Igre 
U Srbiji popijeno više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje u godini: Problem sa ozbiljnim posledicama
Komentari17/04/2023
-16:03
Tokom prethodne godine građani Srbije ukupno su popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Od ukupnog broja izdatih lekova 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici (lekovi za smirenje), dok su 2,14 miliona antidepresivi, navode iz RFZO-a za Euronews Srbija.
Kako navodi RFZO, kada je reč o anksioliticima, odnosno lekovima za smirenje, izdato je oko 2,49 miliona pakovanja bromazepama, lorazepama i diazepama oko 1,26 miliona, a alprazolama oko 188.000.
Anksiolitici se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza, a osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i sličnih poremećaja.
Iako je primetan pad u korišćenju ove grupe lekova za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, ovi podaci ipak ukazuju na veliku potrošnju lekova za smirenje u Srbiji, pa se postavlja pitanje šta je uzrok preterane konzumacije i da li postoji razlog za brigu?
Uzimanje na svoju ruku - najčešći problem
Lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom periodu mogu biti bezbedni i efikasni. Međutim, u Srbiji često dolazi do zloupotrebe ove grupe lekova, što posledično dovodi do neželjenih dejstava, najčešće zavisnosti.
Zloupotreba lekova je svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara, a ovo uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene, pojava koja je kada su u pitanju lekovi za smirenje u našem društvu itekako primetna.
profimedia
Povezane vesti
Doktorka Irena Đorđević psihijatar i psihoterapeut, za Euronews Srbija kaže da je najveći problem u tome što ljudi ove lekove koriste na svoju ruku, najčešće jako dugo, čak godinama, što dovodi do razvoja tolerancije i zavisnosti.
"Nekada čovek ode kod psihijatra i on mu propiše anksiolitik, a to predstavlja privremenu terapiju dok ne počne antidepresiv da deluje jer oni ne deluju tih prvih nedelja, a kada njegovo dejstvo dođe do izražaja, onda se postepeno isključuje anksiolitik, ali to uvek mora da bude u saradnji sa psihijatrom, znači to treba da se desi vrlo postepeno", ističe Đorđević.
Međutim, neretko se, kako kaže Đorđević, dešava da se pacijenti ne vrate jednom kada im lek bude propisan.
"Da su se javili lekaru i rekli da već nedeljama piju taj lek dva, tri puta dnevno, onda bi im lekar dao adekvatan trajni lek koji mogu da piju, ali se to često ne dešava i oni ostanu samo na anksioliticima koji korišćeni na taj način samo izazovu problem", kaže Đorđević.
Na koji način se propisuju sedativi?
Od 2011. godine lekove za smirenje u Srbiji je moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine. Kako bi se terapija nastavila neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Ipak, do zloupotrebe i dalje dolazi uprkos ovom pravilu.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ranije je za Euronews Srbija rekla da "neki ljudi uzimaju te lekove i bez recepta, da im ih u apotekama izdaju i bez lekarskog recepta ili tako što dobijaju te lekove u privatnim ordinacijama".
Na pitanje da li se lekovi za smirenje izdaju bez recepata u apotekama, Đorđević kaže da je "zvanično, isključivo tako, i da je potrebno da se u apotekama traže recepti kako bi se izdao anksiolitik", ali da je situacija drugačija.
Povezane vesti
"Ono što se dešava je da lekari drugih specijalnosti prepišu neki anksiolitik, kako bi se čovek umirio, da bi se opustio, kada ima pritisak ili slično", rekla je ona i dodala "da se dešava da ljudi samo sačuvaju taj recept i onda kasnije koriste lekove na svoju ruku".
Stašević Karličić je takođe rekla kako postoji fenomen da ove lekove ne prepisuju uglavnom psihijatri, što bi trebalo, već i lekari drugih specijalnosti.
"To je po meni neracionalno. Bez psihijatra, odnosno bez recepta psihijatra i eksplicitne preporuke ovu vrstu lekova ne treba uzimati, treba lečiti primarni poremećaj", dodaje Karlišić.
Lekovi za smirenje – kratkotrajno rešenje i maskiranje dubljeg problema
Uzroci preterane potrošnje mogu se, prema rečima doktorke Irene Đorđević, naći u tome što anksioznih poremećaja ima sve više, čemu umnogome doprinosi savremeni stil života i previsoki zahtevi od sredine u kojoj živimo, pri čemu dolazi do narušavanja kvaliteta našeg života.
Ovo mogu biti neki od razloga zašto ljudi pribegavaju anksioliticima, kao i pokušaj da mnoge emotivne probleme reše upravo ovim putem.
Đorđević dodaje i da konzumenti anksiolitika neretko mogu biti i oni ljudi koji se bore sa nesanicom, koju kako kaže, često nedovoljno ozbiljno shvatamo.
Pixabay
"Dešava se da nam pacijenti kažu - pa ja već godinama svako veče uzimam bromazepam da zaspim. Ima ljudi koji su ekstremni u tome, zato je potrebno da se sa njima radi detoksikacija, kao i kod svih bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci", objašnjava Đorđević.
Kratkotrajni efekat anksiolitika pomogne ljudima da se privremeno umire, ali ukoliko se ovi lekovi piju svakog dana, nekoliko puta dnevno, uvode mnogo drugih komplikacija. Može da dođe do oštećenja kognitivnih funkcija, što život onih koji ih koriste stavlja u opasnost.
"Ono što je jako važno da znamo jeste da se u svetu, mnogo više za anksiozne poremećaje prepisuju antidepresivi, nego anksiolitici, jer su antidepresivi značajno bolji lekovi u tom slučaju i u tom smislu na duge staze mogu zapravo da reše problem", objašnjava Đorđević.
Pad u potrošnji lekova za smirenje - kako da se ovaj trend nastavi?
Potrošnja lekova za smirenje se u 2022. smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu "kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja ovih lekova", navode za Euronews Srbija iz RFZO-a.
Đorđević veliku potrošnju u 2021. godini povezuje sa "strahom koji je bio prisutan u vreme kada je pandemija za nas bila velika nepoznanica".
Kaže kako još jedan od razloga može biti i to što dolazi do destigmatizacije kada je u pitanju obraćanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, da se o mentalnom zdravlju u Srbiji mnogo više priča i da je potrebno da se to nastavi.
"Potrebno je da se svaki čovek koji ima problem sa anksioznošću, depresivnošću i nesanicom, isključivo javi psihijatru, kako bi im uvek bio propisan odgovarajući lek", zaključuje Đorđević za Euronews Srbija.
Komentari (0)