Nagla zahlađenja i manjak sna doneli talas umora: Lekari apeluju na oprez
Komentari06/11/2025
-07:00
Usled naglih promena vremena i prelaska na hladnije dane, sve više građana žali se na umor, malaksalost i manjak energije. Doktorka Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć za Euronews Srbija upozorava da je takozvani jesenji umor najčešće nije razlog za zabrinutost, ali ponekad može biti i prvi znak ozbiljnijih oboljenja, naročito kardiovaskularnih.
Dr Stefanović dodaje da su tokom prethodnih dana zabeleženi i brojni pozivi građana koji se upravo žale na izrazit umor, bez vidljivog razloga.
“Svi se žale da su umorni, da im se teško ustaje iz kreveta. To je često znak da treba da poslušamo svoj organizam i da usporimo. Najčešće, kada ste umorni, ali onako se žalite da se niste naspavali ili da imate naporan tempo, onda zapravo samo treba da se odmorite. I u osnovi anksioznosti često je zapravo to što smo premoreni. Previše obaveza zapravo uzimamo u toku nedelje. Ne stignemo za te vikende, pa ne stignemo da se odmorimo, i onda se to nakuplja. “, objašnjava ona.
Međutim, kako dodaje, ponekad umor može biti i simptom ozbiljnijih oboljenja, naročito kod žena, gde upravo taj osećaj iscrpljenosti može ukazivati na kardiovaskularni problem.
Kada je umor znak da treba posetiti lekara?
Stručnjaci napominju da se većina ljudi u ovom periodu oseća iscrpljeno jer organizam troši više energije da bi se prilagodio promenama vremena. Međutim, ukoliko je umor praćen teškoćama u obavljanju osnovnih aktivnosti, potrebno je obratiti se lekaru.
“Ukoliko pacijent kaže da ne može da se obuče, da mu je teško da dođe do toaleta, to već jeste razlog za sumnju. Kod žena je umor često prvi znak infarkta, stenoze aorte ili nekog drugog kardiološkog oboljenja. Zato uvek savetujemo - najpre posetite lekara opšte prakse, uradite osnovnu krvnu sliku, proverite hormone štitne žlezde i hemoglobin“, ističe doktorka Stefanović.
Na promene temperature i pad jutarnjih vrednosti posebno su osetljivi pacijenti sa srčanim oboljenjima.
Povezane vesti
“Kardiovaskularni pacijenti, ali i svi drugi hronični bolesnici, sada treba posebno da vode računa o svom zdravlju“, upozorava dr Stefanović.
Kako objašnjava, kada su jutra hladna, a danju temperatura skoči i do 20 stepeni, srce trpi dodatni napor. Zato ona savetuje da stariji ljudi ne ustaju rano i ne obavljaju naporne aktivnosti pre nego što se vreme malo ugreje.
Jednostavne navike, dodaje ona, mogu da spreče ozbiljne posledice.
“Za pacijente sa anginom pektoris ili onima koji su imali infarkt, savetujem da u hladnim danima stave nešto preko usta – maramu ili šal. Udah hladnog vazduha može izazvati spazam u plućima i osećaj gušenja. Takođe, šetajte po ravnom, izbegavajte uzbrdice, jer svako dodatno opterećenje može izazvati napor za srce”, kaže ona.
Pored fizičkog odmora, važnu ulogu u borbi protiv jesenjeg umora ima i pravilna ishrana. Zimska hrana, objašnjava, nam često ne pogoduje - mnogo je slana i masna. Pritisak skače kada je hladno, pa to dodatno opterećuje srce.
“Zato treba da se korigujemo – više voća i povrća, dovoljno tečnosti, manje soli. I, naravno, više sna i vremena za odmor”, kaže doktorka Stefanović.
Iako jesenji umor u većini slučajeva ne zahteva medicinsku intervenciju, lekari poručuju da ne treba zanemariti signale koje telo šalje.
Povezane vesti
“Ako umor traje duže vreme, ako osećate da ne možete da funkcionišete normalno – nemojte to ignorisati. Bolje je da proverite i da se ispostavi da je sve u redu, nego da propustite rani znak ozbiljne bolesti”, navodi ona.
Za sve kojima je potrebna lekarska pomoć, dežurne ustanove u Beogradu su KBC Zemun, KBC Dragiša Mišović, Vojnomedicinska akademija (VMA) i Institut za majku i dete.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)