Godišnjica Oluje: Porodice nestalih traže istinu, Komisija optužuje Hrvatsku za zastoj u saradnji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju godišnjicu operacije Oluja, uoči centralnog Dana sećanja na stradale i prognane Srbe, koji će biti održan u Mrkonjić Gradu, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tim povodom, porodice nestalih poručuju da ni posle 31 godine nisu dobile odgovore o sudbini svojih najbližih, dok Komisija za nestala lica optužuje Hrvatsku za izostanak saradnje u potrazi i identifikaciji nestalih.
Na konferenciji u Beogradu, Komisija za nestala lica optužila je Hrvatsku da ne sarađuje u potrazi i identifikaciji nestalih.
"To je ostavilo jako veliki, ovaj, trag na našoj porodici, na pogotovo na primer na mojoj baki, koja je čak i sagradila grobno mesto za njega, digla mu je i spomen-ploču, a nije uspela ni do dan-danas da ga propisno sahrani", rekla je na konferenciji za medije Helena Krstić, unuka nestalog Pere Boromise.
Više od 31 godinu kasnije, za 612 porodica, Oluja još nije završena. Na zvanično usaglašenoj evidenciji i dalje se nalazi više od 1.500 nestalih Srba.
"Akcija Oluja započela je u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995. godine, operacijom hrvatskih oružanih snaga uz podršku NATO-a. Prema podacima Veritasa, poginulo je i nestalo 1.904 lica, a proterano je preko 220.000 srpskog stanovništva sa navedenog područja", rekla je Dragana Đukić, predsednica Udruženja "Suza".
Pitanje nestalih i dalje opterećuje odnose Beograda i Zagreba. U Komisiji za nestala lica tvrde da je saradnja sa hrvatskom stranom poslednjih godina praktično zaustavljena, i da nema odgovora na inicijative za zajedničku proveru lokacija na kojima bi mogli da budu pronađeni posmrtni ostaci nestalih.
"Mi insistiramo i dalje na proveru svih lokacija za koje imamo informaciju. I tu nam izuzetno mnogo pomažu porodice, udruženja, i sve informacije koje dobijamo, a pedeset i nešto ih je predato hrvatskoj strani, da zajedno odemo, kao što smo nekada radili, na lokacije i proverimo", rekao je predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović.
Povezane vesti
Svaku lokaciju koju predloži hrvatska strana, tvrdi Odalović, Srbija proverava bez izuzetaka.
"Imamo i koordinisanu blokadu procesa na isti način i u Zagrebu i u Prištini. I to traje nekih 6-7 godina. Mi ne možemo da sastanak zakažemo ni sa jednima, ni sa drugima, da razgovaramo o temama, o lokacijama, o aktivnostima", dodao je Odalović.
Osim potrage za nestalima, u Memorijalnom centru Republike Srpske poručuju da je važno sačuvati i sećanje na srpske žrtve. Navode da su prikupili više od 1.700 svedočenja članova porodica stradalih i pokrenuli međunarodnu kampanju.
"Mi smo pre nekoliko dana u Njujorku pokrenuli jednu kampanju koja se zove 'Learn about Serbian suffering' ili 'Upoznajte srpsko stradanje'. Cilj te kampanje je bio da prikažemo i pokažemo sve ono što se srpskom narodu dešavalo u proteklih stotinu godina, od činjenica vezanih za Prvi svetski rat, do genocida nad Srbima u NDH, preko svih tragičnih događaja na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući i najveće etničko čišćenje nakon Drugog svetskog rata i zločina zvanog Oluja", naveo je rekao je Denis Bojić, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske.
Dodao je da je ogroman broj ljudi, i medija, je prikazivanje i pokazivanje srpskog stradanja definisao kao ponižavanje njihovih žrtava.
Pitanje nestalih, poručuju učesnici konferencije, ne sme biti političko, već humanitarno. Dok se ne rasvetli sudbina svih nestalih i porodice ne dobiju odgovore, kažu, jedno od najtežih poglavlja ratova devedesetih neće biti zatvoreno.
Komentari (0)