Koji su nacionalni interesi Srba na KiM? "Obezbeđivanje uslova za održivi ostanak srpske zajednice"

U susret novoj rundi dijaloga Beograda i Prištine u Briselu na kojem će jedna od glavnih tema biti odluka Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, jer srpske valute na jugu od Ibra nema, a na severu ga je sve manje i stanja gotovo konstantne napetosti zbog brojnih napada na Srbe, pojedini anlitičari upozoravaju da postoji bojazan da će građani biti prinuđeni da napuste svoja ognjišta. Upravo zbog svega što se dešava na KiM postavlja se pitanje koji su to nacionalni interesi Srba na Kosovu i Metohiju?

Odgovor je pokušalo da da istraživanjanje Centra za afirmativne društvene akcije, u kojem se navodi da ogromna većina, i to čak 97,4 odsto ispitanika odgovorilo da je nacionalni interes zapravo taj da se stvore uslovi za održivi ostanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Jedna od autorki istraživanja, Senka Kostić rekla je za Euronews Srbija da su u istraživanju su učestvovali Srbi iz većinskih zajednica južno od Ibra, i sever Kosova. Kaže da su sprovedeni intervjui sa istaknutim članovima srpske zajednice, osobama iz različitih sfera, političkim liderima, novinarima, aktivistima iz civilnog sektora, profesorima i slično koji su imali zadatak da u jednoj rečenici opišu nacionalni interes Srba na KiM. 

Tanjug/STR

"Na osnovu sumiranja rezultata intervjua, dominantno se istakao jedan stav koji je uokviren u sledećoj rečenici: Nacionalni interes Srba na Kosovu i Metohiji jeste da se stvore uslovi za održivi ostanak srpske zajednice na Kosovu (Stvoriti uslove da Srbi mogu da ostanu da žive na Kosovu). Sa ovakvim stavom složilo se 97,4 odsto ispitanog uzorka. Rezultati su slični i ako pogledamo pojedinačno stavove Srba severno (96.9 odsto ispitanika) i južno od reke Ibar (98.10 odsto se slaže sa ovom tvrdnjom)", navela je ona. 

Fizička bezbednost, autonomija, zaštita SPC...

Na pitanje šta je njima najvažnije za ostanak i opstanak na Kosovu i Metohiji, Kostić kaže da postoji nekoliko stvari koje se ističu kao važne. Dok je Srbima južno od Ibra od suštinskog značaja ostvarivanje autonomije da mogu da donose odluke bez mešanja Prištine, zatim fizička bezbednost, kao i posebna zaštita za SPC i manastire. Za Srbe sa severa Kosova, dodaje, sve navedeno je takođe važno, ali su naznačili da nije važno po cenu priznavanja nezavisnog Kosova. 

Odgovarajući na pitanje na koji način Srbi sa Kosova i Metohije mogu obezbediti ostanak i dobar život, pri čemu su ispitanici mogli da obeleže više odgovora, najveći procenat njih, kako kaže Kostić, navelo je da od vlasti u Prištini traže uvažavanje i implementiranje svih prava koja su srpskoj zajednici zagarantovana potpisanim sporazumima - uključujući pravo na povratak i zaštitu imovine, zaštitu nacionalnog identiteta i kulturne baštine, promovisanje tolerancije i mira, ali i poštovanje veza koje srpska zajednica na KiM ima sa Beogradom.

Tanjug/AP/Bojan Slavković

"Posebno je važno napomenuti da je 84,7 odsto ispitanika naznačio da je od presudnog značaja da Srbi ostanu na KiM i to da obrazovanje, zdravstvo i sistem socijalnih usluga ostanu u srpskom administrativnom sistemu, uz očuvanje sistema plata. Sa druge strane, Srbi sa Kosova i Metohije prepoznaju odgovornost Beograda u obezbeđivanju stabilnijeg obrazovnog i zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. Pored toga, traži se više ulaganja u ekonomski razvoj srpske zajednice i iskorenjavanje nepotizma i i korupcije", objasnila je Kostić, docent na Katedri za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i aktivistkinja Kreni-Promeni.

Više razloga za nepoverenje

Komentarišući rezultate istraživanja, Kostić kaže da se nacionalni interes Srba na Kosovu i Metohiji može definisati kao obezbeđivanje uslova za održivi ostanak srpske zajednice na KiM, ali da je pitanje kako to postići. 

"Odgovornost se zahteva od sve tri strane, pre svega Beograda i Prištine, ali i međunarodne zajednice. Naime, na pitanje na koji način smatraju da je moguće da se obezbede uslovi da mogu da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, Srbi nisu iskazali poverenje ni jednoj od ponuđenih taktika: dijalog Beograda i Prištine, održavanje 'statusa quo', bliska saradnja sa EU I SAD, bliska saradnja sa Rusijom i Kinom, blokiranje međunarodnog priznanja i članstva Kosova u međunarodnim institucijama", smatra.

Razloga za iskazano nepoverenje, dodaje Kostić, može biti više. Jedan je, ističe, politika kosovskog prtemijera Aljbina Kurtija i vlade Prištine "koji su do sad vršili nasilnu implementraciju prava za koja smatraju da im sporazumima pripadaju uz nepoštovanje prava srpskih zajednica na KiM".

"Srbi očito više nemaju poverenja ni u međunarodnu zajednicu, što je i očekivano imajući u vidu da ni međunarodna zajednica nije adekvatno reagovala na očigledna kršenja prava Srba: podizanje ROSU baza na severu Kosova, nasilno preuzimanje institucija, nedemokratski izbori za gradonačelnike opština na severu Kosova i slično", navela je.