"Mensa Connect 2026" na Zlatiboru: Novi projekat Mense povezuje članove, razvija talente i promoviše kritičko mišljenje
Komentari16/01/2026
-18:44
Projekti Mense, međunarodne organizacije koja okuplja osobe sa visokim intelektualnim sposobnostima i promoviše znanje, kritičko mišljenje i razvoj talenata, imaće događaje koji su namenjeni članovima i široj javnosti.
O njihovom značaju za Euronews Srbija priča Boris Projović, predsednik Mense Srbije.
Naime, Mensa Srbije u novu godinu ulazi sa velikim regionalnim okupljanjem, konferencijom "Mensa Connect 2026", koja će krajem februara biti održana na Zlatiboru. Kako je najavio predsednik Mense Srbije Projović, cilj konferencije je povezivanje ne samo članova Mense, već i njihovih porodica, prijatelja i šire zajednice, kao i gostiju iz regiona.
"Posle dosta vremena organizujemo jedan veliki regionalni događaj. Ideja Mensa Connecta jeste da okupi ne samo članove Mense Srbije, već i prijatelje, porodice i sve one koje zanima šta se to dešava u Mensi", rekao je Projović i dodao da se očekuju učesnici iz Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.
Euronews
On ističe da će konferencija imati i snažan edukativni karakter, sa brojnim predavanjima i radionicama koje su podeljene u dve osnovne oblasti – obrazovno-edukativnu i poslovnu. Centralni dan konferencije biće subota, 28. februar.
"Imamo veliki broj članova koji su na svetskom nivou izuzetno uspešni u biznisu i imaju šta da podele. Zato smo konferenciju koncipirali tako da jedan deo bude posvećen učenju, pamćenju i obrazovanju, a drugi biznis temama", naveo je Projović, dodajući da će i sam govoriti o tehnikama učenja, pamćenja i vizualizacije.
Euronews
Govoreći o ulozi Mense, Projović podseća da je osnovna misija organizacije identifikovanje ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, koji spadaju u dva odsto svetske populacije, ali i njihovo povezivanje kroz različite aktivnosti.
Povezane vesti
"Ljudi često zaboravljaju da je socijalni aspekt možda i najvažniji. Lepo je upoznati ljude koji su sličnog intelektualnog nivoa, ali sa potpuno različitim interesovanjima i ličnostima", rekao je on.
Poseban akcenat u razgovoru stavljen je na tehnike pamćenja i učenja, koje Projović vidi kao jedno od ključnih problema savremenog obrazovanja.
"Mi generalno ne znamo da učimo i ne znamo da pamtimo. To nije moje mišljenje, to pokazuju rezultati – funkcionalno znanje je loše", ocenio je Projović, objašnjavajući da se u školama uglavnom insistira na reprodukciji gradiva, bez razumevanja i razvoja kritičkog mišljenja.
Kako navodi, tehnike pamćenja, zasnovane na drevnoj veštini mnemonike, zahtevaju dugotrajan i kontinuiran trening, ali donose značajne rezultate.
"To nisu isprazne teorije. Potrebni su meseci, čak i do godinu dana rada, da bi čovek zaista naučio kako da uči", rekao je Projović.
Govoreći o kritičkom mišljenju i savremenim tehnologijama, uključujući veštačku inteligenciju, Projović ističe da one same po sebi nisu pretnja.
"Tehnologija je tu i biće sve prisutnija. Pitanje je samo kako ćemo je koristiti. Kao i nož – može da posluži za nešto dobro, ali i loše", zaključio je Projović, dodajući da razvoj kritičkog mišljenja zavisi pre svega od načina na koji koristimo sopstveni mozak, a ne od same tehnologije.
Povezane vesti
Komentari (0)