Tehnologija pomaže, ali nije zamena za pažnju vozača: Da li su automatski uređaji u kolima stvorili lažnu sigurnost?
Komentari01/02/2026
-13:05
Istraga teške saobraćajne nesreće u Rumuniji, u kojoj je stradalo sedam navijača PAOK-a, i dalje je u toku, a pored prisustva narkotika kod vozača ispituje se i uloga sistema asistencije u vozilu. Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da preterano oslanjanje na tehnologiju može stvoriti lažan osećaj sigurnosti. I pored naprednih sistema, ljudska pažnja i odgovornost, naglašavaju, ostaju presudni za bezbednost u saobraćaju.
U svakom slučaju, pouzdan odgovor o okolnostima ove nesreće može dati tek veštačenje crne kutije vozila, koja je sve češća u novijim automobilima. Međutim, veštak iz saobraćajne struke Nikola Ćopić upozorava da se vozači previše oslanjaju na ovakve sisteme asistencije u vožnji.
"Mišljenja sam da koliko su korisni toliko u nekim situacijama gde je potrebna ljudska reakcija na nastanak opasne situacije mogu i da odmognu. Kod pojave savremenog automobilizma pa do dana današnjeg ništa nije spasilo toliko života kao pasivni sistemi zaštite odnosno sigurnosni pojas sa zaštitnim jastucima koji smanjuju rizik nastanka teških telesnih povreda za 50 odsto kada se pravilno koriste a prilikom prevrtanja vozila čak i 70 procenata", rekao je Ćopić.
U automobilskoj industriji sve se češće govori o autonomnim vozilima i sistemima koji preuzimaju odlučivanje i upravljanje u saobraćajnim situacijama, što je stvorilo nerealnu percepciju da savremeni bezbednosni sistemi ugrađeni u nova vozila mogu u potpunosti zaštititi vozače.
Ipak, tehnologija ima svoja ograničenja i može zakazati u kritičnim momentima. Zbog toga vozači i dalje moraju biti na oprezu i aktivno uključeni u vožnju.
Tanjug/AP/DRDP Timisoara
Glavni i odgovorni urednik Auto Moto Revije Uroš Dedić kaže da je ovaj sistem koristan za vozače, jer, kako objašnjava, sprečava nenamerno napuštanje saobraćajne trake. On napominje da vozač u svakom trenutku može da ga isključi.
"Može da napravi problem, recimo ako želite da napravite neki nagli manevar iz jedne trake u drugu, ako imate neku iznenadnu situaciju a ne date migavac može da pokuša da spreči i da izazove neki problem. To ne može da se okarekteriše kao blokada volana, on će pokušati da zadrži vozilo u traci ali ako nastavite da usmeravate volan u drugu traku on će popustiti ali postoji jedan vremenski interval u kom će zadržati vozilo", rekao je on.
U praksi su, kaže Dedić, sistemi asistencije korisni ako se poštuju saobraćajni propisi, što podrazumeva i uključivanje pokazivača pravca prilikom promene trake. Dodaje i da, uprkos sve većem napretku koji nudi automobilska industrija, vozači moraju ostati aktivni tokom vožnje.
Šta kaže statistika?
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić ocenjuje Za Euronews Srbija da je tehnički kvar vozila kao uzrok nesreće malo verovatan.
Povezane vesti
"Statistika i dugogodišnja praksa pokazuju da je najmanja verovatnoća da do nezgode dođe zbog otkaza vozila. Vozila prolaze kroz razne testove, kad se projektuje, pa onda izvodi, pa onda testiraju, pa ih i razbijaju, oni kreš testove i svašta rade", rekao je Vujanić.
Analizirajući dostupne snimke nesreće, on ističe da ponašanje vozila ne ukazuje na tehnički problem.
"Na snimku se ne vidi nagli pokret, niti reakcija kočenja. To pre svega ukazuje da vozač nije uočio opasnost. Ako nije video kamion ispred sebe, onda govorimo o distrakciji, umoru, zdravstvenom problemu ili uticaju alkohola i droga", naglasio je Vujanić.
Euronews Srbija
Govoreći o sistemima za zadržavanje vozila u saobraćajnoj traci, takozvanom "lane assistu", Vujanić navodi da je njihova uloga često pogrešno shvaćena.
"Ti sistemi su projektovani da spreče nenamerno napuštanje trake, a ne da vuku vozilo u suprotnom smeru. U situaciji preticanja, kada je vozilo već delimično van trake, izuzetno je malo verovatno da sistem može da izazove ovakvu putanju", rekao je on.
Vujanić upozorava da čak i kratkotrajni gubitak pažnje može imati kobne posledice.
"Pri brzini od 100 kilometara na sat, za jednu sekundu vozilo pređe gotovo 28 metara. Dovoljno je da vozač na trenutak skrene pogled i već se nalazi u situaciji iz koje nema povratka, istakao je on.
Povezane vesti
Na opasnost preteranog oslanjanja na tehnologiju ukazuje i Vladimir Jevtić iz Asocijacije za bezbednost motocikala. Prema njegovim rečima, savremeni sistemi asistencije mogu biti od velike pomoći, ali samo ako vozač ostane aktivan učesnik u vožnji.
"Ti sistemi postoje da isprave grešku, a ne da zamene vozača. Problem nastaje kada ljudi pomisle da, zato što imaju tehnologiju, mogu da rade šta hoće ili da se opuste za volanom“, rekao je Jevtić.
Govoreći o bezbednosti motociklista, Jevtić ističe da su oni višestruko ugroženiji u saobraćaju.
Povezane vesti
"Motociklista ima minimalnu kontaktnu površinu sa podlogom i svaka greška, njegova ili tuđa, može biti fatalna. Sistemi poput ABS-a ili detekcije mrtvog ugla spasili su mnogo života, ali kod nas se i dalje prodaju motocikli bez osnovnih bezbednosnih sistema", upozorio je on.
Ljudski faktor presudan u bezbednoj vožnji
Sagovornici Eurnews Srbija saglasni su da je ljudski faktor i dalje presudan u najvećem broju saobraćajnih nezgoda, bez obzira na tehnološki napredak.
"Tehnologija ima svoja ograničenja. Još nije došla do nivoa da može da nadomesti pažnju, iskustvo i odgovornost vozača", zaključio je Vujanić.
Kako dodaje, vozač koji samo dve, tri sekunde skrene pogled imaće nezgodu.
"Dakle, sve vreme dok upravlja vozilom, on mora biti koncentrisan na vožnju. Zbog toga moderni automobili i motocikli kako god hoćete imaju hiljadu i jedan uređaj koji skida pažnju vozača, odnosno koji omogućava vozaču da ne mora o tome da vodi računa. Znači vi sad imate hands free za pričanje, telefon zove vas neko, vi ništa, sam se telefon javi na razgovor, vi pričate, ne uzimate ga u ruku", dodaje Vujanić.
Euronews Srbija
Jevtić se slaže da je još uvek sve na čoveku i na tome kako on postupa u saobraćaju. Smatra da upravo odgovornost vozača je ključna za bezbednu vožnju.
"Vi ste ti koji upravljate. Da, taj sistem kada se aktivira, vi ste negde, preterali u nečemu, ali će vas ono ispraviti. Po mom mišljenju jako je dobro da imate te sisteme, ali ne treba da vam budu oni stopostotno nešto na šta treba da se oslonite", smatra on.
Kako kaže, kazna za vozače je važna, ali očigledno, smatra on, ne daje očekivane rezultete.
"Da li znate da je prošle godine napisano milion i po kazni u Srbiji. To znači da je svaki drugi vozač dobio kaznu. I vi znate da je prošle godine napisano 56.000 kazni za vožnju u alkoholisanom stanju u Srbiji", kaže Jevtić.
Dok se čeka konačan nalaz saobraćajno-tehničkog veštačenja, sagovornici Euronews Srbia poručuju da se uzrok ove tragedije ne može tražiti u jednom faktoru.
Veštačenje je, ponavaljaju, oni ključno u konkretnom slučaju, ali kako dodaju, na uzrok saobraćajnih nesreća uopšte utiču umor, distrakcija, psihoaktivne supstance i pogrešna procena koje u kombinaciji sa velikim brzinama ostaju najveći rizik na putevima, čak i u najsavremenijim vozilima.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)