Izmene pravosudnih zakona: Društvo sudija upozorava na promenu načina izbora sudija i tužilaca

Pred poslanicama Skupštine Srbije nalaze se tri zakonska predloga iz oblasti pravosuđa – Zakon o pravosudnoj akademiji, izmene i dopune Zakona o sudijama i izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu. Iako se deo predloženih izmena odnosi na obuku budućih nosilaca pravosudnih funkcija, Društvo sudija Srbije upozorava da se njima suštinski menja način izbora sudija i tužilaca.

Predsednica Upravnog odbora Društva sudija Nada Đorđević rekla je za Euronews Srbija da je upravo to razlog zbog kojeg je ta organizacija aktivno učestvovala u javnim slušanjima održanim u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.

„Suština je da se menja način izbora sudija i tužilaca“, rekla je Đorđević, navodeći da bi pravosudna akademija, umesto institucije prvenstveno namenjene obuci nosilaca pravosudnih funkcija i drugih pravosudnih profesija, dobila mnogo značajniju ulogu u procesu njihovog izbora.

Prema njenim rečima, predloženim izmenama bi se promenio krug kandidata iz kojeg bi Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva mogli da biraju sudije i tužioce.

Ko bi birao sudije?

Đorđević je ukazala da bi Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva i dalje formalno birali sudije i tužioce, jer je to njihova ustavna nadležnost, ali da bi njihov izbor bio ograničen.

„Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva formalno biraju sudije i, naravno, niko ne može da ih liši te njihove ustavne nadležnosti, ali će njihova ovlašćenja biti ograničena utoliko što će oni za sudije i tužioce moći da biraju samo kandidate koji su završili prethodnu obuku na pravosudnoj akademiji“, navela je.

Ona je dodala da su predviđeni određeni izuzeci kroz prelazne i završne odredbe Zakona o pravosudnoj akademiji, koji su uključeni i u izmene Zakona o sudijama.

Posebno je ukazala na položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koji su do sada predstavljali važnu bazu iz koje su birane sudije i tužioci.

„Jedna velika kategorija sudijskih pomoćnika, koji su prvenstveno do sada bili baza iz kojih se biraju sudije, odnosno tužilačkih pomoćnika, takođe moći da konkuriše pod istim uslovima kao i do sada“, rekla je Đorđević.

Euronews Srbija

Ocenila je da činjenica da se posebnom odredbom omogućava velikom broju ljudi koji su već deo pravosudnog sistema da konkurišu pokazuje koliko je predloženi koncept teško primenljiv u postojećoj društvenoj realnosti.

Društvo sudija očekuje novo osporavanje pred Ustavnim sudom

Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste odnos predloženih rešenja prema odluci Ustavnog suda iz 2014. godine. Tada je proglašeno neustavnim rešenje prema kojem se kandidati za sudije biraju među onima koji su završili početnu obuku na pravosudnoj akademiji.

Đorđević smatra da je sada predložen praktično isti koncept.

„Suštinski, koncept koji je proglašen neustavnim 2014. je ponovljen i sada u ovim predlozima, tako da ja svakako očekujem da će ove odredbe biti osporene ponovo pred Ustavnim sudom“, rekla je.

Podsetila je da su odluke Ustavnog suda opšteobavezujuće i da moraju da se poštuju, bez obzira na to što su se prethodne odluke odnosile na tadašnje zakone i odredbe.

Prema njenim rečima, na obavezu poštovanja tih odluka ukazivala je i Venecijanska komisija. 

Euronews Srbija

Jedan od argumenata zagovornika predloženih izmena jeste da pravosudna akademija može da predstavlja jedinstvenu ulaznu tačku u pravosuđe. Međutim, Društvo sudija smatra da takvo rešenje ne sme da dovede do ograničavanja ustavne nadležnosti pravosudnih saveta.

Đorđević je istakla da bi pravosudna funkcija morala da bude dostupna svim kandidatima pod jednakim uslovima.

„Mi pre svega želimo da apelujemo na to da pravosudni saveti moraju da budu slobodni u ispunjavanju svojih ustavnih dužnosti i nadležnosti, a to je da biraju sve kandidate, i da pravosudna funkcija mora biti svima dostupna pod jednakim uslovima“, rekla je.

Problem, kako je navela, vidi u tome što bi se stručnost i osposobljenost kandidata praktično dokazivali uverenjem pravosudne akademije.

„Konceptom prema kome se jedan od uslova za izbor za nosioce pravosudnih funkcija, a to je stručnost i osposobljenost, dokazuje isključivo uverenjem pravosudne akademije, je duboko pogrešan“, ocenila je Đorđević.

„Akademija se pretvara u kanal političkog uticaja“

Društvo sudija posebno osporava način na koji bi se kandidati birali za samu pravosudnu akademiju. Đorđević smatra da bi preliminarni izbor kandidata mogao da otvori prostor za uticaj koji bi se kasnije odrazio i na izbor sudija i tužilaca.

Ona je ocenila da mentorski sistem obuke, koji i dalje postoji u Srbiji, može da obezbedi kvalitetne kadrove za pravosuđe.

„Smatramo da mentorski sistem obuke, koji i dalje postoji u Republici Srbiji, koji je odškolovao generacije i obučio generacije i generacije nosilaca pravosudnih funkcija, i koji je, na kraju krajeva, i okosnica sadašnje obuke na pravosudnoj akademiji, da je on sasvim pokazao da je adekvatan da iznedri kvalitetne kadrove u pravosuđu“, rekla je.

Istovremeno je izrazila bojazan da bi se predloženim modelom pravosudna akademija od institucije za obuku pretvorila u mehanizam preko kojeg se sužava izbor budućih sudija i tužilaca.

„Na ovaj način, zapravo, pravosudna akademija, umesto institucije za obuku kadrova u pravosuđu, u stvari pretvara u jedan kanal političkog uticaja“, rekla je Đorđević.

Prema njenom tumačenju, preliminarnim izborom polaznika akademije praktično bi se unapred definisao krug kandidata iz kojeg bi pravosudni saveti kasnije mogli da biraju.

Društvo sudija traži povlačenje zakona

Društvo sudija zbog toga predlaže da se iz procedure povuku i Zakon o pravosudnoj akademiji i predložene izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.

Đorđević je podsetila i da su aktuelni Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu rezultat procesa koji je usledio nakon ustavnih promena u oblasti pravosuđa i u kojem je, kako navodi, struka bila konsultovana.

Prema njenim rečima, tada je stručna javnost došla do zaključka da pravosudna akademija ne treba da bude ustavna kategorija, niti da završena obuka na akademiji bude uslov za izbor sudije.

„Međutim, nakon određenog vremena, čini se da su zakonodavna i izvršna vlast odlučile da promene ovaj koncept i da se kroz izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, o kojima, ponavljam, nije bilo suštinske javne rasprave, ponovo nametne taj koncept koji je 2023. godine, da kažem, od njega se odustalo“, rekla je Đorđević.

Ona je navela da Društvo sudija ostaje pri stavu da izbor sudija i tužilaca mora ostati u nadležnosti pravosudnih saveta, uz jednake uslove za sve kandidate, dok bi pravosudna akademija trebalo da zadrži svoju osnovnu ulogu – obuku budućih nosilaca pravosudnih funkcija.