Ministarstvo rudarstva i energetike: Netačne tvrdnje o uništavanju prirodnih resursa u Srbiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ministarstvo rudarstva i energetike poručilo je danas da su netačne tvrdnje o navodnom uništavanju prirodnih resursa u Srbiji.
Ministarstvo u saopštenju ističe da su tvrdnje predsednice Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) Ljiljane Bralović da se "sve što je zeleno uništava da bi se dobila neka energija" i da se zbog toga "raseljava narod" paušalne i da nisu potkrepljene konkretnim podacima.
Iz Ministarstva, povodom današnjeg najavljenog protesta ekoloških organizacija u Beogradu zbog "nekontrolisane rasprodaje zemlje i prirodnih resursa", navode u saopštenju da žele da veruju da je zahtev za obustavljanje svih geoloških istraživanja samo nepromišljena ideja, izrečena bez sagledavanja pravnih, ekonomskih i društvenih posledica, a ne ozbiljan politički program.
"Na takvoj ideji sigurno se ne može temeljiti politika odgovornih ljudi koji vode računa o radnicima, njihovim porodicama, razvoju privrede i budućnosti Srbije", ističe se.
Kako se dodaje, izjave Bralovićeve nisu utemeljene pre svega zbog činjenice da zbog geoloških istraživanja koja se sada sprovode niko nije raseljen u Srbiji.
"Tvrdnja da je država zaključila 'ugovore o istraživanjima na više od 200 lokacija' pokazuje elementarno nepoznavanje pravnog okvira i načina na koji se geološka istraživanja odobravaju u Srbiji. Država, odnosno Ministarstvo rudarstva i energetike, ne zaključuje ugovore sa kompanijama o geološkim istraživanjima. Pravo na geološka istraživanja stiče se rešenjem nadležnog organa, donetim u upravnom postupku, na osnovu zahteva zainteresovanog subjekta i nakon provere ispunjenosti svih zakonom propisanih uslova", navodi se u saopštenju ministarstva.
Kako dodaju, prethodno je potrebno pribaviti uslove nadležnih zavoda za zaštitu prirode i zavoda za zaštitu spomenika kulture, nakon čega sledi postupak po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Povezane vesti
Ističu da ne postoje nikakvi "ugovori o istraživanjima" na koje bi mogao biti uveden traženi moratorijum.
Iz ministarstva navode da se geološka istraživanja ne mogu poistovećivati sa otvaranjem rudnika, niti sa eksploatacijom mineralnih sirovina.
"Istraživanjima se utvrđuju geološka građa, kvalitet, količina i potencijal određenog resursa, nakon čega se za eventualne naredne faze primenjuju posebne zakonske procedure i pribavljaju potrebne dozvole. Ministarstvo je više puta ukazivalo da odobrenje za geološka istraživanja ne znači odobrenje za otvaranje rudnika, kao i da je u poslednjih 25 godina otvoren samo jedan rudnik metaličnih sirovina u Srbiji", naglašava se.
Samim tim, kako dodaju, geološko istraživanje ne znači raseljavanje stanovništva.
"Za takvu tvrdnju potrebno je navesti konkretan projekat, konkretnu lokaciju i konkretnu odluku nadležnih organa kojom bi takva posledica bila predviđena. U Srbiji se istražna prava odobravaju za jasno definisane prostore i na ograničen period, uz propisane uslove i procedure. Kompanija koja ispuni zakonom propisane uslove može dobiti istražno pravo. Ali pored prava ima i obaveze. I sve je jasno definisano propisima", navodi se.
Iz ministarstva navode da zato zahtev da se "zaustave svi ugovori" nema ni činjenično ni pravno utemeljenje.
Zahtev da se unapred zaustave geološka istraživanja na više od 200 lokacija značio bi zaustavljanje aktivnosti od značaja za dugoročni razvoj države, pre nego što se uopšte utvrdi šta se na tim lokacijama nalazi, ukazuju iz ministarstva i dodaju da bi to zaustavilo i aktivnosti koje vode ka proveri da li određeni resurs ima ekonomski potencijal.
Povezane vesti
Naglašavaju da geološka istraživanja nisu usmerena samo na metalične mineralne sirovine i dodaju da prevashodno obuhvataju energetske i nemetalične mineralne sirovine, poput uglja, nafte i prirodnog gasa, kamena, peska i šljunka, kao i podzemne vode i geotermalne resurse, koji imaju značaj za energetsku sigurnost, građevinarstvo, infrastrukturu, vodosnabdevanje, privredu i razvoj geotermalne energije.
Poziv na obustavljanje svih geoloških istraživanja, kako navode, ne bi pogodio samo potencijalne rudarske projekte, već i aktivnosti značajne za snabdevanje energijom, vodosnabdevanje, izgradnju puteva, stanova i druge infrastrukture, kao i korišćenje geotermalnih izvora energije.
Navodeći da je rudarstvo bazna grana privrede jer obezbeđuje sirovine za veliki broj drugih sektora, iz ministarstva ukazuju da se zato razvoj države ne može zasnivati na principu unapred zaustavljanja istraživanja, već na stručnom utvrđivanju resursa i proceni mogućih uticaja svakog konkretnog projekta.
"Zagovornici potpunog zaustavljanja istraživanja i rudarstva duguju građanima i jasan odgovor: da li zaista žele da ugroze više od 30.000 radnih mesta ljudi koji su neposredno zaposleni u rudarskoj industriji, kao i egzistenciju desetina hiljada članova njihovih porodica? Da li žele da se odreknu poreza, doprinosa, naknada za korišćenje mineralnih sirovina i drugih javnih prihoda koje rudarstvo donosi državnom i lokalnim budžetima, kao i poslova u brojnim domaćim preduzećima koja sarađuju sa rudarskim sektorom? Odgovorna politika ne može se voditi parolama koje zanemaruju život i egzistenciju ljudi, ekonomske posledice i razvojne interese Srbije", naglašava se u saopštenju.
Podsećaju da je država ove godine usvojila Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine, kao krovni dokument javne politike u ovoj oblasti.
Kako navode, Strategija definiše dugoročne pravce odgovornog, održivog i kontrolisanog upravljanja resursima, uz poseban fokus na zaštitu životne sredine, bezbednost, transparentnost i ulogu države.
Istovremeno, zaštita životne sredine i razvoj energetike nisu međusobno suprotstavljeni ciljevi, navode i dodaju da Srbija ima primere njihove usklađenosti, a jedan od njih je vetropark Kostolac, koji se gradi na prostoru nekadašnjih površinskih kopova i odlagališta, odnosno na zemljištu koje je već bilo značajno izmenjeno rudarskim aktivnostima.
Dodaju da i primeri hidroenergetskih objekata na području izuzetnih prirodnih vrednosti takođe pokazuju da energetska infrastruktura i zaštita prirode nisu kategorije koje se međusobno isključuju.
"Hidroelektrana Bajina Bašta i hidroenergetski sistem Đerdap decenijama su deo elektroenergetskog sistema Srbije, uz postojanje režima zaštite prirode na tim područjima. Blokade i unapred najavljeno zaustavljanje razvoja nisu politika koju sprovodi Vlada Srbije. Politika države je da se o svakom konkretnom projektu odlučuje na osnovu zakona, stručnih analiza, propisanih procedura i procene uticaja na životnu sredinu, a ne da se unapred zaustave sva istraživanja i razvojne aktivnosti. Pozivanje na nepostojeće ugovore i iznošenje neproverenih tvrdnji ne doprinosi ozbiljnoj javnoj raspravi niti zaštiti interesa građana", naglašavaju.
Iz ministarstva poručuju da ostaju posvećeni razvoju rudarstva i energetike uz poštovanje propisa i standarda zaštite životne sredine.
"Cilj nije izbor između razvoja i zaštite prirode, već odgovorno upravljanje resursima i održiv razvoj u interesu građana i države", zaključuje se u saopštenju.
Komentari (0)