Tragedije u Tuzli i Barajevu ponovo razotkrile sistemske propuste: Gde su zakazale mere zaštite od požara?
Komentari06/11/2025
-17:02
U požaru koji je u utorak uveče izbio u Domu penzionera u Tuzli poginulo je 12 osoba, dok je više od 30 povređeno. Zbog tragedije je danas u Bosni i Hercegovini, kao i u Crnoj Gori, proglašen Dan žalosti. Tragedija je još jednom bacila senku na domove u kojima se, kako se čini, ne poštuju protivpožarne procedure i podsetila na sličnu nesreću koja se početkom godine dogodila u Barajevu, kada je u staračkom domu stradalo 11 ljudi.
Vatrogasci su se sa plamenom borili duže od dva sata, a najveći problem tokom intervencije bila je evakuacija teško oboleli i nepokretnih korisnika. Oni su, inače, bili smešteni na šestom i sedmom spratu zgrade, upravo gde je požar i izbio.
Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Tomić sa Fakulteta bezbednosti, u ovom konkretnom slučaju, prema preliminarnim informacijama, postoji niz propusta koji se tiču prevencije, odnosno zaštite od požara.
"Kao što smo čuli, najstariji sugrađani, odnosno oni koji su nepokretni, raspoređeni su na ove visoke spratove. Takođe, vidimo da ovde nije bila ispoštovana procedura koja se tiče adekvatnog reagovanja u slučaju požara. Postavlja se pitanje da li je bilo dovoljno aparata za gašenje požara. Još važnije pitanje jeste da li su postojali stručnjaci, odnosno lica koja su stručno osposobljena za reagovanje u ovim situacijama, što je jako bitno. To će sada istraga kasnije pokazati. Videćemo ko je tu zakazao u čitavom sistemu. Nažalost, posledice su ogromne. Mi smo imali situaciju u našoj državi, dakle, početkom januara meseca, kada je 11 ljudi stradalo upravo u staračkom domu u Barajevu. Istraga je pokazala da je uzrok izbijanja požara bila cigareta. Uglavnom je ljudski faktor u pitanju. Videćemo, ovde govore da su i elektroinstalacije neispravne. Čuli smo i nadležne organe da je zgrada izgrađena pre nekoliko decenija. Međutim, to nikako ne može služiti kao opravdanje. Dakle, i ove starije zgrade moraju da prolaze kroz određene adaptacije, i u tim adaptacijama moraju da se ispoštuju sve mere koje se tiču prevencije, zaštite od požara. Pogotovo kada govorimo o stambenim objektima, gde je 80 odsto površine namenjeno stanovanju lica", rekao je on.
Mere zaštite od požara kontrolišu nadležni organi. Konkretno u Srbiji, reč je o Sektoru za zaštitu od požara pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Međutim, sve ostalo, kao na primer kako će biti raspoređeni korisnici domova, uprava je odgovorna za to.
Tomić kaže da požar predstavlja proces nekontrolisanog sagorevanja, gde se oslobađa ogromna količina toploe, dima, prašine i dolazi do ugrožavanja ljudi, životne sredine i materijalnih kulturnih dobara.
"U praksi se pokazalo da najviše ljudi strada od posledica gušenja. Jako je opasno, nastupa panika, ljudi ne znaju šta konkretno u tim situacijama da rade. Imali smo slučajeve da neki iskaču kroz prozor, kako bi se spasili. Dakle, to su stvari koje se regulišu upravo kroz ove obuke, stručna lica koja su, u ovom slučaju, morala da postoje. Dakle, moralo je da postoji u tom objektu neko ko je zadužen za sprovođenje mera zaštite od požara", rekao je Tomić.
Euronews
Povezane vesti
Apeluje na nadležne organe i ističe da imamo situaciju u zemlji, ali i u zemljama okruženja, da postoji manjak snaga sistema zaštite od požara.
"Kada govorimo o snagama, govorimo o stručno sposobnim licima. To su vatrogasci, spasioci, inspektori koji su nadležni za kontrolu sprovođenih mera. Dakle, manjak ovih inspektora koji treba da sprovedu kontrolu čitavog objekta, dovodi do tih propusta, gde ti propusti, nažalost, izazivaju ogromne posledice. Jer zaštita od požara je jako specifična oblast. Dakle, vi morate da ispoštujete određene tehničke normativne za izgradnju samog objekta, pa se govori koje instalacije se koriste, da li instalacije mogu da izdrže opterećenje. Zatim, imamo evakuacione puteve. Čuli ste da se lift u tim situacijama nikako ne koristi, jer se on u tom trenutku funkcioniše kao dimnjak. Dakle, sva toplota i onaj dim, kroz lift izlaze. Ovde je bilo, kao što sam rekao na početku, veliko opterećenje evakuacije samih nepokretnih građana. Nekoliko vatrogasaca-spasilaca je zadobilo povrede. Pitanje je da li je bolje izabrati privatne ili državne domove. Dakle, pre bih postavio pitanje da li se sprovode procedure, odnosno da li je inspekcijski nadzor jednak i u privatnim i u državnim institucijama", rekao je on.
Skreće pažnju na to da ovde treba da postoji tim obučen koji bi reagovao u toj situaciji. Da oni znaju kako će da alarmiraju čitavu zgradu, da znaju gde se nalaze putevi za evakuaciju.
"Nisam video da ovde imamo stepenište za evakuaciju, spoljašnje stepenište, koje je bezbedno za korišćenje u tom trenutku. Dakle, da li imamo dovoljno protivpožarnih aparata, sredstava i opreme za gašenje požara, da li su na creva za gašenje požara hidranti itd. U istoriji tog objekta u 40 godina ovo se prvi put desilo. Da li se sprovodila i simulacija koja treba da se sprovede da vidimo da li funkcionišu zapravo ti čitavi uređaji. Dakle, sve su neki detalji, ali čisto ovi detalji ukazuju na čitavu situaciju oko ovih objekata koji su i te kako ugroženi. Oni spadaju u kategoriju izvesno, gde je izvesno izbijanje požara, dakle imamo do 200 ljudi u zgradi i tada govorimo o toj trećoj kategoriji", rekao je on.
Kako kaže, što se tiče same opreme za gašenje požara, u Srbiji ima dovoljno, samo je pitanje da li znamo da rukujemo bezbedno sa tom opremom.
"Ja se opet vraćam na izveštaj Državne revizorske institucije na naš teren, da imamo manjak vatrogasaca spasilaca, da je njihova starosna granica preko 40 godina. Nažalost, situacija je takva da se mi uvek oslanjamo na vatrogasce ili na neke druge ljude koji su osposobljeni, da će oni nama da spasu život, a ne gledamo šta mi možemo sami da uradimo kako bismo sebe zaštitili, jer štiteći sebe, mi štitimo i one koji su pored nas. Dakle, procedure jesu dosadne, jesu obimne, ali one spašavaju živote i te procedure su prilagođene različitim uzrastima. Imamo procedure koje treba da se sprovode i u ovim ustanovama gde se školuju naši najmlađi, dakle i vrtići i osnovno i srednje obrazovanje, a takođe imamo i procedure koje treba da se sprovode upravo u ovim objektima gde su korisnici najstariji deo stanovništva", naveo je Tomić.
Komentari (0)