Svetski dan borbe protiv tuberkuloze: Rizik od epidemije i dalje postoji
Komentari
24/03/2026
-14:40
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se svake godine 24. marta i ima za cilj podizanje javne svesti o tuberkulozi (TB), bolesti koja se može sprečiti i lečiti.
Obeležava se na dan kada je 1882. godine profesor Robert Koh objavio svoje otkriće bacila tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), uzročnika ove bolesti.
I pored dugogodišnjeg iskustva, razvijenih zdravstvenih sistema i velikog medicinskog znanja, Evropski region Svetske zdravstvene organizacije i dalje je izložen riziku od globalne epidemije tuberkuloze iz više razloga, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Najvažniji među njima su broj smrtnih slučajeva, oružani sukobi i prisilne migracije stanovništva.
Pored toga, pojavljuje se i četvrta pretnja - moguće pogoršanje globalne situacije sa tuberkulozom usled značajnog smanjenja međunarodne finansijske pomoći.
Potreba za sveobuhvatnim programima prevencije i lečenja
Pre svega, tuberkuloza i dalje oduzima veliki broj života. Procenjuje se da je tokom 2024. godine u Evropskom regionu SZO od ove zarazne bolesti umrlo oko 19.000 ljudi, dok je više od 200.000 obolelo. Iako je u odnosu na prošlost postignut ogroman napredak, ovi podaci su i dalje zabrinjavajući.
U 19. veku tuberkuloza je odnela čak četvrtinu odraslog stanovništva Evrope. Danas su dostupne efikasne metode otkrivanja i lečenja bolesti, kao i resursi koji bi mogli da omoguće adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim obolelima. Zbog toga je veliki deo ovih smrtnih ishoda mogao da bude sprečen.
Povezane vesti
Drugi važan faktor koji utiče na širenje i težinu tuberkuloze jesu ratni sukobi.
Tanjug/AP/Janice Carr/CDC
Rat dovodi do uslova kao što su neuhranjenost, prenaseljenost i poremećaji u funkcionisanju zdravstvenog sistema, što direktno doprinosi povećanju broja slučajeva tuberkuloze. Istorija pokazuje da su tokom Prvog i Drugog svetskog rata upravo ovakve okolnosti omogućile brzo širenje ove bolesti širom Evrope.
Treći značajan faktor predstavlja prisilno raseljavanje stanovništva i migracije. Različiti globalni problemi, kao što su ratovi, klimatske promene i ekonomske krize, dovode do sve većeg kretanja ljudi ka Evropi.
Danas više ljudi nego ikada živi u zemlji u kojoj nisu rođeni. Samo 2024. godine u svetu je bilo više od 123 miliona prisilno raseljenih osoba. Evropski region SZO ostaje jedno od glavnih odredišta za ove ljude, pa je procenjeno da je krajem 2025. godine u njemu živelo više od 20 miliona raseljenih, uključujući više od pet miliona izbeglica iz Ukrajine. Ove okolnosti ukazuju na potrebu za dostupnim i sveobuhvatnim programima prevencije i lečenja tuberkuloze.
Lokalni problemi lako mogu postati globalni
Evropski region SZO već sada ima jedan od najvećih brojeva slučajeva tuberkuloze rezistentne na lekove u svetu, sa oko 55.000 registrovanih slučajeva u 2024. godini. Ovo ukazuje na to da postojeći napori u borbi protiv bolesti nisu dovoljni i da je neophodno još više angažovanja kako bi se obezbedilo lečenje i podrška svima kojima je potrebna.
Važno je da se shvati da tuberkuloza nije ograničena granicama država. Kao i druge bolesti koje se prenose vazduhom, ona može brzo da se proširi, što je jasno pokazala i pandemija kovida-19.
Zbog toga je od ključnog značaja da evropske zemlje nastave da podržavaju međunarodnu saradnju u oblasti zdravlja i humanitarnu pomoć, kao i da ulažu napore u suzbijanje tuberkuloze na svim nivoima - lokalnom, regionalnom i globalnom. U savremenom svetu lokalni problemi lako mogu postati globalni, ali i obrnuto.
Srbija se, kao i svake godine, 24. marta 2026. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze.
Povezane vesti
U Srbiji prošle godine bilo 410 obolelih od tuberkuloze
Prema preliminarnim podacima (priprema godišnjeg izveštaja za 2025. godinu je u toku) u 2025. godini u Srbiji registrovano je 410 osoba obolelih od tuberkuloze. Broj obolelih u 2025. godini je za osam odsto manji u odnosu na 2024. godinu.
Najviše uzrasno-specifične notifikacione stope tuberkuloze u 2025. godini u Srbiji registrovane su kao i ranijih godina u uzrasnim grupama 60 i više godina (10,61/100.000) i 70+ godina (10,19/100.000). Tokom 2025. godine registrovano je 50 odsto manje slučajeva obolevanja od tuberkuloze među decom i adolescentima u odnosu na 2024. godinu.
Distribuciji obolelih prema istoriji prethodnih lečenja tuberkuloze odgovara distribucija unazad 10 godina - registrovano je 90 odsto novoobolelih, dok je 10 odsto obolelih bilo ranije lečeno.
Povezane vesti
Plućnu lokalizaciju bolesti (PTB) u 2025. godini imalo je 93,2 odsto obolelih. Među obolelima od plućne tuberkuloze, 79 odsto je bilo bakteriološki potvrđeno, što je za tri odsto niže od prethodne godine. Bakteriološka potvrđenost direktnom mikroskopijom je u 2024. godini iznosila 44,3 odsto, što je manje nego prethodnih godina.
Procentualni udeo slučajeva potvrđenih molekularnim metodama porastao je u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je u 2025. godini 9,5 odsto. Patohistološki je bilo potvrđeno 11 odstoobolelih, dok je klinički dijagnostikovanih slučajeva bilo osam odsto, što je niže nego ranijih godina.
U toku 2025. godine prijavljeno je pet osoba obolelih od multirezistentne tuberkuloze, što je više nego prethodnih godina, dok je ukupno sedam osoba (od kojih su dve dijagnostikovane ranijih godina) započelo lečenje multirezistentne tuberkuloze.
Registrovano je sedam obolelih među državljanima zemalja sa visokom stopom tuberkuloze (Indija, Nepal, Pakistan, Kina, Libija, Mali).
Među obolelima od tuberkuloze, u 2025. godini registrovane su tri osobe koje žive sa HIV-om.
Prijavljeno je 16 smrtnih ishoda od tuberkuloze što odgovara stopi mortaliteta od 0,24 na 100.000 stanovnika, nešto nižoj od prethodne godine kada je stopa mortaliteta iznosila 0,25 na 100.000 stanovnika a prijavljeno 17 smrtnih ishoda.
Među osobama umrlim od tuberkuloze dominirale su osobe muškog pola (81 odsto), uzrasta 60+ godina (80 odsto).
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kojem delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.
Jedan od sve većih izazova u kontroli TB jeste činjenica da može da bude bez simptoma. Ovo stanje se naziva latentna tuberkulozna infekcija. Iako se ove osobe ne osećaju bolesno, infekcija može da postane aktivna kasnije ako imuni sistem oslabi.
Komentari (0)