De fakto priznanje ne znači i de jure priznanje: O kakvom rešenju za Kosovo je govorila Ursula fon der Lajen?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/11/2023

21:11

De fakto priznanje ne znači i de jure priznanje: O kakvom rešenju za Kosovo je govorila Ursula fon der Lajen? - Copyright Tanjug/Nemanja Jovanović

veličina teksta

Aa Aa

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objasnila je tokom jučerašnje posete Beogradu šta znači "de fakto priznanje nezavisnosti Kosova". Na to je najpre prošle nedelje pozvala evropska trojka u saopštenju objavljenom posle još jedne neuspešne runde razgovora u Briselu, a onda je isti termin iskorisila i sama Fon der Lajen prilikom posete regionu, i to baš u Prištini.

"Koraci koje pravimo napred biće mogući samo ukoliko Kosovo i Srbija normalizuju svoje odnose. Naravno da postoje polja gde treba da se angažuju obe strane da sarađuju i pozivamo i Kosovo da olakša postupak za prihvatanje Zajednice srpskih opština, a Srbija mora da prihvati jedno priznanje, de fakto priznanje", rekla je Fon der Lajen u Prištini i najavila da će se o tome razgovarati i u Beogradu.

Na konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednica EK nije direktno pomenula termin de fakto priznanja, ali je na pitanje u kom je zatraženo objašnjenje navela da to u suštini znači sprovođenje sporazuma dogovorenog u Ohridu. Kako je dodala, Beograd treba da sprovodi korake koji uključuju priznanje kosovskih dokumenata i institucija, a Kosovo da realizuje Zajednicu srpskih opština, što bi, kako je naglasila, utrlo put normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Kako je za Euronews Srbija rekao Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose i bivši diplomata, dobro je što je Fon der Lajen razrešila dilemu nakon saopštenja koje su izdale Italija, Francuska i Nemačka i dodaje da sad znamo da de fakto priznanje "nije ništa drugo nego ono što je sadržano u dosadašnjim dokumentima - iz Brisela i Ohrida".

De fakto priznanje ne znači i de jure, kaže za Euronews Srbija profesor međunarodnog prava u penziji Univerziteta u Novom Sadu Rodoljub Etinski. On međutim ističe da je ključno pitanje kakav je karakter Ohridskog sporazuma.

Kada je reč o nepriznanju Kosova - Madrid i Bratislava nisu isto

Objašnjavajući šta znači de fakto priznanje, profesor Etinski navodi da u međunarodnom pravu postoje različita priznanja - države, vlade, priznanje neke teritorijalne promene. Suština de fakto priznanja, kako kaže, jeste da vi prihvatate da neka činjenica postoji, ali ne prihvatate da je postojanje te činjenice u skladu sa međunarodnim pravom.

Euronews TV

"To je suštinska razlika između de fakto i de jure priznanja. De jure priznanje je puno priznanje, gde vi kažete da neka država postoji, da nema problema sa njenim postojanjem. Kod de fakto priznanja vi prihvatate da nešto postoji, ali imate rezervu prema tome, smatrate da to ima neki problem, da u ovom našem konkretnom slučaju to nije u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je on.

Razliku je možda najbolje objasniti i na primeru Španije i Slovačke, dve od pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

"Postoji razlika, Slovačka prihvata dokumenta koja izdaje vlada u Prištini, to je de fakto priznanje, a ako Madrid to ne prihvata, onda Madrid nije dao ni de fakto priznanje", rekao je on.

Nije u suprotnosti sa Rezolucijom 1244

Na pitanje da li elementi sadržani u sporazumima od ove godine zapravo jesu de fakto priznanje od strane Srbije, Etinski ističe da ne zna precizno šta je u njima sadražno, ali da odgovor može biti potvrdan.

"To je rekla i predsednica Evropske komisije. Znači ako priznajete akte koje donosi vlada u Prištini - diplome, pečate carinske, to onda jeste de fakto priznanje", rekao je on.

Takođe, to ne bi bilo u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Ujedinjnih nacija jer to ne znači de jure priznanje. Sa druge strane, ovakve stvari u Ustavu Srbije nisu precizno definisane.

"De fakto priznanje ne znači de jure priznanje. Mi u tom slučaju ne priznajemo Kosovo kao suverenu, nezavisnu državu već priznajemo da na toj teritoriji postoji neka vlast i da mi sa tom vlašću sarađujemo i u interesu naše države i u interesu Srba na Kosovu. Ustav Srbije to precizno ne definiše. On kaže da je KiM deo Republike Srbije i ostavlja da se to pitanje uredi posebnim ustavnim zakonom koji dosad nije donesen i možemo očekivati da on bude donesen kada se nađe političko rešenje za KiM. Ja ne mislim da je to u suprotnosti sa Ustavom Srbije", rekao je on.

Inače, kako je više puta isticano, sporazumi s početka ove godine nisu potpisani. Dogovor o njima je samo usmeni, a na pitanje kako to tumači međunarodno pravo, Etinski kaže da u njemu postoje i usmeni međunarodni sporazumi.

"Znači tako nešto je moguće, ako se predsednik države saglasio sa tim, to obavezuje državu iako to nije potpisano. Ono što jeste tu pitanje jeste karakter tog sporazuma, da li je to međunarodni ugovor u skladu sa Bečkom konvencijom ili to je jedan sporazum između dva subjekta od kojih jedan, po našem mišljenu, nije suverena i nezavisna država. To je ključno pitanje po meni i moj stav da to jeste jedan sporazum koji je obavezujući, ali da to nije međunarodni ugovor u smislu međunarodnog javnog prava. Međunarodni ugovori su ugovori između nezavisnih država. Ja mislim da to jeste obavezujući, ali da to nije međunarodni ugovor", rekao je on, ali i dodao da nas to ne obavezuje na manji način jer ono na šta pristaje naša država, to je i obavezuje.

Đukić: Temeljni pregovori su uglavnom završeni

Govoreći o tome šta se može očekivati od narednog susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija koju je najavio specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, Srećko Đukić smatra da što se tiče pregovara - okvirni i temeljni pregovori su uglavnom završeni.

Euronews

"Naravno za nas je ključno formiranje ZSO i mislim da se Beograd vrlo korektno izjasnio o tom papiru koji je pripremila EU. Ja lično mislim da tu Beograd mora da bude realan, on ne može sve da dobije, ali Priština mora da prihvati ZSO, tako da mislim da će se oko toga voditi razgovori narednih dana, nedelja, možda čak i meseci, imajući u vidu da se u Srbiji sada ulazi u jednu predizbornu fazu. Formiranje ZSO će biti u fokusu i mislim da se tu može nazreti neko rešenje, ne ono maksimalno ni za jednu ni za drugu stranu, ali neko srednje rešenje mislim da će se naći", rekao je on.

Na pitanje da li Beograd može da sprovede sve iz Ohridskog sporazuma, Đukić kaže da ako oko jednog pitanja postoji apsolutni konsenzus u srpskom društvu, onda je to da Srbija nije spremna da prizna nezavisnost Kosova, onu koja znači de jure nezavisnost.

"To niko u Srbiji nije spreman da učini. Ova de fakto nezavisnost o kojoj sada govori jako puno Evropa iz svojih sopstvenih potreba i iz potreba KiM, to stvara veliko uzbuđenje u srpskom društvu, međutim to zaista ne izlazi iz okvira Ohridskog sporazuma. Srpsko društvo se možda sada nalazi u jednoj situaciji otrežnjenja, Beograd je dao saglasnost na ta dokumenta koja su usvojena, ona nisu potpisana, ali svejedno data je saglasnost na najvišem mogućem političkom nivou i mislim da iz toga je prosto nemoguće izaći i onda se postavlja pitanje zaista cene da se izađe iz tih sporazuma i rušenja celokupnog sistema koji je dogovoren oko regulisanja kosovskog problema", rekao je on.