Sećanje na "Oko sokolovo" čuvaju Gadžin Han i Kaletinac: Kako je Dragutin Matić postao prepoznatljivo lice srpske vojske
Komentari11/11/2025
-14:29
Oštro izviđačko oko i fotografsko umeće učinilo je da Dragutin Matić, vojnik iz podnožja Suve planine, bude prepoznatljivo lice srpske vojske iz Velikog rata. Nosilac je više odlikovanja za iskazanu hrabrost, a njegova slika iz ratne 1914. godine obišla je svet. Reč je o liku koji predstavlja na stotine hiljada srpskih seljaka, koji su dali sve za slobodu svoje zemlje.
Gotovo da nema priče o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a da je ne prati fotografija izviđača koji svojim pogledom pokušava da prodre duboko u neprijateljsku teritoriju, prikupi sve informacije o neprijatelju i na taj način bude oči i uši srpske vojske.
Tako je fotografija tada nepoznatog srpskog vojnika dobila naziv "Oko Sokolovo". Međutim, tek pola veka kasnije saznaće se da je na slici upravo Dragutin Matić.
Njegovi potomci i dalje žive na jugu Srbije i sa ponosom prenose priču o svom slavnom i skromnom pretku.
"Otac mi je pričao da nikada, nikada nije pričao o tim njegovim borbama i godinama provedenim u ratu. Na kraju on nije nosio šajkaču, nosio je šubaru. Šubaru je nosio, ima slika ta njegova zapisana i tu je sedeo na tom krevetu, i onda je nosio ne one kožne opanke, nego je nosio svinjske opanke", rekao je praunuk Zoran Matić.
Fotografiju je kroz objektiv zabeležio ruski fotoreporter Samson Černov i dugo se nije znalo koga je tačno uslikao. Godine 1965. ta fotografija naći će se na omotu gramofonske ploče "Marš na Drinu", koja je korišćena u istoimenom filmu.
Tada je nišlijka Kostadinka Savić prepoznala Dragutina, poslala mu je ploču na kućnu adresu, a prema rečima njegovih potomaka Dragutin se iznenadio i obradovao.
Povezane vesti
Ostalo je istorija, istoriju koju čuva i njegov praunuk. Kaže da ima planove da još više ulaže u spomen kuću.
"I tu su ostale neke stvari da se restauriraju. Naprimer, kao taj šporet. Ovde je bila ta štucna, postoje tamo ognjište, i odavde čunak ide tamo, tu su se grejali, tu su spavali, tu su jeli. Tamo je bila ta komplet, garava je bila ta soba, gde se spremalo. Dole je bilo ognjište, žar, lepo odrađeno, i tamo je baba spremala. Odavde, preko puta, imao je svoje gumno, gore ima te neke dve zgrade, gde su uvek čuvali dve krave i četiri do pet ovaca", dodaje Matić o skromnosti Dragutina Matića.
Zbog svog ratničkog iskustva bio je izuzetno poštovan u svom selu. Birali su ga za seoskog starešinu i za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je i seoski vodovod, koji i danas služi u njegovom rodnom Kaletincu.
Kada se razboleo 1969. godine, po njega su iz niškog garnizona poslali vojni helikopter. Međutim, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970. godine.
Međutim, tu se sećanje na njega nije završilo. Na 80. godišnjicu proboja Solunskog fronta otkriven je njegov spomenik u centru Gadžinog Hana.
Komentari (0)