Gradnja u Srbiji beleži rast, ali postoje i problemi: Šta muči građevinski sektor?
Komentari19/03/2026
-15:10
U januaru 2026. godine izdate su 1.604 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola, 83,4 odsto odnosi se na zgrade, a 16,6 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 80,5 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,5 odsto za nestambene objekte, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (83,1 odsto).
Građevinarstvo u Srbiji već duže vreme beleži rast, ali taj trend dolazi nakon višedecenijskog pada i krize kroz koju je sektor prošao. Oporavak je, kako ocenjuje predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković, vidljiv i na terenu.
"Čim vidite kranove da se okreću, znate da je građevinarstvo u zamahu. Kad nema kranova, nema ni građevinarstva", rekao je Torlaković gostujući na Euronews Srbija.
Ipak, povećanje broja dozvola ne znači nužno i stabilno tržište. Razlozi za rast gradnje mogu biti različiti – od veće potražnje do ulaganja kapitala u nekretnine. Torlaković smatra da se stanovi često kupuju gotovinom, a manje putem kredita, ali i da na cenu utiču visoki troškovi materijala.
"U Parizu vam je džak cementa četiri evra, a kod nas osam. To direktno poskupljuje cenu stanova. Kada bi cene građevinskog materijala bile realnije, i kvadrat bi bio jeftiniji", objašnjava.
Dodaje i da razvoj nije ravnomerno raspoređen - najviše se gradi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru, dok su manja mesta znatno manje obuhvaćena investicijama.
Plate ne prate rast gradnje
Iako građevinarstvo doprinosi ekonomiji, zarade radnika ne prate taj rast. Kako ističe, zaposleni koji primaju platu preko računa uglavnom zarađuju oko 60.000 dinara, dok se ostatak isplaćuje "na ruke", što je posebno izraženo u manjim firmama.
Povezane vesti
"Velika preduzeća to ne mogu da rade, ali manja isplaćuju deo novca preko računa, a deo na crno, često u evrima", naveo je Torlaković.
On je ocenio i da je paradoks to što sektor koji značajno učestvuje u bruto domaćem proizvodu ima zarade koje ne odražavaju realno stanje.
"Plate neće pratiti rast građevinarstva i ostaće na sličnom nivou, uz veliki deo isplata van zvaničnih tokova", upozorio je sagovornik Euronews Srbija.
Polovina radnika iz inostranstva
Na gradilištima u Srbiji danas je, prema njegovim procenama, odnos domaćih i stranih radnika približno izjednačen.
"Otprilike je 50 odsto domaćih i 50 odsto stranih radnika. Problem je što strani radnici obaraju cenu rada, jer rade za niže zarade", naveo je on.
Dodao je i da radnici koji dolaze iz pojedinih delova Azije često nemaju potrebnu stručnost, dok se domaći radnici sve ređe vraćaju iz inostranstva. Oni koji se vrate, uglavnom pokreću sopstvene poslove, što dodatno podiže cenu usluga.
"Cena postavljanja keramike ide i do 20 evra po kvadratu, što dodatno povećava cenu stanova", kaže.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Nedostatak radne snage i sistemskih rešenja
Problem nedostatka kvalifikovanih radnika, kako ocenjuje, mogao bi da se ublaži relativno jednostavnim merama. Jedna od njih je dodatno obrazovanje radnika koji već rade na gradilištima, kroz polaganje diferencijalnih ispita i sticanje kvalifikacija za više zanata.
"Ti ljudi već imaju srednje škole. Dovoljno je da polože nekoliko ispita i dobiju diplomu za rad koji već obavljaju - tesar, armirač, zidar", objasnio je.
Poseban fokus, kako je dodao, trebalo bi staviti na zanate poput keramičara, gde već postoji praksa, ali ne i formalno priznanje. Takođe je ukazao i na potrebu reforme stručnog obrazovanja, navodeći primer Austrije, gde učenici većinu vremena provode na gradilištu i za to primaju naknadu.
"Jedan dan su u školi, četiri dana rade i već tokom školovanja stiču iskustvo i zaradu. To je model koji daje rezultate", podvukao ej sagovornik Euronews Srbija.
Kao jednu od ključnih mera navodi i suzbijanje rada na crno, uz eventualno smanjenje poreza i doprinosa za najniže zarade.
"Treba napraviti sistem u kojem će oni sa najmanjim platama plaćati i najmanje poreze, kako bi poslodavci imali motiv da sve isplaćuju legalno", smatra Torlaković.
U suprotnom, upozorio je, nastaviće se praksa uvoza radne snage iz inostranstva umesto ulaganja u domaće kadrove.
"Lakše je uvesti radnika iz Indonezije ili Vijetnama nego obučiti domaće ljude, ali to dugoročno nije rešenje", zaključio je Torlaković.
Komentari (0)