Novac nije dovoljan - zašto Srbija i Evropa gube demografsku trku?
Komentari14/02/2026
-19:25
Poslednji "bejbi bum" Srbija je imala sredinom osamdesetih. Od tada, retke su porodice s više od dvoje dece, što je preduslov za pozitivan prirodni priraštaj. A "bela kuga" ne pogađa samo naše društvo, nego i sve Evropljane. I dok se države najčešće okreću finansijskim merama da bi podstakle rađenje više dece, demografi ukazuju da takvi potezi mogu donekle da uspore negativan trend, ali da je problem zapravo mnogo komplikovaniji.
Kao pomoć u podizanju trećeg deteta Nikola Tadić iz Dobanovaca i njegova supruga iz državnog budžeta dobijaju u mesečnim ratama po 19.000 dinara narednih 10 godina. Uz to, na njihov račun jednokratno od opštine stiglo je 135.000 dinara, dok cenu privatnog vrtića za stariju decu većinski pokriva gradski budžet.
"Sa 19.000 dinara ja pokrivam račune za struju i ostalih troškova. Što se tiče troškova za bebu, ja nemam tih troškova u startu jer već imam dvoje dece. Imam i kolica i krevetac i ta startna ulaganja. Mi smo se svakako bili opredelili za treće dete bez obzira na podsticaje države, ali ovo je sada šlag na tortu", kaže Tadić.
Da finansijska podrška porodicama rešava problem demografije, zemlje poput Poljske bi imale visoki prirodni priraštaj. Međutim, to nije situacija. Poljaci se suočavaju sa najgorom demografskom slikom u istoriji, ukazuju stručnjaci.
Demograf Miodrag Pantović kaže da zemlje većinski islamskog stanovništva, koje obično imaju visok prirodni priraštaj, pokazuju negativne trendove.
"Kada pogledate recimo Tursku, za koju važi da su i dalje očuvani patrijarhalni odnosi, danas je tamo stopa fertiliteta 1.3. Da vam neko sada kaže da je prosečan broj dece u Istanbulu jedva jedan, a u Beogradu oko 1.5 ne biste verovali kako se stvari menjaju. Mi sa ovim merama samo ublažavamo situaciju, mi ne možemo narednih deceniju očekivati da dođe do drastičnog povećanja dece, ali ovim merama uspevamo koliko toliko da zaustavimo dalji razvoj negativnih trendova", kaže on.
Istu muku imaju i zemlje regiona. Uvećava se broj starih u odnosu na decu i radno sposobne, a samim tim demografski postaje ekonomski problem. Pored toga, susednu Hrvatsku zadesio je i nagli odliv stanovništva posle zvaničnog prijema u Evropskoj uniji. Demograf Marin Strmota kaže da je to trend koji nije samo zastupljen u ovoj zemlji.
"Migracije su normalan deo evropskog prostora i nisu specifične samo za Hrvatsku. Problem nije mobilnost sama po sebi nego gubitak mladih u tom razdoblju kada bi trebali zasnivati porodice. Ono što bismo mi priželjkivali je cirkulacija ljudi, da ljudi možda odu i stvore nekakva sredstva i iskustva i da se vraćaju u svoju zemlju. To često ostaje utopija ukoliko izostane razvoj naših zemalja”, kaže on.
Povezane vesti
Srbija će sredinom ovog veka imati skoro milion ipo stanovnika manje nego sada, projekcija je Republičkog zavoda za statistiku.
Za utehu, pozitivan trend pokazuje Novi Sad koji već nekoliko godina ima pozitivan prirodni priraštaj, čak veći nego što je imao pre raspada Jugoslavije, kažu demografi. Uz to, dodaju da se povećao udeo trećeg i četvrtog deteta u porodicama poslednjih godina.
Komentari (0)