Svaki treći brak se završi razvodom: Stručnjaci odgovaraju na pitanje - zašto se danas kasnije ulazi u bračnu zajednicu
Komentari08/02/2026
-16:35
Svaki treći brak u Srbiji završava se razvodom, dok se mladi sve češće na brak odlučuju tek u tridesetim godinama života, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. O razlozima sve većeg broja razvoda, promenama u shvatanju braka i porodice, pitanju da li je dobar razvod bolji od lošeg braka, kao i o tome ko češće pokreće razvodne postupke i kakav je odnos Crkve prema razvodu i vanbračnim zajednicama, za Euronews Srbija govorili su psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić i teolog Nebojša Lazić.
"Rekla bih da je brak veoma ozbiljna zajednica, u koju je potrebno uložiti mnogo više truda nego dok smo živeli sami. Potreban je veliki napor, tolerancija, strpljenje i, pre svega, svest o tome šta nas sve očekuje. Već u prvoj godini bebinog života dolazi period u kojem svoje potrebe moramo da stavimo po strani, jer su u fokusu potrebe deteta. Umesto međusobnog optuživanja - ko je više, a ko manje uključen oko bebe - važno je da prepoznamo ozbiljnost i težinu odgovornosti koju roditeljstvo nosi", kaže Ćulafić.
Euronews Srbija
Zatim, kako kaže, sledi period prilagođavanja deteta na vrtić, uključivanje vaspitača i druge dece, pitanje kako će dete prolaziti kroz konflikte i socijalizaciju. Nakon toga dolazi polazak u školu, kada je detetu potrebna dodatna podrška - oko učenja, motivacije, načina na koji provodimo vreme sa njim i poruka koje mu šaljemo. Porodična psihoterapija poznaje sve te cikluse, jer postoje razvojni zadaci koji se prirodno javljaju u različitim fazama odrastanja deteta.
"Paralelno sa svim tim što se dešava sa detetom, roditelji moraju da neguju i svoj partnerski odnos, koji neminovno trpi u prvim godinama bebinog života. Ja često kažem da je preduslov dobrog roditeljstva upravo dobro partnerstvo, a dobro partnerstvo postoji tamo gde su ljudi najbolji prijatelji. Zato smatram da je izuzetno važno da parovi odu kod partnerskog psihoterapeuta i pre ulaska u brak, kako bi se edukovali o tome šta ih sve očekuje i da li su za to zaista spremni", navodi ona.
Kako primer, navodi Ćulafić, Džon Gotman sa američkog instituta razvio je prediktivni intervju kojim u čak 80 odsto slučajeva može da se proceni da li će brak opstati ili ne. Pitanja su vrlo konkretna i suštinska: da li biste ostali uz svoju suprugu ako postane invalid, da li biste podržali supruga ako želi da nastavi doktorske studije i zbog toga bude manje kod kuće, da li biste ga podržali ako ostane bez posla. To su ključna pitanja koja pokazuju da li smo zaista najbolji prijatelji ili nismo.
Euronews Srbija
"Za opstanak braka neophodni su i rituali - da se svakog dana izdvoji vreme za razgovor, da se podeli kako je protekao dan. Kao što mi sada razgovaramo, tako i partneri treba da imaju svoje svakodnevne rituale bliskosti. Ne da se samo jurimo i žurimo, jer kapitalizam to nameće i sve više nas odvaja od porodice. Često se dešava da više vremena provodimo sa ljudima sa posla nego sa sopstvenom porodicom, što može dovesti i do zbližavanja sa nekim van braka. Zato je važno da mladim ljudima jasno kažemo da će tokom braka postojati izazovi, uključujući i zaljubljivanje u neku treću osobu, jer niko na to nije imun. Ali ako smo se već zakleli na vernost i prijateljstvo, onda je važno da se svesno opredelimo za taj odnos i da znamo da se takvi izazovi mogu prevazići", istakla je Ćulafić.
Teolog Nebojša Lazić navodi da. prema njegovom mišljenju, danas živimo u svojevrsnoj pandemiji egocentrizma. U tom naglašenom "ja" često nema mesta za druge, a iz teološke perspektive - nema mesta ni za Boga, objasnio je.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"To je jedan vid idolopoklonstva, jer u svom partneru, u bračnom drugu, često pravimo autoprojekciju onoga što mi želimo da on ili ona budu. Tu neminovno dolazi do suočavanja sa realnošću. Potrošačko društvo nametnulo je drugačije vrednosti i standarde. Iako svi znamo da su brak i porodica osnovna ćelija društva, problem nastaje onda kada se porodica razara iznutra. A razaraju je ljudi, razara je i potrošačko društvo koje postavlja standarde prema tome kako želimo da nas drugi vide. Tada nestaju trpljenje, smirenost i strpljenje. Ne mogu da živim u braku kao što sam živeo pre njega, tako što sve podređujem sebi. To 'ja' mora da preraste u jedno 'mi'", kaže on.
Crkvenim rečnikom, pojašnjava dalje, za brak je potreban podvig. Ali ne podvig kao prazna fraza. Podvig, prevedeno sa crkvenoslovenskog, znači "dvignuti se", krenuti ka drugome. Bitno je da krenem ka svojoj supruzi, da je upoznam, da znam njene navike i da se prilagodim. To je suština svih crkvenih zapovesti. Kada dolazi Isus Hristos, kako kaže, on svodi zapovesti na dve: ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem. I to sa razlogom.
"Ako ima ljubavi, neću prevariti svog bračnog partnera, neću ga povrediti ili pokrasti. Ljubav postaje ultimativni motiv, lajtmotiv života. Kada iz tog ugla posmatram bračnog druga i porodicu kao zajednicu, trudiću se da je sačuvam. Za to je potreban određeni nivo samosvesti. Nažalost, u potrošačkom društvu ljubav i emocije pokušavaju da se zamene jeftinom seksualnošću. Seksualnost ne može biti trajna, ali ljubav može. Ljubav je kada ste sa nekim i u dobru i u zlu, kada ste zajedno i kada je lako i kada je teško. To zahteva smirenje i trpljenje, ali brak i porodica tada postaju prostor u kojem se čovek ostvaruje, a ne sputava", priča teolog.
Često se govori o porastu razvoda, ali, kako kaže, voli da podseti da se ipak dve trećine ljudi nije razvelo i da ostaju u braku. Postoji i trend, naročito na Zapadu, ponovnog vraćanja sistemu vrednosti. A taj sistem vrednosti počiva na hrišćanskim temeljima, na kojima je izgrađena čitava naša civilizacija. To je povratak pitanju smisla - smisla braka i smisla života. Kada ljudi znaju zašto žive, znaju i za šta se bore i istrajavaju.
"Verujem da što budemo bliži Bogu, bićemo bliži i jedni drugima. Ljubav prema Bogu ne sme da ostane apstraktna. Nije dovoljno reći "ja volim Boga", a zanemariti supružnika, dete, roditelje. U svakodnevnoj komunikaciji često je lakše voleti Boga nego bližnje. Ali tek kada ljubav prema Bogu projektujemo na naše najbliže, tada će biti manje razvoda, manje nesuglasica i više razumevanja i trpljenja. Nije slučajno da je porodica danas na udaru. Ako izgubimo porodicu kao sidro koje nas vezuje za okvire normalnosti, gubimo mnogo više od same zajednice. Naravno, svesni smo da postoje ozbiljni problemi poput porodičnog i vršnjačkog nasilja, što su pokazatelji disfunkcionalnih porodica. Ali i to su, u suštini, posledice gubitka pravih vrednosti i smisla porodične zajednice", istakao je.
*Više o ovoj temi pogledajte u gore priloženom videu
Komentari (0)