Medicinske sestre Britanke u Prvom svetskom ratu: Luiza Miler o velikoj hrabrosti i želji da pomognu Srbiji
Komentari
11/11/2025
-20:11
Publicistkinja iz Edinburga Luiz Miler, dobitnica odlikovanja Crvenog krsta Kragujevca za zasluge u kulturi, bila je gošća Euronews Srbija povodom Dana primirja. Miler, autorka knjige Naš brat o Flori Sends, govorila je o ulozi britanskih medicinskih sestara u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, njihovoj hrabrosti u borbi protiv tifusa i značaju sećanja na zajedničku borbu.
Miler je objasnila šta ju je navelo da istraži ulogu Britanki u Srbiji, naglašavajući njihovu hrabrost u vreme kada su žene bile isključene iz ratnih napora u svojoj zemlji.
"Bilo je to prilično davno, početkom 2000-ih. Odavno me zanimao Prvi svetski rat i mislila sam da o tome već dosta znam. A onda sam putujući negde čitala novine u avionu i naišla na tekst o Britanki koja se borila u Prvom svetskom ratu. I zapitala sam se zašto nikada ranije nisam čula ništa o tome. U tekstu nije bilo pomenuto njeno ime pa sam počela da istražujem. I to je bio jedan od onih trenutaka kada nastane prekretnica, kada znate da će vaš život krenuti drugim putem. Ispostavilo se da je reč o Flori Sends i to je bila neverovatna priča. Tako sam otkrila da nije samo Flora otišla u Srbiju tokom Prvog svetskog rata. Nekih 600 Britanki je, naime, stiglo u Srbiju da pomognu narodu kao bolničarke, lekarke, a naravno i kao vojnikinje", rekla je Miler.
profimedia, Wikipedia/Javno vlasnštvo
Miler je istakla da su Britanke dolazile u Srbiju jer im je domovina uskraćivala priliku da pomognu, suočavajući se sa tifusom i ratnim užasima.
"Da, tačno je. I svakako je bilo i muškaraca koji su odbijeni kada su želeli da rade za britansku vojsku. Tu su bile žene poput doktorke Elsi Engels koja je vodila škotske ženske bolnice i koja je zajedno sa svojim koleginicama ponudila svoje usluge još na početku rata, ali je bila odbijena zajedno sa ostalima. Ženama lekarima tada nije bilo dozvoljeno da se bave bilo kakvim interesantnim poslovima, bez obzira na njihove kvalifikacije. Zato su one odlučile da zaobiđu ograničenja koje su im postavljale britanske, ali i druge zemlje poput Francuske. I otišle su u zemlju kao što je pre svega Srbija, ali i u Rusiju", rekla je Miler.
Flora Sends: Žena koja je pomerila granice
Miler je opisala Floru Sends kao simbol hrabrosti, koja je postala vojnik i učestvovala u borbama, čime je premašila sve granice za žene tog doba.
"Mislim da ih je sve krasila ista osobina. Bile su veoma hrabre i odlučne. Trebalo je imati ogromnu hrabrost da odete i radite u Srbiju, 1915. godine, za vreme epidemije tifusa. Te žene su bile potpuno svesne toga kakvi uslovi ih očekuju. U to vreme je u štampi bilo naširoko poznato da veliki broj ljudi, svakako Srba, ali i Britanaca, muškaraca i žena, umire u Srbiji, a one su se ipak prijavljivale da odu. Sve su one bile rodonačelnice na svoj način. Radile su poslove koje ženama do tad nije bilo dozvoljeno da obavljaju, ili su tek počinjale da dobijaju takve prilike, da budu saradnice ili lekari. Ali Flora je otišla korak dalje, postala je vojnik", rekla je Miler.
Wikipedia.org
Povezane vesti
Miler je govorila o godišnjem obeležavanju u Kragujevcu, gde se sećanje na doktorku Elizabet Ros i druge sestre čuva sa posebnim poštovanjem.
"Prošlo je više od 110 godina od smrti doktorke Elizabet Ros koja je 1915. godine u Kragujevcu preminula od tifusa. Sećanje na nju se iskreno poštuje. Mislim da je smatraju ćerkom njihovog grada. Grad je Elizabet Ros i drugim ženama koje su ovde radile dao slobodu da rade onako kako žele. Te žene su bile neizmjerno zahvalne a narod Kragujevca je tu zahvalnost mnogo puta uzvratio. To je izuzetno dirljiv događaj i trudim se da mu prisustvujem gotovo svake godine", rekla je Miler.
Srbi "Herioteri" u Edinburgu: Obrazovanje srpske mladosti u ratnim uslovima
Miler je podsetila na priču o 27 srpskih dečaka koji su preživeli albansku golgotu i školovali se u Edinburgu, naglašavajući trajnu vezu sa školom Heriots.
"Negde 1916. godine oko 400 srpske dece dovedeno je u Veliku Britaniju kako bi se školovalo u britanskim školama. Francuska je bila mnogo velikodušnija, tamo ih je otišlo oko 7000. Deca koja su došla u Britaniju dobila su veoma dobro obrazovanje i bila su lepo zbrinuta. Poslata su u takozvane kolonije širom zemlje. 27 dečaka je upisano u školu u Edinburgu. Ta škola je tada kao i danas bila jedna od vodećih u Škotskoj, a verovatno i u Britaniji. Dečaci koji su tamo stigli preživeli su albansku golgotu", rekla je Miler.
profimedia
Miler je objasnila značaj Dana Kosova 1916. u Britaniji, kao izraz solidarnosti građana prema Srbiji.
"To je bio dan prikupljanja pomoći održan 1916. godine. Zvao se 'Dan Kosova' i obeležavan je u Londonu i širom Ujedinjenog Kraljevstva radi prikupljanja sredstava za srpski narod. Dan je organizovao 'Srpski fond za pomoć'. Bio je to dan kad su britanski građani pomagali Srbima. Nemam ih pri ruci, ali prodavale su se razglednice koje su prikazivale događaje iz 1389. godine", rekla je Miler.
Intervju sa Luiz Miler u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)