Stigao virus Zapadnog Nila u Srbiju: Registrovana prva dva slučaja, Batut apeluje na oprez
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" izjavila je danas da iako su u Srbiji registrovana prva dva slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila u ovoj godini nema razloga za brigu i uputila apel građanima da izbegavaju periode dana kada je intenzitet uboda komaraca, koji su prenosioci virusa, veoma izražen.
Jovanovićeva je istakla da se infekcije izazvane virusom Zapadnog Nila na teritoriji naše zemlje registruju od 2012. godine, u periodu od 1. juna do kraja septembra.
"U ovom trenutku nemamo razlog za zabrinutost, zato što će se infekcije izazvane virusom zapadnog Nila pojavljivati svake sezone. Ono što je najvažnije za sve nas je da izbegavamo periode dana kada je intenzitet uboda komaraca veoma izražen", rekla je Jovanovićeva za Prvi program Radio Beograda.
Ona je naglasila da na teritoriji zemlje dominira rod "Culex" komaraca, koji prenose virus sa životinja - poput ptica i konja.
Iako su registrovana prva dva slučaja ove sezone, obično se radi o težim oblicima infekcije i razvoju bolesti povezanih sa zapaljenjem moždanica i encefalitisom, naročito kod osoba sa hroničnim stanjima. Kao mere zaštite, preporučuje se izbegavanje dužih šetnji pored vode i u vlažnim sredinama, nošenje garderobe dugih rukava i nogavica koje nisu pripijene uz telo, boravak u klimatizovanim prostorima, kao i primena repelenata.
Govoreći o obeležavanju 102 godine postojanja Instituta, podsetila je na njegovog osnivača i prvog dekana Medicinskog fakulteta, čije ime ustanova s ponosom nosi Milana Jovanovića Batuta, i istakla da ustanova s ponosom nosi njegovo ime.
"On je dao veliki doprinos, pre svega, formiranju osnovnog koncepta rada Instituta po ugledu na brojne evropske zemlje, najviše po ugledu na Nemačku, na Austriju", navela je Jovanovićeva.
Povezane vesti
Direktorka je istakla značaj koordinisanog praćenja kretanja zaraznih i nezaraznih bolesti (poput kardiovaskularnih, dijabetesa i maligniteta), kao i unapređenja sistema kontrole kroz razvoj mikrobioloških laboratorija i podršku Evropske unije u uspostavljanju savremenih tehnologija.
Jovanovićeva je istakla da su oni kao sistem zaista spremni i da odgovore i da prepoznaju nove pretnje.
"U stalnoj saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, sa Evropskim centrom za kontrolu bolesti, sa Centrom za kontrolu bolesti sa teritorije Amerike, mi smo u našim svakodnevnim aktivnostima već upotrebili, implementirali te osnovne preporuke, tako da po njima i postupamo. Spremni smo", rekla je Jovanovićeva odgovarajući na upozorenja SZO o novim pretnjama zaraznih bolesti.
Dodala je da je brza reakcija zdravstvenih radnika u primarnoj i sekundarnoj zaštiti ključna za uspešan epidemiološki nadzor.
Kada je reč o preventivnim programima, navela je da je odziv građana dobar, ali da mora da bude još bolji, naročito u ciljnim grupama.
"Rak dojke - Mamografiju je obavezno uraditi u životnoj dobi od 50 do 69 godina, jednom u periodu od dve godine. Rak grlića materice - Papanikolau test preporučuje se svim damama starosti od 25 do 64 godine bar jednom u tri godine. Rak debelog creva - Bolest je u porastu i kod muškaraca i kod žena, a preporuka je da se test na nevidljivo krvarenje u stolici uradi pre pojave simptoma", navela je Jovanovićeva.
Istovremeno poručila je građanima da je deo medicine preventivna medicina i da smo svi učesnici u jačanju preventivne medicine u našoj zajednici.
Povezane vesti
Komentari (0)