Kupovina kuće u dvorištu zgrade: Advokat objašnjava da li je ovo legalna i sigurna investicija
Komentari
30/11/2025
-10:00
Veliku pažnju javnosti nedavno je izazvala luksuzna kuća u centru grada koja je oglašena na prodaju, a nalazi se u dvorištu stambene zgrade. U pitanju je specifičan tip nekretnina u Beogradu koji kombinuje urbano stanovanje, gde vlasnici imaju privatan prostor.
Reč je o kućama koje se nalaze unutar ili iza dvorišta većih stambenih kompleksa. U urbanim delovima Beograda često se nalaze stare kuće iz perioda između dva svetska rata ili posleratne gradnje, koje su ostale između višespratnica koje su sagrađene kasnije.
Takve kuće često imaju vlastiti ulaz i dvorište, ali ponekad dele zajednički prostor sa ostatkom zgrade, kao što su pristup i parking. Veliki broj tih starih kuća je adaptiran i prilagođen modernom stilu stanovanja, a da li je ova investicija sigurna, za Euronews Srbija odgovara advokat za imovinsko-pravne odnose Mihailo Repić.
"Mnogo je teško dati generički odgovor bez gledanja uslova gradnje za svaku pojedinačnu parcelu. Neko je mogao u dvorištu stambene zgrade na određenoj parceli, ukoliko ta parcela ima uslove za gradnju, da prijavi to kao izvođenje radova ili adaptaciju i na taj način, nezakonito, kroz adaptaciju da izgradi objekat. Sigurnost kupovine zavisi isključivo od toga kakav je status objekta u katastru. Ako je objekat u katastru upisan sa odgovarajućim dokumentima, ako se podaci iz katastra nepokretnosti podudaraju sa onim što vam prezentuje prodavac na terenu, vi kao kupac ne možete trpeti štetu", poručio je on.
Da li je u pitanju nesigurna investicija
"Dosadašnja praksa je pokazala da su to obično neke stare kuće koje nisu održavane ili neki pomoćni objekti šupe koje su srušene i onda je tu nikla ta kuća. Nije to u našem narodu neobično", navodi Repić i dodaje da postoje stari objekti koji se mogu adaptirati do te mere da ostanu samo faktički njihovi zidovi.
Kuće koje se nalaze u dvorištima starih zgrada nisu potpuno legalizovane ili imaju neupisane nadogradnje, što predstavlja problem za potencijalne kupce. Takođe dvorišta su često zajednička, pa vlasnici moraju da se dogovaraju sa ostalim stanarima.
Cene zavise od lokacije, stanja kuće i kvadrature dvorišta. U centralnim gradskim zonama cene su više, dok u prigradskim opštinama ili na periferiji cene kvadrata su niže, ali često postoji veći rizik od infrastrukturnih problema ili manjka dozvola.
petererikforsberg / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
"Nevezano od toga da li se kupuje takav objekat ili kakav drugi, indikator je nesrazmerno niska cena u odnosu na tržište. Ako vam neko prodaje kuću na Vračaru ili Starom gradu i kaže da je kvadrat te kuće 600 evra, ja je ne bih kupio. Meni je poznata ta pojava izgradnje dvorišnih objekata, visoke luks kategorije. Da li ti ljudi koji zidaju takve objekte treba da pribave saglasnost stambene zajednice, da li se to može smatrati eventualno nadogradnjom, zavisi od slučaja do slučaja. Jer ako nadogradnja može da ide u vis, ja ne vidim zakonsku prepreku da nadogradnja ide i u nivou objekta u širinu", objašnjava advokat i dodaje:
"Postavlja se pitanje ko na kraju kupuje takvu vrstu nekretnine gde će biti okružen zgradama i nalazi se u dvorištu. Bez konsultacije sa advokatom, ne treba kupovatu nikakvu nepokretnost, a naročito nepokretnost koja je takvog opisa. Budući da može da postoji niz problema, od priključaka pa nadalje, da li je moguće dobiti bilo kakvu dozvolu, pa sve do statusa objekta u samom katastru. Kada je status objekta u katastru takav da je neko vlasnik i da objekat u opisu odgovara objektu na terenu i da notar to potvrdi, ja ne vidim problem", zaključuje Repić.
Komentari (0)