Oštriji jezik u izveštaju EK o dijalogu Beograda i Prištine: "Pritisak na visokom nivou da se stvar prelomi"

Evropska komisija predstavila je danas izveštaj o zemljama kandidatima, među kojima je i Srbija. Kako je Euronews Srbija već pisao, u izveštaju se konstatuje "određeni i ograničeni" napredak u raznim oblastima kao što su prvosuđe, sloboda izražavanja, ekonomski kriterijumi i druga pitanja, uz poziv na sprovođenje daljih reformi. Međutim, ono što je obeležilo ovogodišnji izveštaj jeste oštriji ton kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Analitičari to tumače kao pritisak da se to pitanje "prelomi", i poručuju da će otvaranje novog klastera u decembru zavisiti od toga, ali i od usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Izveštaj o Srbiji je danas objavljen u Briselu, a predsednici vlade Srbije uručio ga je ambasador EU Emenule Žiofre. Ovogodišnji dokument ima 165 strana, a u uvodu izveštaja ističe se kontekst u kome se kaže da su, od kada je Srbija otvorila pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva poglavlja u prvom klasteru 1 – Osnove, i sva poglavlja u klasteru 4 koji se tiče zelene agende i održive povezanosti. Dva poglavlja su prethodno zatvorena, a Srbija je u junu 2021. godine prihvatila revidiranu metodologiju proširenja.

U izveštaju se pominje ograničen napredak u oblastima kao što su borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, ljudska prava, a diplomata Zoran Milivojević za Euronews Srbija napominje da su to ključna poglavlja, i da je bitno da postoji neki napredak.

"Cene se ustavne promene koje smo ugradili u sistem i koje treba da doprinesu u toj vladavini prava odlučujući napredak. Dobra je i ocena kod ekonomije. Tu kvalitet raste u odnosu na prošlu godinu. Druga stvar koju treba podvući je podrška medijskim zakonima. To je rađeno u sradnji sa EU i to je nešto što izveštaju daje podstrek", rekao je.

Poruka koja je izazvala pažnju: "Beograd i Priština rizikuju da izgube važne prilike"

Međutim, kako kaže Milivojević, ostaje konstanta ono što nije vezano za poglavlja 23 i 34, a to su pitanje Kosova i sankcija Rusiji.

Evropska komisija je inače napomenula da je Beograd ostao posvećen dijalogu sa Prištinom, ali je istakla da je potrebno da pokaže ozbiljniju posvećenost, da uloži više napora i da načini kompromise da bi ceo proces išao napred. 

"Potrebno je da Srbija ispuni obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj implementaciji svih prethodnih sporazuma i Sporazuma o putu normalizacije, kao i njegovog implementacionog aneksa", poručuje Evropska komisija i dodaje da se očekuje da se Srbija i Kosovo angažuju konstruktivnije i da pokažu fleksibilnost u cilju brzg i konkretnog napretka.  

"Normalizacija odnosa je osnovni uslov za evropski put obe strane, i obe strane rizikuju da izgube važne prilike ukoliko ne bude napretka", stoji u izveštaju. 

Pominje se i događaj u Banjskoj od 24. septembra, uz napomenu da EU očekuje da organizatori budu privedeni pravdi i da Srbija potpuno sarađuje u tom pogledu. Navodi se i da je imperativ da se povrati situacija u kojoj će kosovski Srbi aktivno učestvovati u lokalnoj vlasti, policiji i pravosuđu na severu Kosova i da bi lokalni izbori trebalo da se održe što pre je moguće u sve četiri opštine. 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas nakon predstavljanja izveštaja o proširenju svih zemalja kandidata da je u interesu Prištine sprovođenje nacrta statuta ZSO, i da bi to bio veliki iskorak. Takođe, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je istakao da Priština mora da udvostruči svoje napore da dijalog sa Beogradom uspe. 

"Nakritičniji izveštaj do sada"

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je današnji izveštaj i svojevrsno upozorenje za Srbiju i Kosovo da "neće moći da napreduju" ako ne ispune uslove koji se, kako kaže, s pravom postavljaju.

"Ako hoćemo da se pridružimo nekom klubu, moramo poštovati uslove koji u njemu važe. Kosovo je jedna od tema, a suštinski mi moramo da se pridržavamo onih glavnih vrednosti EU, a to je pre svega vladavina prava i nešto na čemu se insitira. Osim toga, moramo da sledimo EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici. To su tri ključne stvari koje određuju naš budući napredak i tri ključne stvari koje nas drže već nekoliko godina u nekom polu-zamrznutom statusu", rekla je Minić u emisiji Euronews Centar.

Da postoji određena vrsta nerazumevanja u regionu o istorijskom trenutku u kojem se nalazimo, stava je Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

"Možemo da koristimo metaforu pastira i vuka, ali da je obrnemo i da vuk bude neka pozitivna stvar - u ovom slučaju članstvo u EU. Pastir je godinama vikao 'vuk, vuk', a sada kada vuk konačno dolazi, odnosno kada se vrata članstva konačno otvaraju - mi u to ne verujemo. I to nije samo slučaj u Srbiji, već svuda u regionu", kaže Cvijić.

Smatra da je Izveštaj koji je danas napisan "najkritičniji" do sada.

"Ako pogledate sažetak, on je blaži od ostatka teksta. Ali u samom tekstu, tu se spominju Jovanjica, Belivuk, Šarić, Banjska. Pa, i sam taj pridev 'ograničeni napredak', to je kao oni pridevi što su se koristili u školi 'dovoljan, dobar', samo se od pre nekoliko godina pojavljuje i 'ograničeni'. Isto kao kada imate blagog nastavnika koji neće da vas pošalje na popravni jer je i njemu to maltretiranje. S druge strane, i EU ne može sve da predstavi tako crno jer bi se onda postavilo pitanje šta onda oni rade", smatra Cvijić.

"Banjska je bila prekretnica"

Zoran Milivojević pak, napominje da se vidi da na visokom nivou postoji pritisak da se stvar oko normalizacije odnosa "prelomi", ali i stvar oko deeskalacije i prihvatanja Ohridskog sporazuma. 

"To se vidi iz ovoga što smo videli do sada. Kada vi vidite kako je prošla poseta Lajčaka u Prištini, mislim da je na neki način nepravedno. Neprihvatljivo je da se obe strane tretiraju podjedanko. Prištinska strana opstruira dijalog, neće da razgovara o SZO", kaže Milivojević. 

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ukazuje da je Banjska bila prekretnica i da je ugrozila čitav proces normalizacije odnosa. Zbog toga, kako ističe, upotrebljen je oštriji jezik Evropske komisije kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine. 

"Uprkos tome što je postignut neki dogovor u februaru i martu ove godine, problem je bila implementacija i konstantne krize sa kojima je EU morala da se bori, tačnije Miroslav Lajčak kao predstavnik za dijalog Beograda i Prištine, što je, čini mi se, bio ključni razlog da se rečnik pojača i da bude oštriji", naveo je.

Od čega zavisi otvaranje novog klastera u decembru?

Evropska komisija stoji iza preporuke da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, ali naši sagovornici to povezuju upravo sa pitanjem Kosova i sa pitanjem uvođenja sankcija Rusiji.

Pavković kaže da je ista preporuka važila i pre dve godine, ali da je tada ipak otvoren samo jedan klaster. 

"Dakle, Srbija jeste spremna, ali mislim da su dva ključna momenta kod odlučivanja o otvaranju klastera. To je dijalog Beograda i Prištine i konstruktivnost u tom smislu, i usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija jeste sada podigla stepen usaglašenosti statistički u odnosu na prošlu godinu. Ostaje veliko pitanje da li će to biti dovoljno za članice EU da prihvate otvaranje novog klastera. To je zaista teško predvideti, ostaje da vidimo u decembru tu odluku”, rekao je. 

I Milivojević smatra da, ako bi bilo političke volje, novi klaster bi mogao da se otvori i da bi to dalo dalji "vetar u leđa".

"I dalje će sve ovo domnirati u decembarskom samitu. Dominiraće pre svega Kosovo i Metohija i šta imamo u vezi sa dijalogom", zaključio je.