre svega misli na rad inspektora na terenu.

"Ono što je saopšteno već 17.10., evo imam ispred sebe saopštenje koje je privuklo mnogo pažnje, to je da je za poslednje dve godine ovaj prevoznik imao više od šezdeset prekršenih postupaka i prekršenih naloga. Ono što jeste sporno, šta su bili ti prekršaji? Ti prekršaji su bili između ostalog i vezani za tehničku ispravnost vozila, ali i mnogo učestalije vezano za radno vreme vozača. Mogli iz tih prekršajnih naloga da saznamo da se ovaj prevoznik nije pridržavao zakona, odnosno da smo imali vozače koji su radili mnogo duže od vremena propisanog zakona", kaže on i dodaje da ovo nije usamljen slučaj.

Problem jeste nedostatak dovoljnog broja inspektora, kaže, ali isto tako kako sudovi procesiraju takve prijave, odnosno takve zahteve.

"Vrlo često se dogodi da se prevoznicima mnogo više isplati da ne poštuju zakon, u ovom slučaju da im vozači rade od jutra do mraka, i ako dođe do kazne, kojim slučajem, ta kazna će biti minimalna, opet im se više isplati nego da angažuju dovoljno brojeva", navodi on.

Tanjug/Dušan Aničić

Dodaje da ovaj slučaj tretiranja vozača kod prevoznika nije usamljen.

"Mi imamo jednog privatnog prevoznika koji obavlja javni linijski prevoz putnika u gradskom saobraćaju na teritoriji Beograda koji je prošle godine je završio se 242 zahteva za pokretanje prekričnog postupka i prekršajnih naloga, uglavnom se odnose na prekoračenje radnog vremena vozača. Policija kao policija ne može nikom da zabrani obavljanje delatnosti", dodaje.

Istina je, kaže, da prevoznik mora da ispuni određene uslove da bi dobio samu licencu za obavljanje linijskog prevoza, ali ukoliko kasnije čini prekršaje, nažalost ništa ga ne sprečava, ne ugrožava opstanak njegove licence za prevoz putnika.

"uprava saobraćajne policije ministarstva unutrašnjih poslova odradi svoj deo posla i sa manjkom ljudi. kada inspektori odu u kontrolu, ono što moram da pohvalim, je to stvarno državni organ koji jednako postupa prema svima. Međutim, nije MUP jedini u tom lancu odgovornosti", kaže.

Da li je poznavanje zakona ključno?

Kada govorimo o starosti vozača i pregledu koji mora da prođe, Simidžija kaže kaže da je ovde pitanje odgovornosti obavljanja profesije ključno.

"Ako doktor da potvrdu da taj i taj vozač je sposoban da upravlja tim i tim vozilom, zašto mu ne verovati? Neka on stoji iza toga. Pa i njegova odgovornost u tom slučaju je izuzetno važna. Saobraćaj je kompleksan sistem. Svaka karika ima svoju struku. I svakoj struci treba dati šansu kontrolisati je i raditi na tome da ona radi svoj posao dobro i kvalitetno. Tada će i rezultat biti drugačiji. Sadašnji rezultat nije dobar", kaže.

On navodi da je praksa da kada hoćete da odete kod doktora, tražite nekog poznatog vezu da vam omogući da odete da to bude lakše.

"Nekako to imamo u sebi, s tim što ne znači da je to kapitalno loše", kaže.

Posleice bi, dodaje, morale da bud morale da budu drugačije, a one će biti drugačije kad sistemski sve dovedemo na neki nivo reda.

"Nema idealnog, to ne postoji, ali ima toga da bude mnogo viši nivo kad je bezbednost saobraćaja u pitanju", rekao je.

Zakoni su, dodaje, pravna stvar ali naglašva da većina vozača i ne poznajed dobro zakon o bezbednosti saobraćaja.

"Ja sam svoje vreme predlagao, ama zama ljudi, iz zakona izvucite najvažnije, neka to bude desetak, petnaest stranica, da svako kad polaže vozački ispit, to mora da zna. to što je suština i što je glavno. A ovo što se nalazi u enciklopediji koja se zove bezbednost saobraćaja, to je sudska stvar. Oni koji se bave pravom, neka oni to tumače i neka to ide svojim tokom. Treba da se okrenemo vozaču", dodao je.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.