Đorić: Arhitektura nije trošak, već investicija u ekonomiju i društvo

Sektor arhitektonskih usluga razvija se brže od ostatka građevinske industrije. Procenjuje se da je ukupan promet arhitektonskih firmi u Srbiji oko 200 miliona dolara, od čega oko 15 odsto potiče od izvoza arhitektonskih usluga u inostranstvo.

O stanju srpske arhitekture, njenom doprinosu BDP-u, izvoznim potencijalima i potrebi osnivanja Komore Arhitekata razgovaramo sa Vladimirom Đorićem, predsednikom Upravnog odobra Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), poslovnog udruženja koje okuplja više od 100 arhitektonskih firmi iz svih delova Srbije.

- Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) nedavno je sprovela istraživanje ASAP Ekosistem. Šta rezultati govore o stanju arhitektonskih praksi u Srbiji?

"Istraživanje ASAP Ekosistem, koje je obuhvatilo 100 arhitektonskih firmi iz svih delova Srbije, prvi put nam je dalo jasnu i merljivu sliku o tome ko smo danas kao industrija. Istraživanje je pokazalo da su arhitektonske prakse u Srbiji stabilne, profesionalno zrele i ekonomski relevantne. Većina naših članica posluje oko deset godina, osnovane su u periodu između 2011. i 2020. godine, što govori o generaciji arhitektonskih firmi koje su se razvijale u složenim ekonomskim i tržišnim uslovima, ali su uspele da opstanu i rastu".

- Koliko su arhitektonske prakse danas ekonomski značajne?

"Podaci su vrlo jasni. Ukupan promet članica ASAP-a u 2024. godini iznosio je oko 35 miliona evra, dok ukupan promet svih firmi koje se bave arhitekturom procenjujemo na preko 200 miliona evra. Raduju činjenice da je od 2021. do prošle godine promet dupliran, kao i to da se se industrija arhitektonskih usluga razvija brže od ostalih podsektora građevinarstva. To je direktan doprinos BDP-u, koji se dodatno multiplikuje kroz građevinski sektor, industriju građevinskih materijala, nekretnine i finansijske usluge. Kada govorimo o doprinosu BDP-u, važno je naglasiti da arhitektura ne generiše samo prihod, već i dodatnu vrednost, kroz kvalitet prostora, održivost projekata i dugoročne društvene efekte. Arhitektura se često posmatra samo kao kreativna profesija. Ovi podaci jasno pokazuju da je u pitanju stabilna i izvozno orijentisana privredna delatnost".

- Koliko ljudi zapošljavaju arhitektonske firme okupljene u ASAP-u?

"Ukupan broj zaposlenih u članicama ASAP-a je oko 700. Ohrabruje starosna i rodna struktura. Čak 66 odsto zaposlenih mlađe je od 40 godina, znači da arhitektura predstavlja snažan oslonac za mlade stručnjake. Takođe, 63 odsto zaposlenih su žene. Ovo prati odnos na menadžerskim pozicijama koji je gotovo izbalansiran, odnosno, 56 odsto su muškarci, a 44 odsto žene".

Promo/Dragana Udovičić

- Gde su geografski najzastupljenije ASAP članice?

"Više od polovine članica, tačnije 54 odsto, ima sedište u Beogradu, što odražava opštu centralizaciju tržišta. Međutim, istraživanje je obuhvatilo arhitektonske firme iz svih delova Srbije, tačnije 12 gradova od Subotice do Novog Pazara, što omogućava da sagledamo regionalne razlike i potencijale za dalji razvoj van velikih urbanih centara".

- Istraživanje pokazuje i snažnu izvoznu orijentaciju ASAP članica?

"Da, čak 62 odsto članica ASAP-a izvozi svoje usluge u druge zemlje, i oko 15 odsto prometa dolazi upravo iz izvoza usluga. To je izuzetno važan podatak koji pokazuje da su naše arhitektonske usluge konkurentne na svetskom tržištu znanja i kreativnih usluga. Takođe, to znači da naše arhitekte rade po najvišim profesionalnim standardima, u različitim regulatornim i kulturnim kontekstima, i da su prepoznati kao pouzdani partneri van granica zemlje".

- Kakav je odnos ASAP-a sa investitorima i privatnim sektorom?

"ASAP insistira na partnerskom odnosu sa investitorima. Kvalitetna arhitektura nastaje kada se arhitekte posmatraju kao strateški saradnici, a ne kao trošak. Dobro projektovani objekti imaju veću tržišnu vrednost, bolju dugoročnu održivost i pozitivniji uticaj na zajednicu".

- ASAP je postao član Arhitektonskog saveta Evrope. Koliki je značaj tog priznanja?

"Učlanjenje u Arhitektonski savet Evrope (ACE) kao član posmatrač je izuzetno važno priznanje za ASAP. To je najviši status koji može imati organizacija čije je sedište u zemlji koja nije članica EU. Ovime srpska arhitektonska scena dobija direktan pristup evropskim politikama u oblasti arhitekture, prostornog planiranja i održivog razvoja, kao i priliku da aktivno učestvuje u dijalogu na najvišem profesionalnom nivou".

- Jedan od strateških ciljeva ASAP-a je osnivanje Komore Arhitekata. Kako bi to unapredilo struku?

"Arhitektonske prakse danas funkcionišu kao ozbiljni poslovni sistemi, ali nemaju institucionalni okvir koji ih adekvatno predstavlja. Osnivanje Komore Arhitekata omogućilo bi jasnije standarde poslovanja, zaštitu profesije i bolji dijalog sa državnim institucijama i investitorima. Tome smo posvećeni i podržavamo različite inicijative kolega iz industrije usmerene u tom pravcu. Stava smo da je to važan korak ka profesionalizaciji tržišta i dugoročnom jačanju arhitektonske struke i industrije".

- Kako vidite budućnost ASAP-a i arhitektonske struke u Srbiji?

"Kao industriju koja je organizovana, vidljiva i ekonomski prepoznata. ASAP će nastaviti sa svojim aktivnostima u cilju unapređenja i razvoja struke, sprovođenju istraživanja kako bi se stekla što potpunija slika o značaju arhitektonskih praksi, uspostavljanju i razvijanju međunarodne saradnje ne samo zarad razmene znanja i iskustva, već i promocije srpske arhitekture. Na koncu, ne i najmanje bitno, naše aktivnosti su usmerene ka stvaranju boljih uslova za rad arhitektonskih praksi. Naš cilj je da arhitektura u Srbiji bude prepoznata kao strateški važna delatnost, za ekonomiju, za društvo i za kvalitet života građana".