U Grčkoj od početka juna preminulo 28 državljana Srbije: Kardiolog upozorava šta nikako ne smemo da radimo na moru
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Letovanje koje bi trebalo da bude vreme odmora i uživanja za neke porodice srpskih turista ove sezone se, nažalost, pretvorilo u tragediju. Od 1. juna u Grčkoj je život izgubilo čak 28 državljana Srbije.
Iako za ovogodišnje slučajeve još nema zvaničnih podataka o uzrocima smrti, iskustva iz prethodne godine pokazuju da su među najčešćim uzrocima bili srčani problemi i srčani zastoj. Visoke temperature, dug boravak na suncu, fizički napor, ali i nagli ulazak u hladnu vodu mogu predstavljati ozbiljan rizik, naročito za osobe koje već imaju kardiološke probleme.
Kardiolog prof. dr Dragan Simić objašnjava da su posebno ugrožene osobe koje imaju zdravstveni problem, ali ga nisu prepoznale ili nisu dobile adekvatnu terapiju i upozorenja.
"Takva jedna osoba se u normalnom životu često izlaže nekim rizicima, a da uopšte nije svesna. Kad takvu osobu prebacite na more, gde je visoka temperatura, onda se desi jednostavno da se telo dosta ugreje", kaže dr Simić za Euronews Srbija ističući lošu naviku domaćih turista da previše vremena provode na suncu.
Unsplash / Artists Eyes
Upravo zbog toga, ulazak u vodu ne bi trebalo da bude nagao, jer nakon dugog boravka van hladovine, organizmu je potrebno vreme da se prilagodi velikoj temperaturnoj razlici.
"Kad se telo dosta ugreje, u nekom momentu morate vrlo mudro, polako ući u hladnu vodu i napraviti postepeno prilagođavanje organizma toj hladnoj vodi. To je proces koji treba da traje, 7, 8, 10 minuta. Znači, to je polako kvašenje svih delova tela, da dobijete tu adaptaciju", kaže stručnjak.
Naglo skakanje u vodu, upozorava kardiolog, može izazvati nepredvidive reakcije čak i kod dobrih plivača.
Povezane vesti
"Što se tiče srca, kad vi odjednom, tako zagrejani, uđete u hladnu vodu, kardiovaskularni sistem reaguje tako što prvo, najčešće, ubrzava srčani rad, dolazi do vazokonstrikcije i do sužavanja protoka kroz krvne sudove. Ljudi koji imaju problem sa koronarnim arterijama često mogu ući u takozvanu ishemiju, smanjen protok, što se dešava kod ljudi koji imaju anginu pektoris", objašnjava dr Simić.
U takvim okolnostima, usled skoka krvnog pritiska i ubrzanja srčanog ritma, postoji povećan rizik od nastanka opasne aritmije. Srce može da stane, a takozvana naprasna srčana smrt može se završiti davljenjem.
Problem je i u tome što se sve može odvijati veoma brzo. Kada osoba u vodi oseti da nešto nije u redu, mogu se javiti panika i grč, kao i nemogućnost normalnog plivanja.
Unsplash / Christian Harb
"Kad osete problem, i ako su dobri plivači, ide prvo panika, onda se praktično javi neki grč, nemogućnost da se zapliva kako treba, uhvati ga panika i on u nekom momentu refleksno otvori usta, proguta određenu količinu vode i može se u vrlo brzom periodu udaviti", objašnjava Simić.
U takvoj situaciji pomoć osobe koja se nalazi u blizini može biti presudna, ali samo ako je reč o nekome ko zna kako da reaguje.
Šanse za preživljavanje, međutim, značajno zavise od zdravstvenog stanja osobe. Posebno su ugroženi pacijenti sa ozbiljnom koronarnom bolešću, hipertenzijom ili srčanom slabošću.
Pravila ponašanja za pacijente sa srčanim oboljenjima
"Ako se radi o pacijentu koji ima već značajnu koronarnu bolest, već ima hipertenziju, već ima takozvanu srčanu slabost i ako uđe u takvim okolnostima da se kupa, on je u jezivo velikom riziku. Takvim osobama je onda znatno teže pomoći i manja je šansa da oni prežive takvu situaciju", upozorava kardiolog.
Povezane vesti
Simić svoje pacijente, u zavisnosti od zdravstvenog stanja, deli u kategorije kada je reč o odlasku na more. Za one sa najtežim srčanim oboljenjima takvo putovanje, kaže, ne preporučuje.
"Recimo, vi imate ljude koji imaju veći broj stentova, imaju koronarnu bolest, anginu pektoris, imaju srčano popuštanje, imaju mogućnost da nastane ta takozvana patološka maligna aritmija i tako dalje. Znači, to su vrlo ozbiljni kardiološki pacijenti. Za njih čak i izlazak iz kuće može predstavljati rizik, a da se takav pacijent transportuje do mora, da tamo bude u nekom hladu i da tamo uživa, je jako rizično. Tim pacijentima ja kažem da apsolutno ne predlažem da idu, jer su to ozbiljni pacijenti i takav jedan odlazak može biti vrlo problematičan i rizičan", kaže dr Simić.
Euronews Srbija
Drugačija je situacija sa pacijentima koji imaju, na primer, hipertenziju ili su ranije imali problem koji je rešen postavljanjem stenta, ali su sada stabilni. Njima se obično ne zabranjuje odlazak na more, ali je i dalje izuzetno važno da se pridržavaju određenih pravila, ističe stručnjak.
Povezane vesti
"Ne smeju da se izlažu ogromnom naporu, dugom suncu, nekom neracionalnom plivanju. Znate, ljudi rade svašta. Svi odjednom hoće sebi da dokažu da oni nešto mogu. I to je onda jako rizično", kaže naš sagovornik.
Posebno naglašava da pacijenti ne bi smeli da zaborave propisanu terapiju.
"Terapija obavezno, nitro sa sobom i tako dalje. Mislim, ta koronarna bolest, odnosno srce kao organ, jako može da iznenadi i da napravi problem vrlo brzo, bez nekih velikih upozoravajućih. Zbog toga, kaže, osoba sa srčanim problemima koja ipak odlazi na more mora realno da proceni svoje mogućnosti i da ne rizikuje.
"Takav čovek koji ide mora da bude jako realan, stabilan mentalno i ne sme nigde da pravi greške. Tako da takav čovek koji ide mora treba da bude jako realan, stabilan mentalno i ne sme nigde da pravi greške", kaže dr Simić.
Više o tome kako se mogu preduprediti rizici za srčane bolesnike tokom letnjeg odmora pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)