Oprez pri plaćanju u kešu: Kako prepoznati falsifikovani novac i koje su novčanice najviše na meti?

Novac nam kroz ruke prolazi gotovo nesvesno - u prodavnici, menjačnici ili kafiću. Upravo u toj rutini i brzini, falsifikovane novčanice često mogu ostati neprimećene. Ipak, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS), u prva tri meseca ove godine otkrivene su 532 falsifikovane novčanice. Od tog broja, oko 330 su bili dinarski apoeni, dok su registrovane 204 novčanice strane valute, prvenstveno evra.

Među falsifikatima domaće valute najviše je onih od 2.000 dinara, dok kod stranog novca prednjače novčanice od 50 i 100 evra. Kako građani mogu da prepoznaju lažni novac i šta treba da urade ukoliko im se nađe u novčaniku? Stručnjaci ističu da se autentičnost novčanice može proveriti već na prvi dodir, ali da je ključna pažnja pri posmatranju detalja.

Irena Popović iz Odeljenja za borbu protiv falsifikovanja NBS objašnjava da razlika postaje očigledna čim se novac izloži izvoru svetlosti:

"Pri samom kontaktu, prvom kontaktu sa novcem, treba da se obrati pažnja na ono od čega je novčanica načinjena, a to je zaštićen papir. Zaštićeni papiri su 100 odsto pamučni, napravljeni od 100 odsto pamučnih vlakana, izuzetno su otporni na kidanje, specifičnog zvuka. Za falsifikate se koriste papiri koji su 100 odsto celulozna vlakna, koji nisu toliko trajni, koji se raspadaju, koji mogu da se pocepaju. Druga stvar, i ono što je najvažnije, jeste savršenstvo štampe koja se nalazi na autentičnom novcu"

Osim samog dodira, neophodno je obratiti pažnju na vodeni žig, koji je jedan od najvažnijih elemenata zaštite.

"On se nalazi u ovom delu neštampanom, gde nema štampe. Vidite da je on isti kao glavni lik, pun je detalja, od najsvetlijih sivih do najtamnijih sivih nijansi. Ono što je važno, važno je da neki od naših falsifikata, većina, preko 60 odsto, uopšte nema imitaciju vodenog žiga na falsifikatima. Evo, ja ću da pokažem paralelno prikaz kako izgleda kod autentične novčanice i kako izgleda kod falsifikovane novčanice. Praktično, na ovom ovde delu, vodeni žig izgleda kao dečiji crtež", navodi Popović.

Screenshot/Euronews Srbija

Iako su falsifikati prisutni, stručnjaci napominju da je njihov udeo u ukupnoj količini novca u opticaju relativno mali. Situacija je posebno sigurna u menjačnicama, gde se svaka novčanica proverava specijalizovanim uređajima. Borislav Brujić, iskusni menjač, objašnjava proces kontrole:

"Te mašine su jako dobre, ti senzori su urađeni kako treba, nijedna falsifikovana novčanica ne može da prođe. Pa prvo, kad krećemo sa ovim poslom, mi moramo da pređemo obuku, da dobijemo sertifikat da smo položili. Na tim obukama tačno nam pokazuju, objašnjavaju gde su te greške, koje su greške, na šta obratimo pažnju. Jedna od najbitnijih stvari koje treba da posmatramo i da gledamo jesu četiri stvari: prvo, sam papir; pod dva, boja; pod tri, hologram; pod četiri, linija".

Statistika za prošlu godinu pokazuje da je otkriveno ukupno 4.513 falsifikata. Kod dinara su najčešći apoeni od 2.000 i 500 dinara, što je trend koji traje poslednjih deset godina. Kada je reč o stranom novcu, prošle godine je otkriven 2.681 komad, dominirali su evri (apoeni od 100 i 200), a potom američki dolari.

Građani moraju biti svesni da je stavljanje falsifikovanog novca u opticaj krivično delo. Ukoliko posumnjate u ispravnost novčanice, obavezno je prijavite banci ili policiji. Čak i neznanje o posedovanju falsifikata može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, uključujući novčane kazne ili kaznu zatvora do tri godine.