Radulović o obaranju F-117 27 godina kasnije: Mit o "nevidljivom" razbili dobro obučeni i motivisani srpski raketaši
Komentari
27/03/2026
-20:54
Povodom 27. godišnjice obaranja američkog aviona F-117A "Nighthawk" – prvog "nevidljivog" aviona oborenog u istoriji ratovanja, za Euronews Srbija je govorio vojni analitičar i stručnjak Vlade Radulović, koji je dao sveobuhvatnu analizu značaja tog događaja, poređenja sa drugim oborenim NATO avionima tokom agresije na SR Jugoslaviju, kao i aktuelnog sukoba na Bliskom istoku između Irana i Izraela/SAD.
Prvo pitanje koje se postavlja je da li je obaranje F-117A danas važnije nego te 1999. godine. Radulović je istakao da je obaranje imalo ogroman strateški i psihološki značaj, koji se tek kasnije u potpunosti pokazao.
"Ono oko čega dileme nema, iz današnje perspektive posmatrano, obaranje aviona F-117, tada 'nevidljivog', danas ima daleko veći značaj nego što se možda čak i činilo u tom trenutku", kaže Radulović.
On je objasnio da je taj događaj direktno uticao na dalji razvoj stealth tehnologije, ali i da je program razvoja F-117 obustavljen, a vazduhoplov je penzionisan.
"Apsolutno je to program koji je nakon toga bio i napušten. Ono sa čim se nastavilo je razvoj 'stealth' tehnologija, što u smislu kompozitnih materijala koji se koriste, što u smislu tih takozvanih zlatnih premaza preko kupola, sve više se razvijala geometrija i izgled samog aviona, njegove siluete... nastavilo se u tom pravcu smanjivanja što je moguće više radarskog odraza", kaže Radulović o uticaju obaranja na program i tehnologiju.
APFootage / Alamy / Profimedia
Radulović posebno ističe ulogu srpskih raketaša PVO Vojske Jugoslavije, koji su obaranjem razbili mit.
"Naši raketaši su razbili prosto taj mit o nevidljivim avionima, o tim stealth tehnologijama koje su najavljivane kao nešto što je prosto nedostižno za one koji to nemaju i apsolutna prevlast za one koji te tehnologije poseduju", kaže Radulović i dodaje:
Povezane vesti
"Sa druge strane su pokazali još jednu značajnu činjenicu, a to je da suštinski dobro obučena, dobro uigrana, disciplinovana posada, u ovom slučaju PVO sistema, ali i generalno kada govorimo o oružanim snagama, može da ugrozi, da odgovori u tehnološkom smislu daleko nadmoćnijem protivniku".
PVO 1999. i danas: Srpsko nebo čuvaju napredni sistemi i moćni radari
Radulović je podsetio na okosnicu naše protivvazdušne odbrane 1999. godine.
"Nama su okosnica 1999. godine bili, već dobro poznati svima, sistemi S-125 Neva i 2K12 Kub... na kratkom dometu mi smo imali one lake prenosne PVO sisteme poput recimo Strele... Imali smo i samohodne Strele, mislim na Strelu 10. Bilo je tu i nekih drugih sistema. Ali ovo je okosnica sa kojom smo mi ušli u sukob", kaže Radulović.
Ipak, on ističe da je danas situacija znatno bolja i da je napravljen veliki iskorak.
"Mi smo u međuvremenu napravili jako veliki iskorak. Nabavili smo sisteme poput kineskog sistema FK-3. Te domete nikad nismo mogli da pokrivamo ranije. Govorimo o 25-27 kilometara po visini i oko 100 kilometara po daljini. Nabavili smo sisteme kratkog dometa HQ-17A iz Kine, nabavili smo kineski sistem Pancir S1, artiljerijsko-raketni, hibridni. Nabavili smo sisteme Mistral za kratke domete, a imamo i naše raketno-topovske sisteme PASARS. Ostao je još jedan deo Strela 2M modernizovanih, te drugi deo Strela od ranije, koji je takođe modernizovan. Imamo i različite lake prenosne sisteme PVO na kratke domete", ističe Radulović i dodaje da su i Neva S-125 i 2K12 Kub i dalje u službi, ali da se PVO ubrzano modernizuje novim oruđima.
Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije
Kao posebno značajnu, Radulović je istakao nabavku savremenih radara i poboljšanje osmatranja.
"Pojačali smo i 126. brigadu vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja novim radarima... nabavili smo Talesove radare 'Ground Master' serije 200 i GM400 Alfa, najbolje trenutno u svetu u tom segmentu", kaže Radulović i ističe da su nabavljeni i radari na kratkim dometima.
Povezane vesti
On je naglasio da su ovi radari omogućili znatno bolje pokrivanje vazdušnog prostora, ranije otkrivanje ciljeva i bolju koordinaciju sa raketnim sistemima. To predstavlja veliki kvalitativni skok u odnosu na 1999. godinu, kada je osmatranje bilo znatno ograničenije.
Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije
Radulović je ocenio da i dalje postoji prostor za unapređenje.
"I dalje mi moramo da radimo dodatno na toj slojevitoj odbrani, još uvek postoji prostor za unapređenje, naročito za dejstvo po balističkim ciljevima na tim većim visinama i na većim daljinama od onoga što sada pokrivamo", kaže Radulović i dodaje da uvek ima prostora da se odbrana unapređuje.
Povezane vesti
U obogaćivanju odbrambenih potencijala, Radulović ističe da veliku ulogu igra proces modernizacije, nabavke i proizvodnje sopstvenih potencijala.
"U skladu sa našom teritorijom mi dosta dobro stojimo. Ono što je suština jeste da mi radimo na stvaranju prave, ozbiljne, respektabilne, višeslojne odbrane. To je suština. Nešto radimo kroz procese modernizacije, nešto sami pravimo, ali najveći broj tih najsloženijih sistema nabavljamo, za sada, suštinski iz dve zemlje, a to je Kina, pričamo zvanično, tj. ono što je u operativnoj upotrebi, i Ruska Federacija. Otvaraju se pitanja saradnje i sa nekim drugim zemljama, npr. Izraelom", kaže Radulović i dodaje da je uvek važna brojnost sistema i ljudstvo.
Čovek – i dalje ključni faktor
Upravo kada se govori o ljudstvu, na pitanje da li je oruđe ili obučenost ljudstva važnija, Radulović je dao jasan odgovor.
"Uvek vam je bitan čovek, to je zapravo vrlo jasan odgovor. Tehnika se razvija, vojne tehnologije napreduju. Rat kao takav evoluira - savremeno bojište je drastično drugačije od bojišta kako je izgledalo nekada. Prirode sukoba, sami sukobi su drugačiji, različitog intenziteta, formata i svega ostalog. Međutim, svi oni imaju jednu zajedničku nit, to je čovek", kaže Radulović i dodaje:
"Koliko god se tehnologija bude razvijala i napredovala, suštinski će opet važan biti čovek. Da li čovek koji će nju kontrolisati, da li čovek koji će je nadgledati, da li čovek koji će biti njen sastavni segment, to je sada pitanje. I u tom smislu mi tu imamo i evoluciju, odnosno dalji razvoj i ljudi koji su deo sistema, jer prosto moraju pratiti razvoj vojnih tehnologija i svih onih trendova koje diktira savremeno bojište".
Tanjug/Strahinja Aćimović
On navodi i to da su posebno važni "mudri" ljudi, koji, ako treba, poput srpskih snaga 1999. godine mogu i da zavaraju, "prevare" neprijatelja i na pravi način iskoriste potencijale koji su im na raspolaganju.
"Bez obzira ako vi niste uključeni u taj sukob, vi morate učiti iz aktuelnih sukoba i razvijati na taj način vaše kapacitete u pogledu ljudstva, jer sama tehnologija će da razvije sisteme sa daleko naprednim karakteristikama, to nije sporno. Ali sa druge strane, ako nemamo vešte, obučene, brze, mudre ljude koji će u datnom trenutku da prepoznaju neku situaciju, da iskoriste, da brzo odreaguju, džaba svi ti kapaciteti".
Razlike u poziciji SR Jugoslavije i Irana, i zašto Teheran nema uspehe kao srpska PVO?
Radulović je uporedio situaciju Irana danas sa našom 1999. godine.
"Iran raspolaže daleko brojnijim i raznovrsnijim PVO sistemima nego što je Savezna Republika Jugoslavija imala, to nije sporno, ali je to pitanje integracije svih tih sistema u jednu funkcionalnu celinu. Zašto to kažem? Suštinski u Iranu imamo nešto što bismo možda mogli da krstimo i kao neku vrstu 'paralelnih komandi' koje se ogledaju u Oružanim snagama Irana s jedne strane, i Islamskoj revolucionarnoj gardi i Čuvarima islamske revolucije s druge. Mi to recimo u periodu Savezne Republike Jugoslavije apsolutno nismo imali. Takva situacija onda otežava i koordinaciju i sve napore koje ulažete", kaže on i dodaje:
"Sa druge strane, postoji razlika u tehnološkoj nadmoći u smislu kada se poredi i Vojska Jugoslavije i NATO što je imao sa druge strane, ali mislim da je ta tehnološka nadmoć u generacijskom smislu posmatrana daleko izraženija sada u Iranu".
Tanjug/AP/Mark Almond
Radulović navodi da su vojne tehnologije u poslednjih 20-25 godina napredovale izuzetno u smislu razmene podataka, elektronske nadmoći, borbe i dejstava kao sastavnog dela sukoba, posebno u segmentu onesposobljavanja protivničke odbrane.
On ističe da su američka tri F-16 pretprela prijateljsku vatru Katara i da su na taj način oboreni, kao i da je F-35 nesumnjivo pretrpeo oštećenja, ali da nije oboren. On napominje i to da je vrlo verovatno 15-20 izraelskih i američkih dronova, od izraelskih Herona i Hermesa do američkih MQ-9 oboreno.
Ipak, on primećuje da ne postoji potvrda da je iranska PVO oborila bilo koji avion, dok u slučaju srpske PVO postoje dokazi i priznanja samog NATO-a.
"Mi još uvek nemamo zvanične potvrde da je iranska PVO oborila bilo koji avion. U našem slučaju imamo najmanje dva potvrđena sa fizičkim dokazima. Imamo potvrde za određene avione koji su sleteli oštećeni, poput drugog F-117 koji je pogođen 30. aprila '99. Pored ovih aviona tu je i navodno obaranje B-2, koji je navodno pao u spačvanskim šumama. U nekim krugovima se i to prihvata kao zvanično, ali ne postoji zvanična potvrda", navodi Radulović kada govori o oborenim, odnosno oštećenim/pogođenim NATO efektivima od strane PVO Jugoslavije i dodaje:
"Ako posmatramo iz te perspektive, možemo reći da su se jugoslovenski, odnosno srpski raketaši pokazali daleko boljim od iranskih. Ali, nije beznačajno da postoji nekoliko elemenata, dimenzija, argumenta, kako hoćete, koji govore u prilog tome da situacije ne mogu da se posmatraju crno-belo".
profimedia
Kada je u pitanju Iran, Radulović objašnjava da su najjači aduti njihove odbrane Khordad 15, tj. porodica Khordad i sistemi S porodice iz Rusije, kao što je S-300, i domaći Bavar-373 dugog dometa, koji je ekvivalent S-300.
Šta štiti izraelske avione F-15I, F-16I, F-35I?
Radulović je posebno analizirao zašto izraelski avioni tokom aktuelnog sukoba na Bliskom istoku (posebno njihove napredne varijante F-15I, F-16I i F-35I) pokazuju visoku otpornost u sukobima.
"Prvo što su i F-35I, i F-15I, i F-16I zapravo najbolje izvozne varijante tih platformi koje postoje van Amerike. Zašto? Zato što, doslovno, Izraelci su jedina zemlja koja suštinski dobije samo zmaj aviona, a svu elektroniku, elektrooptiku, podsisteme, računare, komponente oni ugrađuju sami u skladu sa svojim potrebama", navodi Radulović.
Flight Plan / Alamy / Profimedia
On je na kraju naveo tri ključna faktora koji štite izraelske lovce.
"Tu su potpuna integracija obaveštajnih podataka – Izraelci imaju izuzetno brzu razmenu i obradu informacija u realnom vremenu. Intenzivno elektronsko ratovanje – snažna elektronska dejstva i ometanje protivničkih sistema. Precizno naoružanje velikog dometa – avioni retko ulaze duboko u zonu neprijateljske PVO, već lansiraju precizna ubojna sredstva sa bezbedne udaljenosti", navodi Radulović i primećuje da se ni izraelski, niti američki avioni ne "šetaju" kroz vazdušni prostor Irana.
Kao najvažniju, Radulović je, spominjući i srpske uspehe iz 1999. godine, istakao doktrinu upotrebe, koja je jasna sa strane Izraela.
"Džaba što imate sve najnaprednije sisteme i tehnologije, ako vi ne znate kako, a koristite ih. A bilo je takvih primera u nebrojeno sukoba, aktuelnih ili sukoba koji su bili samo u proteklih deset godina. Vi imate sredstva koja itekako mogu da odgovore protivniku, ali pogrešna doktrina upotrebe, propusti u komandnoj strukturi, donošenje nekih odluka, što bi se reklo, na svoju ruku, ispostavilo se kao katastrofalno pogrešno. S jedne strane obučenost, s druge strane, lajički rečeno, da se zna šta, sa čim, kako i na koji način se upotrebljava. U tome je ključ", zaključio je Radulović.
Komentari (0)