Igre 
Koristi i posledice saradnje sa BRIKS-om: Poziv Vučiću je velika prilika koja stavlja Srbiju između dva pogleda na svet
Komentari07/04/2024
-20:38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio je poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS-a u ruskom Kazanju od 22. do 24. oktobra, kao specijalni gost. On je to pomenuo tokom obraćanja 29. marta, zahvalivši se na pozivu i rekavši da će on na vreme biti razmotren.
Ovu vest istakla je i ruska agencija TASS, uz podatak da će Rusija tokom svog predsedavanja ovim blokom organizovati više od 200 događaja, ali da je centralni onaj u prestonici Tatarstana.
Poziv Srbiji je odraz politike proširenja BRIKS-a, kojem su se ove godine pridružili Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je 34 zemlje izrazilo interesovanje. Grupa koju su donedavno činili Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika sada ima 3,5 miliona stanovnika (42 odsto svetske populacije), 30 odsto svetske teritorije, 18 odsto svetske trgovine i ekonomiju u vrednosti od oko 28,5 biliona dolara (28 procenata svetske ekonomije), prema podacima Svetske banke. Pretpostavlja se da će pet osnovača ove ekonomske, političke, kulturne, ali i bezbednosne platforme do 2050. godine biti lideri u globalnoj ekonomiji.
Strižak: Verovatnije je da Srbija dobije status posmatrača, a ne punpravnog člana BRIKS-a
Kako je za Euronews Srbija rekla pomoćnica direktora Sektora za strateške, analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Danijela Strižak u pitanju su geografski udaljene zemlje, ali bogate prirodnim ljudskim resursima, čija platforma saradnje predstavlja odgovor na globalizaciju svetske ekonomije. Takođe teže da jačanjem kolektivne ekonomske moći, diversifikacijom privrede, ojačavanjem političkog uticaja i razvijanjem infrastrukturnih kapaciteta poboljšaju povezanost i integraciju članica.
"S tim u vezi, a kada se govori o benefitima saradnje sa zemljama BRIKSa, uputno je posmatrati privrednu saradnju sa svakom od zemalja koje čine ovu platformu, a imajući u vidu da BRIKS ne predstavlja međunarodnu organizaciju u formalno-pravnom smislu". kazala je Strižak.
Tanjug/Zoran Žestić
Svaka od pet originalnih zemalja članica ima svoje, ističe naša sagovornica.
Brazil je, na primer, kao jedan od svetskih lidera u sektoru rudarstva i poljoprivredne proizvodnje, u prethodnoj godini predstavljao desetu ekonomiju sveta i najveću privredu u Južnoj Americi. Ruska Federacija je vodeći izvoznik prirodnog gasa i na drugom mestu u svetu po izvozu nafte. Indija je najmnogoljudnija zemlja i peta ekonomija po veličini na svetu. Pored poljoprivrede, IT sektor u ovoj zemlji ostvaruje visoku stopu rasta i podstiče izvoz usluga i dalju modernizaciju privrede.
Povezane vesti
Kina je druga najveća svetska ekonomija i jedan od najvećih proizvođača i potrošača poljoprivrednih proizvoda dok je, isto tako, bogata prirodnim resursima. Južnoafrička Republika je najrazvijenija i najdiversifikovanija privreda na afričkom kontinentu.
"Na osnovu svega navedenog, moglo bi da se zaključi da uspešnost poslovanja sa zemljama BRIKS-a zavisi od više faktora koje bi zemlja, koja želi da radi sa ovim prostorom, trebalo da uzme u obzir: struktura i strategija izvoza, a imajući u vidu veličinu tržišta i veliku konkurenciju, jasno definisanje plana i programa nastupa na tržišta zemalja članica, adekvatna promocija i temeljita obuka privredne zajednice", smatra ekspert PKS.
U Srbiji se već godinama raspravlja o eventualnom članstvu u BRIKS-u kao alternativi evrointegracijama, dok Međunarodni monetarni fond predviđa da će do kraja ove godine BDP BRIKS-a činiti oko 37,3 odsto svetskog BDP-a, a Evropske unije oko 14,5 odsto. Međutim, većina naše trgovine je usmerena baš ka EU (u februaru je to činilo 60,8 ukupne razmene prema podacima Republičkog zavoda za statistiku), dok sa zemljama CEFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi) u istom mesecu imamo trgovinski suficit od 427,8 miliona evra, uz skoro trostruko veći izvoz od uvoza.
Međutim, razvijeno je i poslovanje sa zemljama BRIKS-a. Prema podacima RZS, u periodu januar-decembar 2023. godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa zemljama ovog bloka iznosila je 9,7 milijardi dolara (izvoz: 2,5 milijardi i uvoz: 7,1 milijardi). Najveća robna razmena bila je sa Kinom: 6,09 milijardi dolara (izvoz: 1,23 milijardi, uvoz: 4,86 milijardi), a najmanja sa Južnoafričkom Republikom: 144,6 miliona dolara (izvoz: 20,9 miliona, uvoz: 123,7 miliona).
Tokom prethodne, 2023. godine, najviše smo izvozili: sveže jabuke (Indija), rude bakra (Kina i Brazil), hranu za životinje i belu tehniku (Ruska Federacija), generatore (Južnoafrička Republika), dok smo najviše uvozili: aluminijum, prirodni gas, ureu, mineralna đubriva, kafu, polietilen, i rude gvožđa.
Strižak takođe napominje da je u cilju unapređenja privredne saradnje i privlačenja direktnih investicija iz ovog dela sveta, Srbija je potpisala Sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Kinom (čiji se početak primene očekuje u maju), dok isto tako, tradicionalno, učestvuje na međunarodnim sajmovima kako u Rusiji, tako i u Kini. U pitanju su Prodexpo Moskva (sajam prehrane), China International Import Expo – CIIE Šangaj (opšti sajam) i Prowine Shanghai (sajam vina i alkoholnih pića).
"Imajući u vidu nekompatibilnost naše privrede sa velikim ekonomijama BRIKS platforme, veliku konkurenciju i zahteve ovog tržišta, Srbija bi, u cilju bolje pozicioniranosti i vidljivosti u ovom delu sveta, trebalo da temeljito radi na restruktuiranju svoje privrede, promeni strukture izvoza i njegovoj diversifikaciji, kao i jačanju jasno definisane izvozne strategije", ističe ona.
profimedia
Povezane vesti
Što se eventualnog članstva tiče, ono ne deluje izvesno u skorije vreme, jer čak i kada se izuzmu političke komplikacije, svega četiri od 23 zemlje, koliko je podnelo formalan zahtev, je dobilo status punopravnog člana od 1. januara ove godine.
"Imajući u vidu veličinu ekonomije i broj stanovnika, sva je verovatnoća da bi Srbija pre mogla da ima status posmatrača nego punopravnog člana, posebno ako se zna da se odluka o prijemu novih članova donosi konsenzusom. Međutim, iznenađenja su moguća, uvažavajući činjenicu da BRIKS predstavlja i političku platformu sa dominantim uticajem Kine i njenim dugoročnim strateškim ciljevima", kaže naša sagovornica.
Može li BRIKS da nadomesti saradnju sa EU?
Dodatnu prepreku bližoj saradnji predstavljaju sankcije Evropske unije Rusiji, posebno zato što je Srbija kandidat za članstvo u EU, koja nam je najvažniji spoljnotrgovinski partner i najznačajniji investitor i sa kojom je stvorena zona slobodne trgovine. Ipak, jačanje ekonomske saradnje sa drugim članicama ne predstavlja prepreku ekonomskoj integraciji sa EU, navodi Strižak
Povezane vesti
"Imajući u vidu da BRIKS nije organizacija, već platforma, Srbija ostvaruje privrednu saradnju sa svim zemljama ove platforme, uz poštovanje uvedenih trgovinskih ograničenja u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog čega je, tokom protekle 2023. godine, zabeležen pad robne razmene sa Rusijom od 31,8 odsto, kao i pad uvoza za 44 odsto. Isto se ponašaju i zemlje EU. I dok je Srbija u protekloj, 2023. godini, ostvarila ukupnu robnu razmenu sa zemljama BRIKS platforme od 9,7 milijardi dolara, EU je, u istom periodu, realizovala robnu razmenu sa BRIKS-om u vrednosti od preko 900 milijardi dolara. To dalje zanači da približavanje ekonomijama BRIKS platforme, nije nešto što bi moglo da utiče na ekonomsku integraciju sa zemljama EU, ukoliko se, naravno, izuzme politički koncept BRIKS-a koji je, ponekad, naglašeniji u odnosu na privredni aspekt", ističe ona.
Bez obzira na političke prepreke Srbija bi mogla da iskoristi potencijal saradnje u nekoliko sektora, navodi Privredna komora Srbije. To su poljoprivreda i prehrana (transfer tehnologije, zdrava hrana, mleko i mlečni proizvodi), IT tehnologija (bezbednost) , obrazovanje, usluge, farmacija, turizam, kreativne industrije, hrana za kućne ljubimce. Neiskorišćeni potencijali u trgovini uglavnom proističu iz nedostatka jasno definisane strategije u izvozu, nedovoljne promocije i prisutnosti naše zemlje na ovim konkurentnim i brzorastućim tržištima.
profimedia
Taj potencijal prepoznale su i druge države, posebno zbog poremećaja u lancima snabdevanja i posledica geopolitičke situacije, pa su otpočele potragu za alternativnim tržištima, istovremeno pokušavajući da zadrže i ojačaju poziciju na regionalno bliskim tržištima, navodi naša sagovornica iz PKS. Međutim, ona nabraja nekoliko ključnih podataka, koji govore u prilog saradnji sa EU, zbog čega BRIKS verovatno neće moći da nadomesti trgovinu sa Evropom u bliskom periodu.
"Iz tog razloga, a nezavisno od pozicioniranja naše privrede na tržištima BRIKS zemalja, koje je i neophodno, i poželjno, tržište EU će nastaviti da igra značajnu ulogu u razvoju naše ekonomije, kako u pogledu robne razmene, tako i u pogledu privlačenja direktnih investicija. Na osnovu statističkih pokazatelja iz 2023. godine, ukupna robna razmena između Srbije i zemalja BRIKS platforme iznosila je 9,7 milijardi dolara, dok je ukupna robna razmena sa zemljama EU, iznosila 42,2 milijardi dolara. Srbija je, u posmatranom periodu, u zemlje BRIKS-a izvezla robu u vrednosti od 2,5 milijarde dolara, dok je izvoz na tržište zemalja EU iznosio 19,5 milijarde dolara. Imajući u vidu da i investicioni pokazatelji govore u prilog zemalja EU (pet puta više investicija dolazi iz zemalja EU, u odnosu na zemlje BRIKS platforme), sva je verovatnoća da, u nekom bliskom periodu, zemlje BRIKS-a neće moći da nadomeste trgovinu koju ostvarujemo sa zemljama EU", kaže Strižak.
Kada je reč o komplikovanom balansiranju koje Srbija mora da primenjuje na međunarodnom planu, ekspert PKS ističe da privredna saradnja treba da prati geopolitičke promene u svetu, kao i da se realizuje na takav način da se poslovnoj zajednici otvaraju vrata novih tržišta, uz održavanje i jačanje dalje saradnje sa teritorijalno bliskim tržištima i tradicionalnim poslovnim partnerima.
Prof. dr Mitrović: Za Srbiju bi bilo veoma korisno da iskoristi poziv BRIKS-a
Upravo je taj politički faktor od ključne važnosti jer Srbija aktivno pokušava da postane članica Evropske unije, čije članice sa članicama BRIKS-a imaju samo bilateralnu saradnju, dok je istovremeno članstvo isključeno. Takođe, zbog ogromnog broja sankcija EU protiv Rusije rata u Ukrajini koji preti da postane globalni sukob, Srbija bi se potencijalno našla okružena neprijateljskim državama u slučaju da signalizira bilo kakvo približavanje BRIKS-u.
Jedan od glavnih proklamovanih ciljeva BRIKS-a je stvaranje multilateralnog svetskog poretka baziranog na rušenju američkog dolara kao svetske valute i trgovine u nacionalnim valutama. Priroda integracije nije samo ekonomska, u vidu stvaranja novog međunarodnog finansijskog sistema, već i politička, jer se BRIKS zajedničkim suprotstavlja Zapadu u međunarodnim organizacijama.
Na temu prednosti i eventualnih rizika od približavanja ovom globalnom bloku nacija za Euronews Srbija je govorila profesorka Fakulteta političkih nauka i predsednica Instituta za azijske studije Dragana Mitrović, koja se pre svega fokusirala na korist koju bi Srbija mogla da ima od takve saradnje.
"Srbija je inače opredeljena da ekonomski i politički sarađuje sa svim zemljama koje to žele da čine pod fer uslovima i uslovima koji su za nas korisni. Naravno, tamo su već članice mnoge velike i moćne zemlje, ekonomske i političke moćne, a još je i dugačak red onih koji bi želeli da se učlane. Takođe postoje snažna i velika ekonomska, ali i politička očekivanja niza zemalja juga, koje se sada oslanjaju na BRIKS i na njihovu moć u međunarodnim finansijskim i drugim međunarodnim organizacijama gde oni zastupaju interese zemalja juga. Mi sa mnogim od ovih država imamo izvanredne bilateralne odnose, sa nekima imamo dobre odnose i kontakte još iz vremena SFRJ, a sa nekima bi tek trebalo da ih uspostavimo i ovakvi neki okviri nam to i omogućavaju", navodi profesorka.
Euronews/Printscreen
Rusija je kao domaćin samita najavila održavanje oko 200 različitih događaja i skupova sa društvenim, političkim i ekonomskim temama, od kojih će 10 biti na nivou ministara. Prvi takav sastanak biće održan na leto u Nižnjem Novgorodu, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
"Smatram da je za Srbiju veoma korisno da taj poziv iskoristi, ali i onih dvesta događaja koji će prethoditi tom finalnom završnom samitu BRIKS-a u Kazanju, odnosno ove jeseni", kaže prof. dr Mitrović.
Korist od oslanjanja Srbije na druge centre moći
Ona takođe smatra da je vrlo verovatno da će se predsednik Vučić odazvati pozivu, imajući u vidu da je objavljen u javnosti, ali očekuje negativnu reakciju u Briselu i Vašingtonu.
"Kao što znamo, oni su veoma nezadovoljni našom bliskom ekonomskom i političkom saradnjom sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom, neuvođenjem sankcija Rusiji itd. Naravno da im ni ovo neće biti nimalo milo. Međutim, smatram da Srbija ne treba da se obazire na tako nešto. Srbija nije ničija kolonija, nije ničiji sledbenik. Iako se insistira na tome da mi treba da se usaglašavamo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao što znamo, takva jedinstvena politika ne postoji i apsurdno je to očekivati od Srbije koja je neutralna zemlja, pre svega vojno, i ima svoje jedinstvene interese", rekla je profesorka.
Kako dalje objašnjava, Srbija se nalazi u kompleksnoj i teškoj situaciji vezanoj za udare na njene nacionalne interese, a pre svega na teritorijalnu celovitost i suverenitet.
"Mi ne možemo tu da se oslanjamo na ove centre moći, jer se oni nisu pokazali kao pouzdani partneri, već moramo da budemo obazrivi u odnosima sa njima, a da pažljivo negujemo odnose sa onim silama koje pre svega u Savetu bezbednosti UN i drugim međunarodnim telima zaista štite interese naše zemlje i pružaju nam mogućnosti za ravnopravnu saradnju", smatra profesorka Mitrović.
Tanjug/Rade Prelić
Što se tiče Vučićevog neobavezujućeg odgovora na poziv, ona misli da je po sredi pitanje protokola i rasporeda.
"Meni je delovalo da on nije do kraja upoznat, možda i formalno nije video taj papir, nije video to kako je došlo, pretpostavljam diplomatskim kanalima preko Ministarstva spoljnih poslova. Tako se obično komunicira između dve države. Očigledno nije video, to još nije u njegovom rasporedu, pretpostavljam da nije mogao da da neke detalje pouzdano. Verovatno ima i neku agendu i planove i verujem da je to uzrok. Može biti i da je njegova procena da u ovom momentu to nije nešto o čemu bi sada trebalo naglas da priča, ali mislim da je pre ovo prvo", tumači profesorka reakciju predsednika.
Nepremostive geopolitičke razlike između EU i BRIKS-a
Evropska unija blisko sarađuje sa nekim članicama BRIKS-a. Na primer, ima strateško partnerstvo sa Brazilom, Indijom i Južnoafričkom Republikom, a sa Indijom pregovara i o sporazumu o slobodnoj trgovini. Čak je i Evropski parlament potencirao jačanje političkog dijaloga sa članicama BRIKS-a. Međutim, u istom dokumentu se upozorava da dve organizacije imaju drugačije pristupe bezbednosnoj politici kada su u pitanju Ukrajina i Gaza. Takođe, EU je zabrinuta zbog efekata eventualnog stvaranja BRIKS valute na svoju trgovinsku politiku.
Oblast u kojoj su razlike između EU i BRIKS-a najočiglednije je nastup u međunarodnim institucijama, a pre svega Ujedinjenim nacijama. Naime, jedan od deklarisanih ciljeva BRIKS-a je stvaranja izbalansiranog i multilateralnog svetskog poretka umesto "poretka baziranog na pravilima" (rules based order) koji proklamuju SAD. Zbog toga nastoji promovisanju stavova i interesa zemalja "globalnog juga", ili "globalne većine", kako ih Putin naziva i često koordinira glasove.
Tanjug/AP/Valeriy Sharifulin, Sputnik, Kremlin
Prema Deklaraciji iz Johanesburga iz 2023. sa prethodnog samita, naglašava se namera BRIKS-a da unapredi saradnju u okviru Generalne skupštine UN. Ta saradnja je duža od decenije, pa je na primer 2011. godine, kada su sve tadašnje zemlje BRIKS-a bile članice Saveta bezbednosti, one identično glasale o brojnim rezolucijama.
"Zemlje su takođe bile skeptične prema sankcijama u kontekstu pregovora o klimatskim promenama, o politici prema Iranu i Siriji i o odgovoru na ruski rat protiv Ukrajine.
Brazil, Kina, Indija i Južna Afrika su se 2014. uzdržale od glasanja na Generalnoj skupštini UN rezolucija o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine nakon ruske aneksije Krima, čime se dovodi u pitanje stav EU o globalnoj bezbednosti. Međutim, njihovo jedinstvo je bilo manje izraženo u kasnijim rezolucijama, posebno u vezi sa invazijom Rusije na Ukrajinu 2022, gde su Indija, Kina i Južna Afrika bile uzdržane, dok je Brazil glasao za", navodi se u izveštaju EP o BRIKS-u iz prošlog meseca.
Takođe se naglašava da je BRIKS bio jedinstven u pozivima na intervenciju međunarodne zajednice protiv Izraela, uz spominjanje tužbe Južnoafričke republike zbog genocida pred Međunarodnim sudom pravde. Rezoluciju UN o humanitarnom prekidu vatre u Gazi podržale su sve članice osim Indije i Etiopije, koje su bile uzdržane. Nasuprot tome EU članice su bile mnogo više podeljene.
Tanjug/AP
Kada govorimo o mogućnosti paralelnog razvijanja saradnje sa zemljama BRIKS-a i nastavku evrointegracija profesorka Mitrović naglašava da su u pitanju veoma različiti modeli i da je BRIKS neuporedivo labaviji format.
"To je, bukvalno jedan format saradnje, dogovor država da zajednički sarađuju po brojnim pitanjima od njihovog međusobnog interesa i da tako, zajedno nastupajući u brojnim međunarodnim forumima, a i međusobno sarađujući u okviru tog neformalnog formata, kroz konkretne mehanizme, oni pokušavaju, prvo da jačaju svoju međunarodnu poziciju, a ujedno ostvaruju za njih značajnu ekonomsku saradnju, koja ih ujedno čini otpornijim na pritiske od strane međunarodnih finansijskih organizacija ili država Zapada čije su nekad bile kolonije ili su im, recimo, uvele sankcije. Evropska unija je nešto potpuno drugo. To je jedna integracija koja je objektivno na nivou zajedničkog tržišta, ali koja je ipak proglasila da je unija. Ima i zajedničke politike, neke je uspela da zaista napravi zajedničkim, a neke još nije", kaže profesorka i dodaje da je EU brokratizovana struktura, koja se po stepenu institucionalizacije ne može ni porediti sa BRIKS-om.
Preporuka za vas
Komentari (0)