Igre 
Tetkice i domari gube sporove: Tražili topli obrok i regres sada moraju da plate i sudske troškove
Komentari19/10/2022
-18:31
Snežana S. već 25 godina radi kao spremačica u jednoj beogradskoj gimnaziji i sve te godine prima minimalac. Sa koleginicama je podnela tužbu za naplatu neisplaćenih naknada za topli obrok i regres za godišnji odmor. Krajem avgusta stigao je iz suda "hladan tuš" da su naknade uračunate u platu i da će morati da plati sudske troškove od 24.500 dinara.
Tužbu protiv ustanove u kojoj radi podnela je u momentu kada je sudska praksa bila da zaposleni na minimalcu u javnom sektoru imaju pravo na topli obrok i regres. U međuvremenu Vrhovni kasacioni sud je 5. jula, ove godine, doneo zaključak po kome svi koji primaju minimalac u koeficijentu plate imaju uračunat topli obrok i regres za godišnji odmor.
Po tom zaključku moraju da se rukovode svi nižestepeni sudovi. Tetkicama, domarima, ali i svim ostalim pomoćni radnicima u javnom sektoru masovno su počeli da gube sporove. Ne samo što su ostali bez novca koji su očeklivali, već iz svog džepa će morati da plate sudske troškove. A oni su različiti, nekome je stiglo da plati 9.000 dinara, a nekima čak i 90.000 dinara, skoro tri njihove minimalne plate.
Snežana S. navodi da se na početku dvoumila da li da podnese tužbu, jer je trebalo da tuži ustanovu u kojoj radi a koju doživljava kao drugu kuću.
"U gimnaziji radim već 25 godina. Dođeš slučajno, a ostaneš namerno. Imam divan kolektiv i bez obzira na težak posao koji obavljam tu sam i dalje. Od kolega iz druge škole sam saznala da imamo pravo na topli obrok i regres za odmor. Pokrenula sam tužbu. Međutim, umesto novca koji nam je uskraćen prethodnih godina stiglo je da platim sudske troškove", priča ona za Euronews Srbija.
A zaposleni u javnim službama koji su na minimalcu tvrde da se ne bi ni odlučili za pokretanje tužbe da nisu imali tumačenje Vrhovnog kasacionog suda iz 2020. godine, zaključak po kome imaju pravo na posebnu isplatu za topli obrok i regres, odnosno da u minimalnoj zaradi ne može biti nikakav drugi dodatak.
Može li u minimalac da se uračuna i nešto drugo
Nije samo za spremačice i domare stigao hladan tuš iz suda, već i za administrativne radnike u školi koji takođe rade za minimalac. Među njima je i Ratka Popović Jaćimović koja radi u OŠ "Jovan Cvijić" u Zrenjaninu. Sa diplomom fakulteta već 15 godina radi u školi kao administrativni radnik i to za minimalac.
Povezane vesti
"Ukoliko su u minimalac uračunati i topli obrok i regres naša plata nije ni 23.000, 24.000 dinara", priča ona.
Tanjug/AP/Roman Hanc/TASR
Pravnici objašnjavaju da je zaključkom Vrhovnog kasacionog suda primenjen Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, a ne Zakon o radu kao do tada.
Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu kaže da je zaključak Vrhovnog suda, "vrhunska nepravda". Pojašnjava da je Zakon o platama u državnim organima i javnim službama uređeno da su regres i topli obrok uračunati u koeficijent zarade. Međutim, tim Zakonom nije definisano šta se dešava kada je reč o minimalnoj zaradi.
"Sudovi su tada primenjivali pravilo iz Zakona o radu koji izričito kaže da u minimalnu zaradu ne može da uđe nijedan drugi trošak. Sve drugo, uključujući regres i topli obrok, ali i prekovremeni rad, rad neradnim danima se računaju posebno. Vođeni tom logikom sudovi su odlučivali u korist zaposlenih koji su podneli tužbe", pojašnjava Reljanović za Euronews Srbija.
Zaključkom Vrhovnog kasacioni suda iz jula ove godine odlučeno je suprotno, odnosno da da su po Zakonu o platama u državnim organima regres i topli obrok uračunati u koeficijent plate.
"Zbog toga je došlo do svega ovog. Zaposleni koji su na minimalcu neće dobiti ono za šta su bili sigurni da im pripada po zakonu", naveo je Reljanović.
Indikativno je, navodi on, da je potpuno drugačije tumačenje stiglo kada su masovnije počele da se podnose tužbe. Slično se, navodi, dešavalo i sa sudskim sporovima protiv banaka za obradu kredita.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
"Nemamo podatak koliko ima ljudi na minimalnoj zaradi u javnom sektoru. Računa se zajedno sa javnim preduzećima da ih ima oko 300.000, ako oduzmemo javna preduzeća to je oko 100.000 potencijalnih tužbi. Već nekoliko hiljada sporova pokrenuto i presuđeno", navodi on.
A da li u slučaju tetkica i domara može da se oproste sudski troškovi, pravno gledano Reljanovik kaže da ne može da se uradi mnogo.
"Da li će država "zaboraviti" da naplati troškove to je politička odluka. Pravno gledano ne možete mnogo da se uradi. Sud ne može da se odrekne troškova", objašnjava on.
"Da država oprosti sudske troškove"
Otpis sudskih troškova traže predstavnici sindikata, koji su ustali da zaštite svoje članove na minimalcu. Koliko je zaposlenih pokrenulo postupak pred sudom ne zna se tačno. U Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) kažu da je postupak pokrenulo 600 njihovih članova u pokrajini, da se procenjuje da je u prosveti oko 2.500 tužbi, a sa ostalim javnim službama - zdravstvo, kultura, socijalna zaštita da ih ima oko 5.000.
Privatna arhiva
Predsednik NSPRV Dušan Kokot kaže da je kao pravni lek ostao Ustavni sud, ali i Strazbur.
"Državu je uplašila masovnost. Dok je predmet pojedinačni tvoje je pravo jasno, čim se mnogi pobune za istu stvar onda je ugrožen budžet. Sud ne treba da brine o budžetu već o pravu", smatra on.
Voljni su za pregovore sa državom, a njihov predlog je da se otpišu sudski troškovi zaposlenima, da se oglasi Ustavni sud po tom pitanju i da se za ubuduće jasno definiše šta ulazi u minimalnu zaradu.
Komentari (0)