Društvo

Zakon o istopolnim zajednicama još u fazi nacrta – dok Ministarstvo razmatra preporuke Saveta Evrope, vodi se debata o ustavnosti

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

20/06/2021

-

07:59

Zakon o istopolnim zajednicama još u fazi nacrta – dok Ministarstvo razmatra preporuke Saveta Evrope, vodi se debata o ustavnosti
Zakon o istopolnim zajednicama još u fazi nacrta – dok Ministarstvo razmatra preporuke Saveta Evrope, vodi se debata o ustavnosti - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Iako se činilo da je Srbija blizu usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama, to se još nije dogodilo. Taj zakon predvideo je širok spektar prava za pripadnike LGBT populacije kod nas, međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da ga neće potpisati, jer je u suprotnosti sa Ustavom.

Zakon bi regulisao pitanja poput zajedničke imovine, prava na izdržavanje i nasleđivanje. Istopolni partneri mogli bi, na primer, zajedno da podignu kredit za stan, ali ovaj zakon im i dalje ne bi doneo mogućnost usvajanja dece.

Nacrt zakona o istopolnim zajednicama dobio je nedavno "zeleno svetlo" Saveta Evrope, uz određene preporuke. Ipak, iako je najavljivano da će on biti usvojen još u maju, procedura nije odmakla dalje od nacrta.

Šta predviđa ovaj zakon?

Osobe istog pola bi, prema odredbama ovog nacrta zakona, mogle da registruju zajednicu i da, na osnovu toga, dobiju pravo da posećuju partnera u bolnici ili zatvoru, nasleđuju imovinu, a imaju obavezu i u izdržavanju partnera i deteta partnera. 

Direktor organizacije "Civil Rights Defenders" Goran Miletić za Euronews Srbija kaže da zakon reguliše zajednicu života dve osobe istog pola, te da je najvažnije da prepozna ovu zajednicu kao porodicu, što je u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava.

"Time se osigurava da dve osobe u ovoj zajednici mogu posetiti jedna drugu u bolnici, nasleđivati, sticati zajedničku imovinu, imati zdravstveno osiguranje i na zakonit način urediti svoje odnose. Zakon je ustvari samo popunjavanje pravne praznine, jer ovakve zajednice postoje oduvek, ali ih zakon ne prepoznaje, što stvara mnogo problema u praksi", navodi Miletić.

Iz Saveta Evrope su nedavno, uz nekoliko dupuna, dali "zeleno svetlo" Nacrtu zakona. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za Euronews Srbija kažu da trenutno ministarstvo radi na razmatranju tih predloga.

"Savet Evrope je nacrt ocenio veoma dobro, primedbe koje su date su uglavnom jezičke ili takve da pojašnjavaju neke odredbe", navode.

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

 

Goran Miletić ističe da su eksperti iz Saveta i LGBT organizacije ukazali na nekoliko "krupnih nedostataka" koji se "mogu ispraviti lako ukoliko postoji dobra volja ministarstva".

"Na primer, predviđeno je da neregistrovana zajednica mora trajati tri godine da bi bila prepoznata, dok je taj rok za heteroseksualne vanbračne zajednice godinu dana. Postoje i druge odredbe koje moraju da budu ispravljene, ali je taj posao mogao da bude brzo završen još u maju", objašnjava on.

Ono što je, međutim, važno naglasiti je da ovim nacrtom zakona nije regulisan brak, niti usvajanje dece.

"Istopolna zajednica je zajednica života, liči na brak, ali nije brak i nema usvajanja dece. Ti ljudi postoje, oni sada žive kao cimeri i njihova ljudska prava su uskraćena, a nacrt zakona, Ustav, kao i Evropski sud za ljudska prava kaže da jesu isti kao i svi građani Srbije", navode iz ministarstva.

I Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) za Euronews Srbija kaže da je tekst zakona, iako ne savršen, u velikoj meri obuhvatio najveće probleme sa kojima se suočavaju građani i građanke u istopolnim zajednicama.

"Razlika između istopolnog partnerstva i bračne zajednice ogleda se u korpusu prava koja imaju bračni partneri koji je mnogo širi od prava predviđenih nacrtom zakona o istopolnim zajednicama. Na primer - bračni partneri mogu da usvoje dete, dok istopolnim partnerima to nije dozvoljeno", navodi ona.

Da li zakon odgovara Ustavu Srbije?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ukoliko ga usvoji Narodna skupština, jer je "dužan da štiti Ustav".

"Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškaraca i žene. Stoga, zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini", rekao je on u intervjuu za "Blic".

Ipak, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić više puta je ponovila da zakon o istopolnim zajednicama nije predmet Porodičnog zakona jer nije reč o braku, i da nema usvajanje dece.

Iz njenog ministarstva napominju da je izjava predsednika takva da znači da je zakon usvojen u Narodnoj skupštini, jer se može potpisati samo Ukaz zakona koji je usvojen u skupštini i prošao svu proceduru.

"On je veoma pažljivo birao reči kada je govorio o svom stavu, ali odluku o tome da li je nešto ustavno ili ne donosi Ustavni sud i toj proceduri ćemo se rado odazvati jer ona poboljšava dijalog o tome kako žive ljudi bez prava u našoj zemlji, sa kakvim osećanjima teskobe se oni sreću i kako su često meta nasilja. On je prvi koji je stavio Ustavni sud u dijalog, kao i moguće nove izmene Ustava kada je u pitanju život u istopolnim zajednicama", napominju iz ministarstva.

E-Stock/Stanislav Nedelja

 

Milena Vasić objašnjava da Ustav Republike Srbije ne pominje istopolne zajednice. On prilikom određivanja braka pominje da brak nastaje na osnovu slobodnog pristanka muškarca i žene.

"Ustav reguliše i vanbračne zajednice kao zajednice izjednačene sa brakom u skladu sa zakonom. Međutim, istopolna zajednica je jedna nova kategorija u porodičnom pravu koja predstavlja registrovanu zajednicu dve osobe i ne može se izjednačiti sa vanbračnom zajednicom, jer je za njeno sklapanje neophodno da budu ispunjeni određeni uslovi i forma", dodaje ona.

Vasić, međutim, naglašava da činjenica da Ustav nešto ne pominje, ne znači da je taj pojam po automatizmu u suprotnosti sa Ustavom.

"Da li je nešto ili nije u skladu sa Ustavom je pre svega pitanje o kome odlučuje Ustavni sud, a ne predsednik republike. On ima pravo da odbije da donese ukaz o proglašenju zakona koji je Narodna skupština izglasala i vrati ga uz obrazloženje skupštini na ponovno glasanje. Ukoliko skupština ponovo izglasa isti zakon kvalifikovanom većinom, predsednik mora potpisati taj zakon", napominje ona.

I Miletić naglašava da zakon nije protivustavan, jer kako kaže, da jeste, na njegovom radu se ne bi ni počinjalo. 

"U njegovoj izradi su učestvovala sva relevantna ministarstva i niko u toku sastanaka radne grupe nije pomenuo nikakav problem sa Ustavom. Štaviše, organizovan je i društveni dijalog, bilo je dosta dijaloga u medijima i nije bilo tumačenja koje je predsednik dao. Usvajanje ovog zakona je međunarodna obaveza Srbije, posle donošenja presude Oliari i drugi protiv Italije (2015). Od tada svaka država članica Saveta Evrope ima obavezu da na neki od mogućih načina reguliše ovakvu zajednicu života. Srbija je članica od 2003. godine i ovo je svakako obavezuje", navodi on.

Na pitanje šta onda "koči" proces usvajanja, Miletić kaže da je to "politička volja".

"Predsednik je u praksi 'zaustavio' proceduru usvajanja iako ministarstvo kaže da sve ide 'svojim tokom'", naveo je on.

"Slična rešenja u ustavima Crne Gore i Hrvatske"

Milena Vasić napominje da je predsednik republike predsednik svih građana Srbije i da bi on "morao u svom postupanju prilikom odlučivanja o proglašenju zakona da se vodi načelom zabrane diskriminacije koja je propisana Ustavom Srbije".

"Ovo znači da se u odsustvu zakona koji bi regulisao prava i obaveze velikog broja ljudi koji već de facto žive zajedno svakodnevno dešava diskriminacija velikog broja građana Republike Srbije. Odbijanje da se ukazom proglasi zakon koji bi faktičko stanje izjednačio sa pravnim stanjem je produbljivanje ove diskriminacije", navodi ona i dodaje da se slična ustavna rešenja nalaze u ustavima Crne Gore i Hrvatske, naših susednih država koje nisu imale ovaj problem kada su donosile poseban zakon o istopolnim partnerstvima.

Prošle nedelje se oglasila i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić koja je ponovila da Srbija niti hoće niti može da istopolne zajednice definiše kao brak. 

"To nije brak, nema usvajanja dece. To je ljudsko-pravaški zakon kojim želimo da uredimo prava ljudi da ne žive kao cimeri kada žele da žive ono što jesu nego da žive sa pravima kao i svi drugi građani, rekla je Gordana Čomić.

Ona je navela za TV Nova S da zakon o istopolnim zajednicama nema kalendar i da ne postoji obaveza Srbije o tome kada će to da bude predmet debate i kada će to kao zakon iz oblasti ljudskih prava da bude usvojeno. 

 

Komentari (0)

Srbija