Tiha epidemija 21. veka: Demencija nije deo normalnog starenja - kako sprečiti bolest koja preti milionima ljudi

Skoro 200 miliona ljudi u svetu moglo bi da oboli od demencije do 2050. godine, pokazuju istraživanja. Neurolog dr Tihomir Ilić u razgovoru za Euronews Srbija ističe da demencija nije deo normalnog starenja i da se mnogi oblici bolesti mogu prevenirati kroz ranu dijagnozu, aktivan život i brigu o kognitivnom zdravlju. On posebno naglašava važnost pažnje porodice, kvalitetnog sna, fizičke i mentalne aktivnosti, kao i novih stimulacija mozga kako bi se usporio razvoj bolesti.

"To nije deo prirodnog staranja i može da se izbegne“, kaže dr Ilić, dodajući da je ranija dijagnoza ključna za efikasnu intervenciju i očuvanje kognitivnog zdravlja.

Kako objašnjava, demencija je skupni pojam i nije jedna bolest. Dodaje da je Alchajmerova bolest posebno često zastupljena, jedna od njih je agresivnija, mada i neke druge demencije imaju vrlo neprijatan tok.

Prvi znaci bolesti, poput zaboravnosti, disfunkcionalnosti u svakodnevnim zadacima ili ponavljanja jednostavnih grešaka, mogu da ukažu na problem već u ranoj fazi.

"Neuobičajeno je, na primer, da neko izađe iz stana i ne zaključa vrata, ili ne zatvori slavinu u kupatilu – ako se ovakvi događaji ponavljaju, treba potražiti pomoć profesionalca“, objašnjava dr Ilić.

On naglašava da faktori rizika poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, stresa i načina života direktno utiču na razvoj demencije, ali i da se prevencija ovih stanja poklapa sa očuvanjem kognitivnog zdravlja.

Euronews Srbija

"Ako se vodi računa o svim preventivnim tačkama, mogućnost da se spreči ishod ka demenciji kod 45 odsto osoba je drastična“, kaže dr Ilić, pozivajući na aktivan i kvalitetan život.

Medicinski napredak u lečenju demencije postoji, ali je i dalje ograničen.

"Postoji jedan broj lekova, najviše usmerenih na Alchajmerovu demenciju, ali dinamika na tom polju je paradoksalno spora“, kaže dr Ilić.

Novi infuzioni lekovi, monoklonska antitela, označavaju proteine u nervnim ćelijama koje imunološki sistem može ukloniti, čime se usporava napredovanje bolesti.

"U svetu su registrovana samo dva takva preparata, ali u kliničkim istraživanjima postoji još petnaestak sličnih“, objašnjava stručnjak.

Osim lekova, dr Ilić naglašava značaj svakodnevnih mera prevencije: kvalitet sna, korekcija vida i sluha, fizička i mentalna aktivnost, socijalna uključenost i učenje novih veština.

"Od sutra ujutru perite zube levom rukom – i to menja mozak“, kaže sa osmehom, dodajući da i male promene mogu imati značajan efekat na kognitivno zdravlje.

Važan je, objašnjava, i pristup porodice i okoline prema osobama sa demencijom.

"Greške su, na primer, stalno ispravljanje ili svođenje osobe na nivo "nisi u pravu". Emocionalna rezonanca tih osoba je sačuvana, one osećaju i trenutak stida“, ističe dr Ilić, naglašavajući da razumevanje, strpljenje i nežno vođenje kroz svakodnevicu mogu značajno poboljšati kvalitet života obolelih.

Kako zaključuje dr Ilić, demencija predstavlja izazov za društvo, ali i priliku da se kroz ranu dijagnozu, prevenciju i edukaciju očuva najvrednija ljudska imovina – mozak.

"Za nas je najvrednije mentalno zdravlje i kvalitet našeg mozga, to nam ostaje za uvek“, poručuje on.

Kompletan sadržaj i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.