U Crnoj Gori nelegalni objekti ne mogu da budu predmet izvršenja: Kakva je situacija u Srbiji gde ih ima oko pet miliona
Komentari
08/03/2026
-12:00
U Crnoj Gori nelegalni objekti ne mogu da budu predmet izvršenja, niti je njihov promet moguć za vreme trajanja postupka legalizacije, rekao je sredinom februara ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slaven Radunović. U trenutku stupanja na snagu Zakona "Svoj na svome" u Srbiji je bilo 4,8 ovakvih objekata.
Advokat Lazar Borozan je za Euronews Srbija objasnio kakva je situacija u našoj zemlji što se tiče izvršenja i nelegalnih objekata.
Na početku je objasnio da je najjednostavnija procedura kada je nepokretnost dužnika upisana u katastar.
"Druga procedura, komplikovanija, jeste kada je dužnik vlasnik nepokretnosti koja u katastru nije upisana na njegovo ime nego se vodi na drugo lice. Na primer, dužnik je postao vlasnik ugovorom o poklonu, nasleđivanjem, a procedura o vlasništvu nije sprovedena do kraja, odnosno nije se upisao u katastar", kazao je.
Napomenuo je da je u tom slučaju dovoljan ugovor ili rešenje o nasleđivanju kako bi mogao da se sprovede postupak izvršenja.
"Kada je reč o nelegalnim objektima, član 209 Zakona o izvršenju i obezbeđenju definiše postupanje kada nepokretnost nije upisana u katastar. U tom slučaju, izvršni poverilac mora da podnese isprave uz predlog za izvršenje, a na osnovu kojih može da se upiše svojina dužnika na toj nepokretnosti u katastru", rekao je.
U slučaju da objekat ne može odmah da se upiše, izvršni poverilac je dužan da podnese posebnu izjavu kojom ističe da upis svojine nije moguć i prilaže istu uz predlog za izvršenje.
Povezane vesti
"U tom slučaju sud može da donese rešenje o izvršenju i na toj nepokretnosti, koja je dakle u vanknjižnoj svojini dužnika, ali pod uslovom da je poverilac uz predlog za izvršenje dokazao da je u pitanju vanknjižna svojina dužnika", naveo je.
Borozan je objasnio kako se u tom slučaju dokazuje vlasništvo. Istakao je da zakon kao dokaz o vanknjižnoj svojini navodi građevinsku dozvolu koja glasi na dužnika.
"Zakon takođe navodi da svojina može da se dokazuje drugim ispravama ako ne postoji građevinska dozvola ili glasi na drugo ime", napomenuo je.
Promo
Dodao je da termin "druge isprave" nisu precizirane zakonom ali da u sudskoj praksi to može da bude ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, rešenje o nasleđu i tako dalje.
"Dakle, zakon omogućava da može da se sprovede izvršenje u slučaju kada je nepokretnost neuknjižena, samo je potrebno da se dostavi građevinska dozvola na ime dužnika. Ako ona ne postoji zakon dozvoljava i druge isprave", zaključio je razgovor za Euronews Srbija advokat Lazar Borozan.
Podsetimo, prijavljivanja objekata na osnovu Zakona "Svoj na svome" počelo je 8. decembra i prvobitno je trebalo da traje do 5. februara. Rok je produžen do 8. februara zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je ranije da su obavljeni prvi upisi objekata u katastar na osnovu Zakona "Svoj na svome" i dodala da još nije bilo prigovora u vezi sa primenom zakona.
Povezane vesti
"Prva faza je završena. Na radost svih nas, oko 2,5 miliona naših građana i pravnih lica uputilo je svoje prijave. Prve potvrde i prvi upisi u katastar su već sprovedeni, a plan je da se oni sukcesivno dešavaju jer nam to omogućava zakon", kazala je ranije Sofronijević.
Komentari (0)