Sve više đaka lektire "čita" uz ChatGPT: Da li je vreme da se menja spisak obaveznih književnih dela u školama?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sve više đaka "čita" lektire tako što im ChatGPT prepriča zadata književna dela. S obzirom na to da je čitanje važno jer kroz njega bogate rečnik, unapređuju izražavanje i razvijaju kritičko mišljenje, postavlja se pitanje da li bi trebalo promeniti listu lektira kako bi se učenici zainteresovali za knjige.
Đaci sve teže čitaju, prate radnju i zadržavaju fokus, što je ključni problem, ukazala je za Euronews Srbija Dušica Gojković, profesor srpskog jezika i književnosti u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Sopotu.
"Navedeno nema mnogo veze sa ChatGPT već sa time da su od malena upućeni na digitalnu tehnologiju i na sve što ona sa sobom nosi", ocenila je.
Gojković je dodala da učenici sve više imaju problem da razumeju lektire, kontekst i da im je dosta reči nepoznato.
"To je sve posledica obrazovanja koje je postavljeno kako jeste, ali je i posledica načina života i onoga što se neguje u porodici", rekla je.
Istakla je da donekle podržava da se izmeni spisak lektira, ali da to treba raditi pažljivo i nikako pod uticajem trendova kao što je ChatGPT.
"Trenutni trend ne znači da je nešto dobro. Mora da prođe vreme kako bismo mogli da ocenimo koliko je nešto korisno i kvalitetno za razvoj ličnosti", kazala je.
Povezane vesti
Navela je da bi možda dobro rešenje bilo da nastavni program bude otvoreniji za prilagođavanje, naročito za profesore maternjeg jezika koji bi u tom slučaju mogli sami da određuju koje lektire đaci da čitaju.
profimedia
Odluke bi donosili na osnovu strukture odeljenja, interesovanja dece i podneblja vodeći računa da književno delo ima kvalitet.
"Kvalitetno književno delo budi u ljudima mentalne i emotivne procese", objasnila je Gojković.
Napomenula je da je od izmene spiska lektire važnije da se deci u razvojnom periodu ograniči korišćenje mobilnih telefona.
"Mislim da mobilni telefoni, naročito kratki snimci menjaju njihovu percepciju, način na koji doživljavaju svet oko sebe i menja njihove kognitivne sposobnosti", zaključila je za Euronews Srbija Dušica Gojković.
Podsetimo, podaci Društva školskih bibliotekara Srbije koje uvek ističe značaj knjiga kao izvora znanja i inspiracije, pokazuju da veliki broj dece ulaskom u tinejdžerske godine gubi interesovanje za čitanje knjiga koje je jedan od ključnih faktora za oblikovanje intelektualnog i emocionalnog razvoja.
"Čitanje nije samo način da se usvoje nove informacije, već i sredstvo koje im omogućava da razumemo sebe, druge i svet oko sebe. Knjige su, kao i u prethodnim vremenima i dalje izvor mudrosti, kreativnosti i mogućnosti za istraživanje različitih aspekata života", kazala je ranije član Nadzornog odbora Društva školskih bibliotekara Srbije Mirjana Radovanović Pejović.
Povezane vesti
Komentari (0)