Beograd postaje urbano toplotno ostrvo: Beton i asfalt podižu temperaturu

Tokom poslednjih decenija u Beogradu je postalo uočljivo da se određeni delovi grada noću hlade sporije nego ranije. Stanovnici to često osećaju intuitivno: vazduh ostaje topao i posle zalaska sunca, a temperaturni stres traje do kasnih večernjih sati. Ta pojava predstavlja manifestaciju efekta urbanog toplotnog ostrva. 

Istovremeno, pod uticajem tržišno orijentisanog urbanog razvoja, mnogi beogradski blokovi prošli su kroz značajne tzv. morfološke promene: nova gradnja, pretvaranje zelenih površina u parkinge i ulice… 

Investitorski model izgradnje doveo je do povećanja gustine, smanjenja zelenih površina i gubitka prostorne poroznosti, što je doprinelo pogoršanju lokalnih mikroklimatskih uslova, piše Klima101.

Pored povišenih temperatura, takvi prostori karakterišu i povećano aerozagađenje, smog i smanjena vlažnost vazduha. I pored razvoja savremenih planerskih pristupa, ključni problem – kontinuirano smanjenje zelenila i prirodnog zemljišta – ostaje izražen. Zbog toga je razumevanje uticaja promene urbane morfologije na mikroklimu postalo ključno za razvoj klimatski otpornog Beograda.

Koji su blokovi odabrani, i kako su analizirani?

U okviru istraživanja sprovedena je simulacija mikroklimatskih uslova u tri reprezentativna stambena bloka u Beogradu, koji su tokom poslednjih decenija prošli kroz značajne morfološke transformacije. 

Za analizu su odabrani Blok 61, Blok 11c i deo Zemunskog Polja, kao primeri blokova različitih morfoloških tipova i gustina građenja. 

"Ovakav izbor omogućio je uporednu analizu uticaja različitih tipova urbanih struktura na intenzitet urbanog toplotnog ostrva i na termalni komfor stanovnika", navela je Milena Ristić, inženjer arhitekture specijalizovana za energetsku efikasnost i zelenu arhitekturu.

Dva novobeogradska bloka izabrana su, dodala je, kao reprezentativni primeri višeporodičnog stanovanja u delu grada koji prolazi kroz intenzivne transformacije, dok je deo Zemun polja, sa objektima niže spratnosti i slobodnostojećim kućama, posmatran kao reprezent prigradske morfologije.

Pixabay

"Odabir blokova izvršen je na osnovu mape intenziteta urbanog toplotnog ostrva, kao i na osnovu atmosferske stabilnosti i nadmorske visine, kako bi se obezbedila što bolja međusobna poredivost podataka. Za sve blokove, modelovana su dva scenaria – scenario 1985. pre transformacije bloka i scenario 2024. nakon tranformacije bloka, dok su podaci o klimatskim karakteristikama korišćeni za najtopliji dan 2024. godine, 16. jul. Ovakav pristup omogućio je da se izoluje uticaj promene u morfologiji nezavisno od klimatskih promena", dodala je.

Simulacije su sprovedene u ENVI-met modelu. Parametri su posmatrani u pet karakterističnih vremenskih tačaka (02h, 06h, 12h, 16h i 22h), kako bi se obuhvatili periodi minimalnog i maksimalnog termičkog opterećenja, a analizirano je tri različita parametra:

• Potencijalna temperatura vazduha
• Termalni komfor (tzv. UTCI indeks)
• Temperatura površina

Nisu svi blokovi jednako osetljivi na novu gradnju

Analiza pokazuje da su u posmatranim blokovima temperature porasle u odnosu na početni scenario, ali najviše zabrinjavaju rezultati pokazani u večenjim časovima. Onda kada očekujemo da su se površine "ohladile", omotač emituje prethodno akumuliranu toplotu, što ukazuje na loš stepen termičkog oporavka prostora.

Blok 61 se najbrže rashlađuje zahvaljujući većem udelu slobodnih površina, otvorenoj strukturi i nezasrtom zelenilu.

Blok 11c pokazao je smanjenu cirkulaciju vazduha i slabije noćno hlađenje u poređenju sa otvorenim blokom što direktno utiče na subjektivni osećaj termalnog stresa.

Zemun Polje je pokazao najniže vrednosti temperature, a ujedno najstabilniji termalni profil u toku dana, zbog količine prirodnog tla i male gustine izgrađenosti. Intervencije poput asfaltiranja dela puta i izgradnje prizemnih pomoćnih objekata nisu u značajnoj meri uticale na mikroklimu.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Toplotni stres i razlika u temperaturi

Senka, prisustvo zelenih površina i dobra provetrenost unutar bloka u velikoj meri utiču na toplotni komfor korisnika prostora. 

Istraživanje je pokazalo da u Bloku 61 u šest sati ujutru, toplotni stres u osenčenim delovima pada na oko 24 °C, dok se na otvorenim asfaltiranim površinama kreće i do oko 30 °C – što predstavlja kategoriju "umerenog toplotnog stresa", zabeleženu čak i u najranijim jutarnjim časovima.

Ovaj kontrast potvrđuje presudnu ulogu zelene infrastrukture, ali i orijentacije objekata u odnosu na sever, jer upravo ti elementi određuju gde će se toplota zadržavati, a gde prostor efikasnije hladiti.

Zbog toga je najbolje rezultate pokazao otvoreni gradski blok (Blok 61): položaj novog objekta najmanje je narušio prirodnu cirkulaciju vazduha, pa je toplotni komfor u unutrašnjosti bloka ostao povoljniji u odnosu na blokove sa većom gustinom izgrađenosti.

Najveće zagrevanje izazivaju betonske i asfaltne površine

Nova gradnja, naravno, sa sobom nosi i nove senke. Istraživanje jeste pokazalo da u pojedinim satnicama temperatura vazduha u scenarijima iz 2024. godine bila nešto niža zbog prisustva senki koju stvaraju novi objekti. 

Međutim, detaljniji podaci otkrivaju suprotan trend. 

"Ključne razlike javljaju se u temperaturi površina, nižim slojevima atmosfere i UTCI indeksu, koji najjasnije pokazuju posledice zamene prirodnih površina veštačkim materijalima", navodi Ristić.

Određene satnice pokazuju da je povećanje udela asfaltnih i betonskih površina dovelo do porasta temperatura površina i do oko 5 °C u odnosu na scenario iz 1985. godine.

Beoinfo

Takve površine, navodi ona, usporavaju hlađenje i nastavljaju da emituju toplotu tokom noći, povećavajući termalni stres i utičući direktno na kvalitet sna i regeneraciju organizma.

Zbijena gradnja, manjak zelenila i velike betonske površine

Leta danas nisu samo subjektivno toplija – klimatske promene dovele su do realnog porasta temperatura u odnosu na period od pre nekoliko decenija. 

Međutim, način na koji oblikujemo grad u velikoj meri određuje koliko se taj porast "oseća" u našem okruženju. 

Rezultati jasno pokazuju da zbijena gradnja, manjak zelenila i velike betonske površine dodatno pojačavaju toplotu koja je već izvesna usled posledica klimatskih promena.

Istovremeno, rezultati jasno pokazuju da se mikroklimatski uslovi unutar gradskih blokova ne mogu posmatrati odvojeno od načina na koji se ti prostori planiraju i grade. 

Povećanje gustine i smanjenje zelenila direktno utiču na rast temperatura, slabiju ventilaciju i nepovoljniji termalni komfor, što ukazuje da je upravo urbanistički nivo blokova ključna tačka intervencije.