Igre 
Kako je epidemija uticala na školovanje dece sa smetnjama u razvoju – zatvarnje škola im je teško palo
Komentari19/10/2021
-20:37
Epidemija virusa korona uticala je i na sistem obrazovanja. "Semafor nastava" unela je novine u ovu školsku godinu, a deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u posebnom su riziku da budu isključeni iz obrazovanja, ističe se u publikaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
Roditelji i predstavnici udruženja zalažu se da obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju bude usmereno na sticanje funkcionalnih znanja i veština, znanja koja će im biti korisna u životu.
Predsednik Udruženja "Autizam- pravo na život” Dario Rosi kaže da je prošle godine u ovo vreme bila veoma teška situacija za roditelje i decu, jer su deca sa smetnjama u razvoju odlukama Ministarstva prosvete bila na neki način diskriminisana.
Pojašnjava da je zatvaranje škola toj deci veoma teško palo, da je njima bilo mnogo teže objasniti jer je njihova vezanost za školu na drugom nivou u odnosu na decu tipične populacije.
"Prestanak škole je bio prestanak njihove rutine, koja je vrlo važna u njihovom razvoju. To je onda vrlo teško objasniti. Škola, osim što ih obrazuje je važan činilac u njihovoj komunikaciji, socijalizaciji", kaže Rosi za Euronews Srbija.
Objašnjava da se roditelji i nastavnici u specijalnim školama godinama bore da otklone distancu, koja je deo poremećaja te dece, a da je u epidemiji bilo potrebno uvoditi tu distancu.
"Sada ih moramo učiti da se distanciraju, a zapravo borba je bila da gledamo da ih što više uključimo. To je bila situacija u kojoj smo se svi teško snalazili, ali nastavljamo dalje", naveo je on.
Povezane vesti
Kako kaže veliki problem je što ta deca kada odrastu teško pronalaze posao, iako među osobama sa autizmom ima i onih koji su fakultet završili.
Invaliditet problem društva
"Invaliditet nije problem invalidne osobe već društva. Društvo mora učiniti sve što je do njega da se toj osobi omogući adekvatan život. Cilj našeg obrazovanja nije da leči invaliditet i smetnje koje postoje kod učenika, već da se prilagodi tom učeniku", naveo je on.
Ističe da je dete sa smetnjama u razvoju u stalnoj inkluzivnoj borbi - da ga porodica prihvati kao takvog sa smetnjama u razvoju, da društvo tu porodicu prihvati na pravi način i pomogne.
"Potrebno je obrazovanje i vaspitanje koje bi dete sa smetnjama u razvoju obučilo za samostalan život, koje bi izvuklo najbolje iz njega kako bi mogli da doprinosu. Tražimo efikasan, ekonomičan sistem obrazovanja koji, na žalost, ne postoji ni za tipičnu populaciju", naveo je on.
Defektolog Stevan Nestorov iz Organizacije "Pomoć porodici" kaže da se oni godinama zalažu da obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju bude usmereno na sticanje funkcionalnih znanja i veština.
Euronews
"Na žalost nemamo takvu situaciju. Mi u specijalnom obrazovanju peralelno pratimo redovni plan i program. Čuvene reči - diskriminacija, jednakost i prava, kod nas gubi smisao", rekao je on za Euronews Srbija.
Kaže da donosioci odluka moraju biti svesni da nijedno dete sa smetnjama u razvoju nije isto i da se svako dete mora gledati pojedinačno.
Povezane vesti
"Naše škole gledaju samo grupu, odeljenje. To je sfera interesovanja škole, koji je uspeh grupe, koji je prosek odeljenja. Pojedinac u svemu tome isklizne. Imamo decu sa određenom vrstom smetnji koji mogu da prate redovan plan i program uz određena prilagođavanja ili promenu ishoda u redovnoj školi. Imamo veliki broj dece sa teškim i težim intelektualnim smetnjama sa autizmom i intelektualnim smetnjama", naveo je on.
Obrazovanje u skladu sa potrebama deteta
Kako kaže za decu sa težim i teškim intelektualnim smetnjama mora se napraviti plan i program nastave koji će im omogućiti da "izađu iz sebe", ostvare komunikaciji, da se socijalizuju, steknu znanja koja će im biti korisna u životu.
"Dete sa težim intelektualnim smetnjama neće imati koristi što se osam godina bavilo povlačenjem linija u svesci, prepisivanjem slova i brojeva.Moramo da pokušamo da unapredimo obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u skladu sa njihovim potrebama", rekao je on.
Povezane vesti
Objašnjava da inkluzija dece sa smetnjama u razvoju ne počinje polaskom u školu, već mora da krene mnogo ranije u porodici, parkiću, ulici u kojoj dete živi.
"Da bi uspela obrazovna inkluzija, neophodno je da uspe ona inkluzija koja se dešava pre polaska u školu. To kod nas i dalje izostaje, ne funkcioniše. Onda se očekuje kada krene u prvi razred da će dete biti potpuno prihvaćemo, da će ga drugari zvati na rođendane, da će se družiti. To nije moguće jer roditelji nisu ostvarili kontakt i veze sa drugim roditeljima", navodi on.
Naglašava da je u redovnoj školi izostala stručna podrška toj deci, da lični pratioci, na neki način, premošćuju problem, ali da njihovo mesto zakonski nije u nastavi.
"Roditelji se snalaze, angažuju mlade defektologe koji nemaju posao i oni pomažu učiteljima u radu. Roditeljima je interes deteta prioritet, a ne ocene i izveštaji. Interes deteta sa smetnjama u razvoju i cilj obrazovanja dece sa smetnjama jeste priprema za život", rekao je on.
Dodaje da sistem ne prepoznaje ni decu sa disharmoničnim razvojem, kao što je disleksija i druge teškoće u učenju, a kojih je oko 10 odsto u našim školama.
"Ova deca nisu ni prepoznata, a da ne govorimo o tome da im je pružena podrška", zaključio je on.
Komentari (0)