Doktorka Pantović Stefanović objašnjava za Euronews Srbija: Nije svaka tuga depresija, evo kada je alarm za uzbunu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U susret Svetskom danu mentalnog zdravlja, koji se obeležava pod sloganom "Iskustva koja se čuju, pravi glasovi i stvarne promene", stručnjaci apeluju na važnost pravovremenog prepoznavanja simptoma i očuvanja mentalne higijene. O tome šta sve obuhvata depresija i kada je ključni trenutak za obraćanje stručnjaku, za Euronews Srbija govorila je doc. dr Maja Pantović Stefanović iz Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
"Nije svako neraspoloženje depresija, i nije svaka tuga depresija. Kad naša tuga, neraspoloženje, počinje da se javlja bez nekog određenog razloga, ili ukoliko svojim intenzitetom može da prevazilazi razlog koji ju je izazvao, ukoliko osoba nema energije, volje, snage, ne može da ustane iz kreveta, ukoliko nas ne raduju stvari koje su nas prethodno radovale, i sve to zajedno traje najmanje dve nedelje, tada govorimo u stvari o depresiji, odnosno o poremećajima raspoloženja. Mogu da se jave i neki drugi simptomi, kao što su gubitak apetita, gubitak sna, u najtežim slučajevima može da se javi i gubitak volje za životom", kaže doktorka.
profimedia
Kada se pojave ovi simptomi, postavlja se pitanje da li treba čekati da prođe pomenuti dvonedeljni period ili reagovati odmah. Ističe da dileme ne bi trebalo da bude.
"Ukoliko imate problem, svaki trenutak je pravi trenutak. Trudim se da ohrabrim sve ljude i naše pacijente da ne čekaju momenat da budu sigurni da imaju problem. Kada pomislite da možda nešto nije u redu sa vama to je prvi alarm kada treba da potražite pomoć stručnjaka, jer kao i u svakoj vrsti bolesti, kada govorimo i o somatskim bolestima, tako i kada govorimo o mentalnim bolestima. Što pre krenemo sa tretmanom i sa lečenjem, mi nekako računamo na mnogo bolji ishod", objašnjava ona.
Govoreći o metodama lečenja koje su dostupne pacijentima u Srbiji, Pantović Stefanović navodi da globalna medicina nikada nije imala bolje odgovore na ovaj problem. Terapijski pristup je individualan i kombinuje psihoterapiju, farmakoterapiju i promene životnih navika. Posebna pažnja posvećuje se pacijentima koji ne reaguju na standardne lekove.
Euronews
"Trideset odsto pacijenata ne odgovori dovoljno dobro na neku standardnu, konvencionalnu, klasičnu terapiju antidepresivima, dakle lekovima koji se uobičajeno daju za promene raspoloženja. Mi smo u dobroj situaciji da sada u Srbiji postoje inovativne vrste terapije koje omogućavaju tretman i takvih vrsta depresije. Međutim, naša situacija jeste dobra, ali ne dovoljno dobra da ne bi mogla da bude još bolja. Ono za šta se mi sada borimo je da takva vrsta inovativnih tretmana dospe i na listu našeg fonda, dakle da bude mnogo šire dostupna pacijentima, kroz jednostavnije procedure, da to bude bolje i efikasnije. Za sada je to moguće samo u tercijarnim ustanovama, koristeći određene postupke, dakle procedure koje traju", kaže ona.
Unsplash/Nik Shuliahin
Statistika pokazuje da Srbija ne odstupa od evropskih proseka kada je reč o učestalosti mentalnih poremećaja. Pored depresije, domaći stručnjaci u svakodnevnoj praksi najčešće beleže probleme sa anksioznošću, nemirom i strepnjom, ali i izazove sa kojima se ljudi suočavaju zbog same strukture svoje ličnosti.
Kada je u pitanju dilema da li se prvo obratiti psihologu ili psihijatru zbog sve prisutnije anksioznosti, doktorka naglašava da je najvažnije napraviti prvi korak, a da će stručnjaci dalje usmeriti pacijenta. Ona je upozorila i na jedan opasan trend koji je duboko ukorenjen u našem društvu.
"Mi se trudimo da anksiozne poremećaje najpre tretiramo psihoterapijski, i psihoterapija jeste terapija prvog izbora. Ukoliko psihoterapija prestane da bude dovoljna, ili je stepen disfunkcionalnosti, odnosno intenzitet poremećaja takav, anksiozni poremećaji mogu zahtevati i farmakoterapijski pristup. U našoj zemlji je zloupotreba benzodiazepina izuzetno visoka, a pacijenti se boje upotrebe antidepresiva, važno je da bude obrnuto. Antidepresivi su izuzetno bezbedni lekovi za dugoročnu upotrebu, dok benzodiazepini, koje nekako mi radije koristimo, nisu lekovi izbora za neku dugoročnu primenu", navodi doktorka.
Osvrnula se na večito pitanje stigme koja prati odlazak kod psihijatra. Iako strah od nepoznatog i osude okoline i dalje postoji, situacija se polako menja na bolje, pre svega zahvaljujući javnom otvaranju ovih tema. Sve je više situacija u kojima podrška dolazi sa najvažnijeg mesta.
profimedia
"Nažalost, stigma i dalje postoji, ali da manja nego prethodnih godina. Generisana je našim strahom od nepoznatog, šta je to što imam, šta je to što ja osećam, i šta to znači. Međutim, upravo ovo danas je primer da mi radimo na razbijanju stigme i da ljudi imaju priliku da čuju o čemu se radi, i da nekako to čini samu pomoć dostupnijom i lakšom za potražiti je. Pacijenti često dolaze i sami, ali sve češće viđamo pacijente u pratnji prijatelja i porodice, i to je ono što je jako važno... Da prepoznamo nekoga u svom okruženju ko ima problem i da mu sami ponudimo pomoć", objašnjava doc. dr Maja Pantović Stefanović.
Povezane vesti
Komentari (0)